-
-
-
Poslovni čovjek uništen: Birokratija pobijedila pravdu
-
Dvostruko oporezivanje dovelo do stečaja uspješne firme “Cetanex”
-
Platili osam miliona akciza koje Srpska nije prebacila Brčko distriktu koji sad sa kamatama traži 22 miliona KM
-
-
BRČKO – Firma „Cetanex“ iz Brčkog skončala je u stečaju kao višedecenijska žrtva nakaradnih sudskih odluka i različitog tumačenja poreskih obaveza od strane Poreske uprave RS i Poreske uprave Brčko Distrikta BiH.
Ova firma je uredno platila osam miliona KM dadžbina, ali joj to nikada priznato i nakon 22 godine sudske borbe od nje se traži da ponovo uplati te obaveze koje su sa kamatama premašile 20 miliona KM.
„Cetanex“ je bila uspješni uvoznik nafte i naftnih derivata sa sjedištem u Brčkom koji je poslije skoro dvije decenije pravne borbe protiv institucija na kraju skončala u stečaju i sa dugom većim od 22 miliona maraka. Cijela saga koja zaslužuje da se nađe u rubrici vjerovali ili ne započela je 2002. godine kada je na graničnom prelazu Brčko-Gunja zbog rekonstrukcije privremeno zabranjen promet akciznih roba.
“Cetanex” po zakonu platio akcize
“Cetanex” je zbog zatvaranja pomenutog graničnog prelaza od marta 2002. do aprila 2003. godine uvozio naftu i naftne derivate preko graničnog prelaza Gradiška. U tom periodu, ova firma je u budžet Republike Srpske na ime akciza uplatila 7.957.770 KM. Prema tadašnjem zakonodavstvu, uvezenu robu nije mogla dalje da vozi dok ne uplati pripadajuće akcize.
Međutim, Poreska uprava Brčko Distrikta BiH 25. februara 2005. godine donijela je rješenje o naplati akcize i zatezne kamate od „Cetanexa“ kojim se od ove firme traži da taj iznos od skoro osam miliona KM koji je uredno plaćen Poreskoj upravi RS uplati na račun Poreske uprave Brčko Distrikta.
Vlasnik ove firme Jasmin Ćeman bezuspješno je pred sudovima pokušavao da dokaže da su ta potraživanja neosnovana i da bi ponovna naplata akciza predstavljala dvostruko oporezivanje. Sud nije uvažio ni njegove tvrdnje da Poreska uprava Brčko Distrikta poslije 1. januara 2005. godine i početka rada Uprave za indirektno oporezivanje BiH nije više bila nadležna za donošenje rješenja o naplati akciza.
Poslije dugogodišnje pravne borbe, „Cetanex“ je završio u stečaju, a ukupna potraživanja Poreske uprave Brčko Distrikta u stečajnom postupku na osnovu zateznih kamata su sa osam miliona uvećana na više od 22 miliona maraka.
Sudovi firmu podvrgli dvostrukom oporezivanju
Ćeman je podnio tužbu i pred Osnovnim sudom Brčko kojom je osporavao potraživanja Brčko Distrikta u iznosu od 22 miliona KM, ali sud je početkom decembra prošle godine odbacio tu tužbu. Potpuno nevjerovatno zvuči da se u toj sudskoj presudi ne osporava da je „Cetanex“ platio akcize Poreskoj upravi RS u iznosu od skoro osam miliona KM, ali istovremeno presuđuje da su potraživanja Poreske uprave Brčko Distrikta osnovana. To u suštini znači da sud smatra da je „Cetanex“ bio dužan ponovo platiti akcize, odnosno biti podvrgnut dvostrukom oporezivanju po istom osnovu.
„Činjenica da je firma Cetanex izvršila plaćanje akcize, ali u budžet RS, predstavlja zaista jednu nelogičnost, ali to ne oslobađa firmu Cetanex u stečaju da izmiri svoje obaveze prema Brčko Distriktu BiH u skladu sa pravosnažnim i konačnim rješenjima organa Brčko Distrikta BiH, posebno u situaciji kada Brčko Distrikt kroz razne postupke, pa i tužbom protiv RS nije uspjelo naplatiti svoja potraživanja“, navodi se u presudi Osnovnog suda Brčko Distrikta.
Nesporno je i da je Brčko distrikt BiH tužbom protiv Republike Srpske pred Sudom BiH radi neosnovanog bogaćenja, navodi se dalje u toj presudi, pokušalo izvršiti povrat nezakonito naplaćenih sredstava po osnovu akciza na graničnom prelazu Gradiška.
„Presudom Suda BiH iz 2014. godine tužbeni zahtjev Brčko Distrikta BiH odbijen je uz obrazloženje da je osnovan nedostatak aktivne legitimacije na strani Brčko Distrikta BiH obzirom da imovina Brčko Distrikta nije prešla u imovinu RS, nego se radi o sredstvima „Cetanexa“ uplaćenim na račun budžeta RS“, navodi se u presudi Osnovnog suda Brčko Distrikta.
