ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

Javni sektor duguje Fondu PIO RS tri puta više od privatnog

Objavljeno u FINANSIJE

– Država Fondu PIO duguje 140 miliona KM!

fond pioBANJALUKA, Dug javnog sektora u Republici Srpskoj za doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosi 140 miliona KM i skoro tri puta je veći u odnosu na dugovanja privatnog sektora.

Iako bi javni sektor trebalo da predstavlja primjer neodgovornim poslodavcima iz privatnog sektora, u Srpskoj je situacija potpuno drugačija, pa su zdravstvene ustanove, opštine i gradovi te preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom u stečaju među najvećim dužnicima.

Ukupna potraživanja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje RS (PIO) po osnovu doprinosa za PIO na kraju septembra ove godine iznosila su 412 miliona KM, od čega se 355,7 miliona KM odnosi na osnovni dug, a 56,3 miliona KM na kamate.

„Privatni sektor duguje 51 milion KM, a javni, odnosno zdravstvene ustanove, opštine i gradovi, preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom u stečaju duguju oko 140 miliona KM. Ukupna potraživanja od preduzeća u stečaju, kako privatnih tako i državnih, iznose oko 87 miliona KM”, kazali su za CAPITAL u Fondu PIO.

Listu najvećih dužnika Fonda PIO predvodi Klinički centar Banjaluka koji je, prema posljednjem izvještaju Fonda PIO, dugovao 21,2 miliona KM.

Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić kaže da je javni sektor jedan od glavnih generatora nelikvidnosti Fonda PIO, ali i privrede.

„Fond zdravstvenog osiguranja RS najvećem broju firmi u realnom sektoru nije izmirio dug po osnovu refundacije trudničkog bolovanja za 2013., 2014. i 2015. godinu, što je neprihvatljivo. Očito je da je javni sektor generator nelikvidnosti, jer ako oni ne plate dugovanja prema realnom sektoru, onda ni mi ne možemo da izmirimo svoje obaveze. Naravno, mi u Uniji ne podržavamo one koji ne izmiruju svoje obaveze i smatramo da se one moraju plaćati“, istakao je Škrebić za CAPITAL.

Ekonomski analitičar Zoran Pavlović ističe da je ovo samo početak jednog ozbiljnog problema koji se neće moći riješiti bez dodatnih zaduženja, a da je očigledno da vlasti RS ne mogu računati na novac Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), američkog fonda ili na ruski kredit.

„Dobar dio javnog sektora je budžetski, u smislu da plate dobijaju iz budžeta, a sada je očigledno da se obaveze tog sektora za doprinose gomilaju zbog nedostatka novca u budžetu. Nažalost, oni koji su dozvolili gomilanje tih obaveza neće biti procesuirani, a da je slučaj obrnut onda bi Poreska uprava, odnosno fondovi pokrenuli mnogo značajniju inicijativu da dođu do svog novca“, kazao je Pavlović.

Deset najvećih dužnika doprinosa prema poslednjem izvještaju Fonda PIO:
1. Klinički centar Banjaluka 21,2 miliona KM (odobren reprogram)
2. „Swisslion IAT“ AD Trebinje 10,4 miliona KM (odobren reprogram)
3. „Željeznice RS“ AD Doboj 10,4 miliona KM (odobren reprogram)
4. AD „Novotex“ u stečaju Trebinje 9,7 miliona KM
5. JZU Bolnica Istočno Sarajevo 7,4 miliona KM
6. JZU Univerzitetska bolnica Foča 6,2 miliona KM
7. Opšta bolnica „Sv. apostol Luka“ Doboj 5,9 miliona KM (odobren reprogram)
8. AD „Birač“ Zvornik 5,1 milion KM
9. „Kosmos“ AD Banja Luka 4,9 miliona KM (odobren reprogram)
10. „Mladost“ AD Mrkonjić Grad 3,8 miliona KM

CAPITAL: Marina Čigoja

Ključne riječi:  , , , , ,

Komentari |


Komentari (0)

    Komentariši

    Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

    (obavezno)

    Pravila komentarisanja

    Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

    Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

    Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

    A- A A+