Capital.ba

Uspon privrede, raste profit i broj zaposlenih

25.05.2018. / 13:20

BANJALUKA – Privreda Srpske je u 2017. godini napravila najveći pomak u posljednjih nekoliko godina koji se reflektuje većom dobiti preduzeća i rastom broja zaposlenih, dok je utisak donekle pokvario rast obaveza i potraživanja za isporučenu robu.

Godišnja analiza Privredne komore RS pokazuje da je neto dobit privrede u 2017. iznosila 1,477 milijardi maraka što je za 196,39 miliona ili 15,3 odsto više nego u 2016. godini. S druge strane neto gubitak preduzeća, koji je prethodnih godina bilježio rast, skliznuo je na 457,81 milion maraka. To je za 268 miliona KM ili 36,9 odsto manje nego u 2016. godini.

Pozitivna kretanja u preduzećima otvorila je i mogućnost novog zapošljavanja. Tokom prošle godine prosječno je bilo zaposleno 160.841 radnika, što je za 3,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Povećan obim radne snage uticao je i na rast troškova preduzeća za bruto zarade koji su u prošloj godini iznosili 2,287 milijardi maraka. Ti rashodi su povećani za 4,8 odsto više u odnosu na 2016. godinu.

Uprkos ovim pozitivnim kretanjima privredu Srpske i dalje guši rast obaveza i problemi sa naplatom novca za isporučenu robu i usluge. Rezultati poslovanja privrede RS pokazuju da su njene obaveze u 2017. godini iznosile 16,434 milijardi maraka i u odnosu na 2016. godinu povećane su za 4,3 odsto. Dugoročne obaveze imale su rast za 6,1 odsto na 6,527 milijardi maraka, dok na kratkoročne otpada 9,908 milijardi što je za 3,2 odsto više nego godinu ranije.

Naplata faktura jedan je od problema koji muči privrednike pa su njihova kratkoročna potraživanja u 2017. godini iznosila 4,739 milijardi KM i imala rast od 3,8 odsto. Negativnom trendu u ovom segmentu doprinijeli su partneri i na inostranom i na domaćem tržištu.

Kupci iz inostranstva na kraju prošle godine domaćim preduzećima su dugovali 431,92 milion maraka, što je za 10,2 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Potraživanja od kupaca u zemlji su mnogo veća i dostigla su 2,776 milijardi maraka, ali imaju nižu stopu rasta.

U poslovnoj zajednici su, kada podvuku crtu na godišnji izvještaj, zadovoljni trendovima.

– Analiza pokazuje da je privreda RS u 2017. godini imala intenzivniju aktivnost u odnosu na prethodnu godinu, što je svakako dobro. Međutim, preduzeća se i dalje bore sa značajnim iznosom obaveza i zaduženja zbog čega treba raditi na mjerama zacrtanim programom ekonomskih reformi, odnosno rasterećenju privrede na kojem insistiramo godinama – kazala je direktorica Privredne komore RS Dragica Ristić.

Istog stava su i ekonomisti, koji navode da su podaci o rastu dobiti i padu gubitka ohrabrujući, ali da su problematične obaveze.

– Dobro je da se privredna aktivnost pojačava. Tome je vjerovatno doprinijelo i to što su preduzeća koja su godinama bila problematična otišla u stečaj i ugašena. Taj kancerogeni dio privrede nestaje i ne pravi štetu zdravim preduzećima. Međutim, zabrinjavajući je rast obaveza i potraživanja i njih je potrebno svoditi na manje iznose. Na taj način je moguće pojačati privredni zamajac – rekao je član Udruženja ekonomista RS – SWOT Aleksandar Ljuboja.

Njegova prognoza za tekuću godinu je da će privredna aktivnost nastaviti da raste, ali da će to ograničavati nelikvidnost.

– Mislim da će u ovoj godini dodatnu snagu dobiti i problem nedostatka radne snage. Moramo raditi na rješavanju gorućih problema kako bi privreda dobila jači zamajac razvoja – naveo je Ljuboja.

Analiza Privredne komore pokazala je da je i u 2017. godini bio prisutan problem tekuće likvidnosti čiji je koeficijent iznosio 1,05 i tek je neznatno viši u odnosu na prethodne dvije godine.

Broj preduzeća

Prošle godine je završne račune predalo 9.917 preduzeća, što je za 71 ili 0,7 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Najveće učešće imaju preduzeća koja se bave trgovinom, dok su na drugom mjestu predstavnici prerađivačke industrije. Glas Srpske

 

Share Tweet Preporuči

Tagovi:

Povezane vijesti

Komentari

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!