Srbija među zemljama sa najvećim rastom štednje
04.02.2010. / 8:35
BEOGRAD, U posljednjih 10 godina štednja građana u poslovnim bankama je povećana 45 puta, što Srbiju stavlja u red zemalja sa najvećim rastom štednje u svijetu. Kako je objavio finansijski portal Kamatica.com na kraju 2009. štednja stanovništva u poslovnim bankama preračunata u dinarima je iznosila više od 577 milijardi dinara, što je oko 6,2 milijari evra.
Skoro 98 odsto ukupne štednje građana je činila devizna štednja.
Oko 88 odsto devizne štednje bila je štednja po viđenju i oročena štednja do godinu dana, a kod dinarske štednje te vrste štednje su činile 93 odsto.
Devizne rezerve banaka, kako je navedeno, čine 1,4 milijardi evra deviznih rezervi Narodne banke Srbije.
U odnosu na 2002. godinu, najviše su se povećale devizne rezerve u hartijama od vrijednosti – čak 11 puta – i devizne rezerve u zlatu, koje su utrostručene u tom periodu.
Jedino smanjenje deviznih rezervi u posmatranom periodu je zabilježeno u 2008. godini, kada su značajna sredstva povučena od velikog broja stranih investicionih fondova, banaka i kada je bila prisutna kriza povjerenja među štedišama poslovnih banaka.
U ovoj godini su devizne rezerve smanjene sa 10,9 milijardi evra na 9,1 milijardu evra.
Pored toga što je u septembru 2008. izbila kriza povjerenja među štedišama poslovnih banaka u Srbiji i u nepuna tri mjeseca povučeno blizu milijardu evra štednje, a devizne rezerve se smanjivale zbog neophodnih intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu, na kraju 2009. zabilježena je, kako je navedeno, rekordna štednja stanovništva u poslovnim bankama i najviši nivo deviznih rezervi Srbije koji je ikad ostvaren.
Brzom vraćanju poverenja građana u štednju u poslovnim bankama su doprinjele prvenstveno vladine mjere, u pogledu ukidanja oporezivanja ostvarenih kamata u 2009. i povećanja iznosa štednih uloga deponovanih u poslovnim bankama, čiju isplatu u slučaju likvidacije ili stečaja banke garantuje država sa 50.000 evra.
Veliki doprinos su dale i poslovne banke svojim atraktivnim ponudama vrlo visokih kamatnih stopa na dinarsku i deviznu štednju u posljednjim godinama.
Kada su u pitanju devizne rezerve, osnovni izvor njihovog povećanja je bio novac dobijen iz aranžmana sa MMF-om, a značajan doprinos je dalo i povećanje štednje stanovništva u poslovnim bankama.
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su sa oko 2,9 milijardi evra u 2002. godini, kada je izvršena sukcesija i odmrzavanje sredstava u inostranstvu, povećane na čak 12 milijardi evra u 2009, što predstavlja učetvorostručenje za samo sedam godina.
Najveći rast deviznih rezervi je ostvaren u 2006. godini, kada su one gotovo udvostručene za samo godinu dana.
U strukturi deviznih rezervi dominiraju hartije od vrijednosti, koje čine oko 8,1 milijardi evra.
Efektiva i depoziti u inostranstvu čine oko 18 odsto ili 2,1 milijardi evra, specijalna prava vučenja oko 13 miliona evra, a zlato oko 325 miliona evra.
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
