Za Novu godinu jubilej zajedničke evropske valute

31.12.2008. / 9:30

BRATISLAVA/BRISEL, Porodica zemalja zone evra dočekaće prvog dana 2009. desetogodišnjicu uvođenja zajedničke evropske valute uvećana za novog, šesnaestog člana – Slovačku Republiku. Evro, koji je posle američkog dolara postao druga najvažnija valuta na sv¸jetskim deviznim tržištima, od Nove godine će kao sredstvo plaćanja u 16 država koristiti više od 320 miliona Evropljana.
 Trećina svih međunarodnih transakcija se realizuje u evru, a učešće zajedničke valute u objavljenim deviznim rezervama centralnih banaka u svijetu povećalo se sa 18 odsto u 1999. godini na 25 procenata u 2007.
 A sve je krenulo 1. januara 1999. godine, kada je počeo jedinstveni monetarni projekat u koji je Evropska unija ušla sa velikim očekivanjima, ali i sa kritikama mnogih skeptika u pogledu krajnjeg ishoda uvođenja zajedničke valute, koju je prvobitno prihvatilo 11 država članica EU.
 Na taj dan je, prije jedne decenije, počela prvo faza “virtuelnog” evra, a potpuna eliminacija starih valuta u zemljama koje su prihvatile evro kao sredstvo plaćanja i zamjena novim novčanicama počela je 2002. godine.
 Povodom predstojećeg jubileja i prijema Slovačke kao nove članice evrozone, predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je istakao da je evro doprinio stvaranju 16 miliona novih radnih mjesta (tako da je zaposlenost povećana za 15 procenata, a nezaposlenost smanjena za oko sedam odsto) i vremenom omogućio nižu inflaciju i manje kamatne stope nego ikada ranije.
 Barozo smatra da u sadašnjim kriznim vremenima evro štiti kompanije od kursnih nestabilnosti koje su im u ranijim sličnim periodima nanosile teške udarce.
 Njegove reči potvrdio je i slovački premijer Robert Fico, koji je predstojeće uvođenje evra kao zvaničnog sredstva plaćanja u svojoj zemlji ocijenio kao najveći uspjeh vlade u protekloj godini, koji će značajno doprineti i odlukama stranih investitora da ulažu u Slovačku.
 “Imali smo u toj velikoj nesreći (globalne) privredne i finansijske krize ogromnu sreću da se termin uvođenja evra poklapa sa godinom kada se očekuju njeni najveći negativni uticaji”, istakao je slovački premijer.
 “Danas bi Poljaci, Mađari i Česi sve dali za to da mogu biti na toj istoj startnoj liniji, kao što smo mi u odnosu prema evru”, smatra Fico.
 Te tri slovačkoj susjedne zemlje, koje su i članice Višegradske četvorke (V4), nisu ni blizu toliko napredovale u ostvarivanju kriterijuma neophodnih za uvođenje evra, kao što su to učinili Slovaci, a prema mišljenju analitičara te države, po svoj prilici, neće mnogo ni žuriti da postanu dio “evrolenda”.
 S tim u vezi stručnjaci procjenjuju da će sledeće proširenje zone evra, najverovatnije uslijediti tek kroz tri-četiri godine, pošto će usporeniji ekonomski rast i pojačani inflatorni pritisci širom centralne i istočne Evrope otežati novoprimljenim članicama EU da finansijske i ekonomske pokazatelje usklade sa kriterijumima za članstvo u evrozoni.
 Premda smatraju da odluka o priključenju Slovačke šalje pozitivan signal drugim zemljama i može dodatno da ih motiviše da se priključe zoni evra, analitičari ukazuju da i ne postoji prekomerno jak pritisak da se brzo u nju uđe.
 Oni zbog toga ne očekuju novo proširenje zone evra sve do 2012. godine, kada će Poljska, a možda i Estonija i Češka, eventualno biti politički i ekonomski spremne za članstvo u zoni, pri čemu će sve mnogo zavisiti i od ekonomskih efekata članstva na Slovačku.
 Privredni rast u Slovačkoj je, recimo, u ovoj godini bio među najbržima u EU, uprkos uticajima svjetske finansijske krize koja nije mimoišla ni tu istočnoevropsku zemlju.
 Prema prognozama eksperata realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2008. dostići će u Slovačkoj oko 7,2 odsto, naspram 9,3 procenta lane, a ekonomski rast očekuju i u idućoj godini, ali od samo tri do četiri procenta, zbog recesije u evrozoni koja bi u 2009. mogla da doprinese usporavanju i slovačke privrede.
 Predstavnici više centralnih banaka zemalja zone evra ističu da se, posle deset godina funkcionisanja, sa sigurnošću može tvrditi da su dostignuća uvođenja zajedničke valute vrlo pozitivna.
 Prije svega, kako ističu, to se odnosi na cjenovnu stabilnost, jer se inflacija u prosjeku smanjila na nešto iznad dva odsto, dok je u sadašnjim članicama zone u 70-im i 80-im godinama prošlog vijeka bila između osam i deset procenata.
 Uvođenje evra predstavljalo je treću fazu stvaranja Ekonomske i monetarne unije. Novčanice i kovanice evra puštene su u opticaj 1. januara 2002, dok je potpuna zamjena nacionalnih valuta obavljena krajem februara 2002.
 Naknadno, kao prva od 10 zemalja koje su u EU ušle 2004. godine, zajedničku valutu je usvojila Slovenija 2007,  ove godine su to učinile Kipar i Malta, a 1. januara 2009. pridružiće im se i Slovačka.