Poseban paradoks leži u tome što je sud poklonio vjeru iskazu stečajnog upravnika „Cetanexa“ Envera Abadžića koji je takođe potvrdio da je akcize u iznosu od osam miliona KM „Cetanex“ platio u budžet RS, te da su se te obaveze trebale poravnati između Brčkog i RS u skladu sa Memorandumom iz 2002. godine.
„Ukoliko bi od Cetanexa ponovno bila naplaćena obaveza po osnovu akciza, to bi značilo da bi došlo do dvostrukog oporezivanja iste obaveze“, rekao je Abadžić.
Međutim, stečajni upravnik je naveo da je potraživanja Brčko distrikta u iznosu od preko 22 miliona KM morao da prizna u stečajnom postupku zato što o tome postoje pravosnažna i konačna rješenja.
Kontradiktoran stav stečajnog upravnika
Ne postoji razumno obrazloženje za ovako konfuzan i potpuno kontradiktoran stav stečajnog upravnika koji je potvrdio da je „Cetanex“ platio svoje obaveze i da bi ponovna naplata predstavljala dvostruko oporezivanje uz istovremeno priznavanje stečajnih potraživanja od ove firme koja se temelje upravo na tim nenaplaćenim obavezama.
Jedini odgovor na to bi mogao biti odgovor Poreske uprava Brčko Distrikta na tužbu u kojem se navodi da vlasnik firme „Cetanex“ nije iskoristio zakonsku mogućnost pokretanja upravnog spora nakon prijema pomenutog rješenja Poreske uprave Brčko Distrikta od 25. februara 2005. godine. To rješenje 29. juna 2005. godine potvrdila je Apelaciona komisija Brčko distrikta BiH i na njega „Cetanex“ nije pokrenuo upravni spor, te je postalo pravosnažno i konačno. Na osnovu tog rješenja, izdat je nalog za plaćanje poreskih obaveza „Cetanexu“ u ukupnom iznosu od 15.396.287 KM koji je do otvaranja stečajnog postupka u ovoj firmi narastao na 22.089.639 KM.
Uprkos svemu tome, ostaje činjenica da firma „Cetanex“ nije utajila nikakve poreske obaveze, jer je akcize na uvezenu naftu i naftne derivate u iznosu od osam miliona KM uredno platila Poreskoj upravi RS. Ipak, kasnijom birokratskom poreskom akrobatikom, različitim tumačenjima propisa i nakaradnim sudskim presudama ova firma je skončala u stečaju.
Njen vlasnik Jasmin Ćeman odgovornost za uništavanje ove nekada uspješne firme pored poreskih organa, sudova, te izvršne i zakonodavne vlasti Brčko Distrikta snose i OHR i Kancelarija supervizora za Brčko.
Ćeman kaže za CAPITAL da bez obzira što nema nikakvog osnova ni u jednom zakonu za dvostruku naplatu akciza po istom osnovu, upravni i sudski organi Brčko distrikta su odbijali prijedloge da se ukinu-ponište riješenja za dvostruku naplatu akcize.
„Da pravni apsurd bude veći, upravo je Skupština Brčko distrikta u martu 2004. godine utvrdila da se storniraju utvrđene akcizne obaveze svim pravnim licima koji su svoje obaveze isplatili u korist bilo kojeg entiteta“, kaže Ćeman.
OHR i supervizor nijemi na kršenje propisa
Jasmin Ćerman ističe da OHR i supervizor štite organe i institucije Brčko Distrikta bez obzira na njihovo kršenje Konačne odluke Arbitražnog tribunala i Odluke glavnog arbitra za Brčko Roberta Ovena iz 2007. godine kojom je osnažen Zakon o indirektnom oporezivanju BiH i definitivno oduzeta nadležnost Brčko Distrikta za indirektno oporezivanje.
„U svemu svjedoči totalna nezainteresovanost i pasivna uloga OHR, kao i supervizora za Brčko distrikt u rješavanju ovog problema i drugih problema ove vrste, a što je prioritetno njihov mandat i zadatak“, kaže Ćeman.
Pored toga, ističe on, poznato je da su svi organi i institucije vezani za naloge supervizora, a naročito za odluke Arbitražnog tribunala za Brčko Distrikt BiH koje kao dio Statuta Brčko Distrikta imaju veću pravnu snagu od bilo kojeg zakona, odluke ili podzakonskog akta organa uprave Brčko distrikta BiH.
„U toku svih upravnih i sudskih postupaka u kontinuitetu sam obavještavao kancelariju supervizora – OHR. Zbog toga smatram da su krajnje neosnovani i neutemeljeni njihovi stavovi da im je prioritet vladavina zakona i vladavina prava, jer sam ih blagovremeno uz materijalne dokaze obavještavao o ponovnoj uspostavi entitetske linije na području Brčkog i primjeni zakona koji su ranije ukinuti odlukama i nalozima prethodnih supervizora“, kaže Ćeman.