Zlatna pravila za bogaćenje na srpskoj berzi

02.01.2008. / 11:55

BEOGRAD, Ko hoće mirno da spava – kupuje obveznice, ko hoće dobro da jede – kupuje akcije. – Dok na Beogradskoj berzi gubitnici mudro ćute, u Hrvatskoj se Ćiro Blažević javno žali na svoje „investicione havarije”, a u Podgorici se uveliko šuška da je tamošnja berza zagorčala život srpskom „kralju šećera” , piše beogradska Politika.

Uzalud sve znanje i umeće ako vas ne prati i malo „ćorave sreće”, govorio je svojevremeno dr Dragoslav Avramović, popularni Deda Avram. U to se uverila i vlasnica uspešne brokerske kuće koja je, svojevremeno, igrajući se za svoj račun na berzi, „pukla” i to uprkos znanju i višegodišnjem iskustvu u trgovanju hartijama od vrednosti. Slično se nedavno desilo i jednoj našoj koleginici koja godinama izveštava sa berze… Smatrajući da je dovoljno kvalifikovana da bude samostalan ulagač, ona je otpremninu iz firme, gde je dotad radila, uložila u akcije četiri zvučne kompanije. Nakon toga usledilo je i njeno ogromno zaprepašćenje – cene svih akcija čiji je postala vlasnik bukvalno su se sunovratile!
Dok se u hrvatskim medijima uveliko pisalo o gubitnicima na berzi, među kojima je svoje loše investicione poteze javno priznao i Ćiro Blažević, koji se zaklinje da mu više ne pada na pamet da uđe u berzansku „kockarnicu”, u Srbiji gubitnici mudro ćute, u potaji vidajući finansijske rane.
I u Crnoj Gori je slično, premda se u podgoričkoj javnosti uveliko šuškalo da se „kralj šećera” Miodrag Kostić „ulubio” na crnogorskom tržištu kapitala, koje je već duže vreme na nizbrdici. Tako je ulaganje u hartije od vrednosti zagorčalo Koletov sladak život.
U uslovima ograničenih informacija i nepostojanja kvalifikovanih rejting organizacija, koje bi, na osnovu ekonomskih i drugih pokazatelja, ocenjivale emitente akcija, odnosno rizik ulaganja, mali akcionari u Srbiji, ako ne žele da se uzdaju u varljivu „ćoravu sreću”, mogu da donesu investicionu odluku o prodaji ili kupovini akcija prateći cenovnike akcija.
Oni upućeniji bi trebalo da pogledaju finansijske izveštaje kompanija emitenata akcija, kao i strukturu vlasništva, kaže mr Vladimir Zakić, predavač na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu.  Prisustvo dominantnog akcionara, izuzimajući državu, može da znači da uskoro neće biti značajnijeg trgovanja, a time ni veće promene cena akcija, dok šarolika vlasnička slika u kojoj su zastupljeni portfolio i drugi institucionalni investitori, kao i mali akcionari, ukazuje na potencijalna poskupljenja, jer je, po pravilu, reč o likvidnijim akcijama koje su izložene zakonima ponude i tražnje.
 

