U RS dodijeljeno 228 koncesija
21.06.2009. / 11:42
BANJALUKA Do sada je u raznim oblastima privređivanja u Republici Srpskoj (RS) dodijeljeno 228 koncesija, rekao je Predrag Aškrabić, predsjednik Komisije za koncesije u Srpskoj i objasnio da je najviše koncesionih ugovora zaključeno za izgradnju malih hidro elektrana – ukupno 107, koje će graditi 48 koncesionara iz RS inostranstva.
U elektro energetskom sektoru do sada je odobrena i koncesija za izgradnju jedne hidro elektrane na rijeci Vrbas.
Za eksplataciju rudnog mineralnog i sirovinskog bogatstva u RS (ugalj, kamen, pjesak, vode, termo mineralne vode i slično) do sada je zaključeno 66 koncesionih ugovora.
Registrovano je i 50 koncesionih ugovora za korištenje državnog poljoprivrednog znjmljišta, tri ugovora iz oblasti turizma i jedan u oblasti saobraćaja. Taj ugovor sa austrijskim “Štrabagom” o izgradnji mreže autoputeva u Srpskoj svakako je najznačajniji.
Međutim, najviše prašine ovih dana u RS podigla je dodjela koncesija za korištenje državnog poljoprivrednog zemljišta. Nezadovoljni poljoprivrednici u Srpcu, Gradišci i Laktašima žalili su se ovih dana da je koncesiju dobio neko ko nije trebao. Tražili su da Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i Vlada Srpske preispitaju dodjeljene koncesije za korištenje poljoprivrednog zemljišta, jer, po njihovom mišljenju, nije u redu da se zemljište njima oduzima da bi se dodjelilo nekom drugom.
“Uzurpacija državnog poljoprivrednog zemljišta masovna je pojava u Srpskoj. Počela je pred rat ili za vrijeme rata, raspadom velikih poljoprivrednih kombinata. Neki su tada bespravno ušli na ta imanja i počeli da ih obrađuju , a sada smatraju da su stekli neko pravo korištenja mada nemaju nikakvog osnova za to” – rekao je Predrag Aškrabić Srni i pojasnio:
“Sada kada država to zemljište da nekom u zakup ili koncesiju ne može koncesionar da uđe u posjed jer mu ne dozvoljavaju bespravni korisnici. Mi ćemo zbog toga uskoro predložiti Vladi i Narodnoj skupštini neke izmjene zakona o koncesijama kako bi se ono što je dogovoreno i potpisano lakše moglo da provede na terenu”.
On naglašava da prema važećim propisima koncesiju u Srpskoj mogu da dobiju samo registrovana preduzeća na rok od 15 do 30 godina u zavisnosti od poljoprivredne kulture koja je tu zasađena, i to pod uslovom da nemaju nikakvih dugovanja prema državi. Taj rok, kaže Zakon o koncesijama, može da bude produžen još jednom ali samo za polovinu prvobitno odobrenog perioda.
Koncesionim ugovorom tačno je predviđeno koliko mu se zemljišta dodjeljuje i koju kulturu će zasijati. Tu ne može biti odstupanja.Za korištenje tog zemljišta plaća se naravno koncesiona naknada koja se po našem pravilniku kreće od dva do četiri odsto od ostvarenog prihoda.
“Koncesiona naknada nije najvažnija. Mnogo važniji su indirektni efekti te koncesije koji su od 10 do 15 puta veći od koncesione naknade koja se u nekim zemljama i ne naplaćuje Mnogo važnije je da se mobilišu neka dodatna sredstva, da se zemljište privodi namjeni, da se zapošljavaju novi ljudi” – navodi Aškrabić u napominje:
“Ti efekti su već vidljivi kod mnogih koncesija. Punom parom se radi na mnogim farmama Već je zasađeno više od 1 500 hektara novih voćnjaka.Uskoro bi na ovaj način trebali da obezbedimo dovoljno prehrambenih proizvoda i za iozvoz”.
Bespravni korisnici poljoprivrednog zemljišta nisu naravno jedini problem u dodjeli koncesija.Neusklađeno je faktičko stanje na terenu sa stanjem u katastarskim i zemljišnim knjigama.
Osim toga, u nekim opštinama nemaju nikakve evidencije o državnom poljoprivrednom zemljištu jer su u minulom ratu izgorjele sve knjige. Problem je i loša i nedovršena privatizacija nekadašnjih poljoprivrednih kombinata i neriješen status zemljoradničkih zadruga.
Veliki problem, kažu u Komisiji za koncesije, predstavlja i neusklađenost šezdesetak zakonskih propisa sa zakonom o koncesijama. Zbog toga je zaključkom Narodne skupštine RS nedavno formirana interresorrna radna grupa koja će da uskladi te zakonske propise sa zakonom o koncesijama
U četiri dosadašnje kontrole realizacije ugovora o koncesijama članovi Komisije za koncesije uočili su brojne probleme.
Sem činjenica da Ministarstvo poljoprivrede još nije uvelo u posjed sve koncesionare, uočeno je da neki koncesionari ne obrađuju svo zemljište koje im je dodjeljeno na koncesiju i, kako rekoše, u takvim slučajevima predložiće Vladi raskidanje tih koncesionih ugovora.
U drugim oblastima čini se da je manje problema. U RS do sada je zaključeno 107 koncesionih ugovora za izgradnju malih hidro elektrana. Od tog broja samo jedna je u funkciji. Završene su još dvije male hidro elektrane. Ostalo je još jedino da se priključe na elektro distributivnu mrežu.
U Komisiji za koncesije rekoše da je za još dvadesetak malih hidro centrala već pripremljena kompletna dokumentacija i uskoro bi trebali da počnu građevinski radovi.
“Tako veliki broj koncesija rezultat je samoinicijativnog prikupljanja javnih ponuda za vrijeme vlade Pere Bukejlovića. U tom oglasu stajalo je koja dokumentacija je potrebna da bi se neko prijavio za koncesiju i lista lokacija za izgradnju malih hidro elektrana iz studija koju je prije rata radio `Energoinvest`” . kaže Aškrabić i dodaje:
“Mnogi su pojurili kao grlom u jagode da dobiju koncesiju za izgradnju malih hidro elektrana. Nisu ni razmišljali o tome da su to skupe investicije jer se grade na nepristupačnim terenima, gdje nema ni priključne mreže koju takođe mora da uradi koncesionar. Dolazili su nam sa računicom da bi kilovat njihove struje za njih bio isplativ ako bi koštao sedam evro centi što je dvostruko više od sadašnjih cijena struje”.
Prema najnovijim istraživanjima do kojih su došli u Komisiji za koncesije, izgradnja male hidro elektrane od jednog megavata košta gotovo tri miliona maraka. Sigurno je i to razlog što je od 107 koncesionih ugovora u ovoj oblasti u realizaciji tek dvadesetak. Srna
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
zanima me da li je moguće dobiti još jednu koncesiju ili da li ima koja hidroelektrana na prodaju, može i koncesija da investitor sam izgradi objekt.