Ulagati u infrastrukturu i nova vozna sredstva
26.09.2013. / 14:06
BANJALUKA, Republika Srpska i Srbija, zbog povezanosti sa međunarodnim koridorima, treba da odigraju ulogu u globalnoj viziji razvoja željezničkog saobraćaja, ali je za to potrebno ulagati u infrastrukturu i u novija vozna sredstva, rečeno je na konferenciji “Željeznice u EU zakonodavstvu” održanoj u Banjaluci.
Generalni direktor Međunarodne željezničke unije /UIC/ Žan Pjer Lubinu rekao je da sredstva za to postoje, ali da je važno kako će se ona pravilno iskoristiti.
On je naglasio da u 21. vijeku ni u jednoj zemlji nema sumnje o potrebi i značaju željezničkog transporta.
Govoreći o prednosti željeznica, Lubinu je istakao duge robne koridore i ukazao na značaj takozvanog lanca logistike, u okviru kojeg je najvažnija veza između Evrope i Azije.
“U Evropi su to takozvani TNT koridori koji povezuju nekadašnje puteve svile u Rusiji, Ukrajini, Turskoj i Kini”, rekao je Lubinu, podsjetivši da su Republika Srpska i Srbija povezane koridorima pet, sedam, devet i deset, zbog čega otvaraju mogućnost pristupu nekolicini luka.
Izvršni direktor Zajednice evropskih željezničkih infrastrukturnih kompanija /CER/ Libor Lohman ukazao je na potrebu ulaganja u željezničku infrastrukturu, kako bi željeznički saobraćaj bio konkurentiji, ali i da treba raditi na poboljšanju protoka prekograničnog saobraćaja.
“Isto tako, potrebno je da se uspostave izjednačeni uslovi željezničkog transporta, kako bi oni koji žele da se nadmeću na tom tržištu mogli da konkurišu drugima”, rekao je Lohman.
Prema njegovim riječima, iako željeznice i same imaju zadatak da se restrukturišu i prilagode potrebama tržišta, i vlasti svake zemlje regiona imaju zadatak da usklade investicije kako bi se uspostavili uslovi za intermodalnu konkurenciju.
Lohman je naglasio da propisi na nivou EU u ovoj oblasti nisu dovoljni, već služe kao orijentir i da vlasti svake zemlje treba da rade na provođenju evropskih preporuka.
Generalni direktor “Železnica Srbije” Dragoljub Simonović rekao je da centralno pitanje predstavlja povezivanje srednje Evrope sa Balkanom, kao što je povezivanje luke Konstanca i Pireja preko Srbije sa Mađarskom, Slovačkom, Češkom i Rusijom.
On je dodao da ovo preduzeće ima apsolutnu podršku Vlade Srbije da Koridor 10, koji kroz ovu zemlju prolazi u dužini od oko 800 kilometara, stave u narednih tri do sedam godina u funkciju na brzine od 100 do 160 kilometara na čas, za šta su sredstva u najvećoj mjeri obezbijeđena.
“Ako znamo da se moramo pripremiti na povezivanju luke Ploče sa Konstancom i Pirejom, onda je utoliko veći značaj da `Željeznice Srbije` stave Koridor 10 stave u funkciju kako to očekuju ne samo CER i UIC već i EU”, rekao je Simonović.
On je najavio i modernizaciju kompletnog voznog parka preduzeća, pri čemu će se za dvije godine nabaviti 60 novih vozila, kao i podmlađivanje vučnog voznog parka sa lokomotivama koje mogu da voze po svim prugama EU.
“Imamo i drugu obavezu da povežemo prugom Srbiju sa Bijeljinom u Republici Srpskoj, kao i relaciju Ruma – Zvornik – Tuzla – Banjaluka – Sarajevo, jer se tu dotičemo i priče oko luke Ploče”, rekao je Simonović.
Govoreći o rješavanju transporta preko graničnih prelaza, na kojima se zbog čekanja u startu gubi tri časa po vozu, Simonović je ukazao na potrebu vraćanja prakse “vozova povjerenja”, kako se na graničnim prelazima vozovi ne bi zadržavali duže od 30 minuta.
“Na taj način bismo skratili maršrutu u prosjeku pet časova po vozu, što bi podstaklo komitente da se više okreću našim prugama, ali i putnike da se više voze putničkim brzim vozovima. Tako jedan voz na relaciji Koridora 10 ne bi putovao u prosjeku 28 časova, već bismo došli do 17 časova”, rekao je Simonović. Srna
Tagovi: dragoljub simonoviclibor lohmanzan pjer lubinuzeljeznice u eu zakonodavstvu
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