Spavači
Investitori treba da tipuju na kompanije čije su akcije likvidne, tako da u svakom trenutku može da ih kupi ili proda. Jer, uzalud bogatstvo ako ima akcije atraktivnih „spavača” čijim akcijama se ne trguje, zbog dominantnog vlasnika nezainteresovanog za promet.
U tom slučaju akcionara je snašla jevrejska kletva: „Dabogda imao dukat velik ko kuća, pa niti ga mogao trošiti, niti nositi, već sedeo kraj njega i plakao.”
Od presudnog značaja za investitora jeste praćenje kapitalnih investicija preduzeća i izvora njihovog finansiranja. Tako, na primer, ukoliko komercijalne banke ili međunarodne finansijske institucije daju kredite za razvoj određenoj akcionarskoj firmi, to je siguran znak da je rizik plasiranja novca nizak. Time bi trebalo da se rukovode i sitni ulagači, smatra Zakić.
Berza nije kockarnica, iako se mnogima tako čini, kaže Aleksej Misailović, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima „Fokus invest”, koji naglašava da je ulaganje na srpsko tržište kapitala dugoročno isplativ posao, ali da je na kratak rok, zbog nedovoljne dubine, podložno turbulencijama, a time i neočekivanim gubicima.
Isplativost će se povećati ukoliko se smanji porez na kapitalni dobitak, kao što se očekuje, i ukoliko se u prometu u inicijalnoj javnoj ponudi nađu akcije srpskih „blu čip” kompanija, ali i ako se poveća tražnja dolaskom novih portfolio investitora, posebno domaćih.
Naime, ako bi se samo 10 odsto stare devizne štednje konvertovalo u investicione jedinice fondova, to bi bilo novih 440 miliona evra koji bi, u uslovima ograničenih mogućnosti izvoza kapitala, značajno podigli tražnju, a time i naduvali cenovni balon. Ako se opredeli za samostalno ulaganje, svaki investitor bi morao da ima jasnu viziju željenog prinosa i da pri tom ne bude alav.
Uz to ne treba držati „sva jaja u istoj korpi”, već imati razuđen portfolio, za šta, međutim, treba dosta novca. Još su prvi srpski berzijanci govorili: Ko želi da mirno spava – kupuje obveznice, a ko hoće dobro da jede – ulaže u akcije. Među njima je najviše onih koji se odlučuju na direktno investiranje na berzi, premda za to nemaju uvek i adekvatna znanja, niti dovoljno vremena za praćenje svog portfolija i pravovremenog reagovanja na tržišne signale.
Paničari
Zbog neupućenosti mali investitori u Srbiji prave klasičnu grešku, da panično prodaju akcije kad im pada cena, a kupuju ih kad raste.
Neznanje i brzopletost bi posebno mogli da im se „olupaju o glavu” kad oko četiri miliona građana, koji to još nisu, dobiju besplatne akcije, ako ne shvate da je reč o vrednom poklonu prema kojem se treba odnositi domaćinski.
Stoga je za nedovoljno upućene akcionare mnogo bolje da se oslone na pomoć profesionalnih investitora, koji znaju da kontrolišu rizik nego da ulete na berzu „grlom u jagode” očekujući brzo bogaćenje, naglašava Misailović.
Međutim, ulagač pri tom mora da računa na naknade koje se plaćaju prilikom uplate investicionih jedinica (kreću se od jedan do pet odsto, u zavisnosti od vrednosti inicijalnog ulaganja i fonda u koji se ulaže) i isplate, ako se investicione jedinice prodaju (maksimalno jedan procenat od isplate).
Uz to investitori nemaju kontrolu nad ulaganjima, jer o tome odlučuje portfolio menadžer, pri čemu diverzifikacija ulaganja radi smanjenja rizika istovremeno smanjuje prinos.
Ekonomske i političke prilike mogu uticati na kretanja na svakom tržištu, pa i srpskom, ukazuju na Beogradskoj berzi, gde očekuju da će prvi kvartal 2008. godine biti pod senkom mera makroekonomske politike, predsedničkih izbora i razrešenja kosmetskog čvora.
Ipak, ulagači u akcije na našem tržištu ostvaruju prinose iznad onih koje je moguće zaraditi na berzama u okruženju na kojima postoje veće pogodnosti, a često manji rizici.
Takav ogroman prinos, koji je u prva četiri meseca išao do 100 procenata, pa i više, delovao je kao mamac za navalu investitora iz zemlje i inostranstva.
I nakon obimne korekcije berzanskih pokazatelja, koja se ove godine neuobičajeno produžila, indeks najlikvidnijih akcija BELEX 15 je do sredine decembra porastao za oko 32 odsto, dok pozitivne promene kompozitnog indeksa BELEXline iznose 39 procenata, što je osetno više od kamata na depozite.
Tako je na izboru za finansijsku mis, berza pobedila tradicionalnu lepoticu banku.

Politika, Vesna Arsenić