Ubrzani privredni rast u BiH i Srbiji ove i naredne godine
14.04.2015. / 19:52
VAŠINGTON, Privredni rast u zemljama Balkana koje su prošle godine bile pogođene katastrofalnim poplavama biće ubrzan u 2015. i 2016. godini zahvaljujući obnovi u BiH i Srbiji, kao i rastu zapošljavanja u ostalim zemljama regiona, prognozira Međunarodni monetarni fond /MMF/.
Privrede zemalja takozvane “Evrope u usponu” ove godine će, po svoj prilici, umjereno porasti zahvaljujući nižim cijenama nafte, ali će slaba inostrana tražnja kočiti znatniji ekonomski napredak, prognozira MMF u okviru svoje proljećne Svjetske ekonomske prognoze.
Kategorija “Evropa u usponu” obuhvata pet članica EU /Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju/, kao i Srbiju i Tursku.
Privredni rast regiona će iznositi 2,9 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 2,8 odsto, dok se u 2016. očekuje ubrzanje rasta na solidnih 3,2 odsto, prenosi agencija Frans pres.
Niže cijene nafte i postepeni oporavak evrozone pružiće “vjetar u leđa” privredi regiona i nadoknaditi negativne efekte privrednih problema u Rusiji, navodi fond.
U prognozi se navodi da je inostrana tražnja i dalje slaba, a visoka zaduženost kompanija još koči investicije.
Srbija će, prema procjeni, ove godine ostati u recesiji uz negativan privredni rast od 0,5 odsto, da bi se u 2016. oporavila i zabilježila pozitivan rast od 1,5 odsto.
MMF upozorava na problem visokog javnog duga i budžetskog deficita u Srbiji, zbog čega postoji potreba za fiskalnom konsolidacijom i ograničavanjem javne potrošnje, kao i za restrukturisanjem ključnih državnih preduzeća.
Hrvatska bi u toku 2015. trebalo da izađe iz recesije uz rast BDP-a od 0,5 odsto ove i jedan odsto iduće godine.
Poljska će ove godine imati najsnažniji privredni rast od 3,5 odsto, prije svega zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji. Bruto domaći proizvod /BDP/ Turske će ove godine porasti 3,1 odsto u odnosu na 2,9 odsto iz 2014, zahvaljujući rastu domaće potrošnje u svjetlu pada cijena energenata.
Mađarska će, s druge strane, zabilježiti usporavanje privrednog rasta na 2,7 odsto u tekućoj i 2,3 odsto u idućoj godini zbog slabljenja rasta investicija i ne pretjerano povoljne fiskalne politike. Mađarska i Poljska bilježe deflaciju u svjetlu niske inflacije u evrozoni.
Privredni rast Rumunije će ove godine iznositi 2,7 odsto, a iduće 2,9 odsto. Srna
Tagovi: bankebihkonsolidacijarecesijaunija
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
