Turizam se potpuno urušio, potpuni oporavak tek 2023. godine
09.05.2020. / 13:50
NOVI SAD, Turizam kao jedna od privrednih grana koja najviše puni budžete zemalja regiona, najugroženija je privredna grada usljed pandemijske krize.Procjene Svjetske turističke organizacije (WTO) su da će pad globalne turističke privrede, koja generiše preko 10 odsto svjetskog BDP-a, ove godine iznositi nevjerovatnih 70 odsto, sa procjenom da će potpuni oporavak ovog sektora usljediti tek 2023. godine.
Neki od vodećih eksperata iz javnog i privatnog sektora Hrvatske, Crne Gore i Srbije sinoć su dali prve procjene za sezonu pred nama na prvom regionalnom panelu poz nazivom „Turizam na respiratoru“ koji je u okviru međunarodne onlajn konferencije „EXIT Strategy“ u organizaciji EXIT festivala pratilo preko 20.000 ljudi.
Po mišljenju svih učesnika neophodna je snažna podrška država ovom sektoru, bez koje će gotovo zasigurno doći do masovnih bankrota i snažnog porasta nezaposlenosti jer je prema zvaničnim podacima Svetske turističke organizacije, danas svaki deseti posao u turizmu.
Jedan od zaključaka konferencije je i da će inovativnost prilikom kreiranja novih turističkih proizvoda biti ključna za oporavak, pogotovo imajući u vidu procjene da će nove generacije biti prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže oporaviti turizam od drugih.
Da turizam više neće u biti isti, kao što ni turizam 2019. nije bio isti kao pre 30 godina, istakla je Renata Pindžo, pomoćnica ministra zadužena za turizam, pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije.
„Činjenica je da je ovo apsolutno vreme traženja novih kreativnih rešenja i upravo su to vremena u kojim će organizacije kao što je EXIT morati da daju taj kreativni doprinos. Promene se moraju događati i mi moramo da nudimo tu našu kreativnost, tu našu autentičnost. Privatni sektor zna da ima partnere u javnom sektoru i mi verujemo da ćemo naći zadovoljavajući, ili minimum zadovoljavajući momenat u periodu koji je pred nama. Samo u lancu solidarnosti možemo da ostvarimo bolji rezultat”, objasnila je Pindžo.
Sa tom se ocjenom slaže i njen crnogorski kolega, državni sekretar Ministarstva održivog razvoja i turizma u Vladi Crne Gore, Damir Davidović.
“Ova sezona neće biti ni slična u odnosu na prethodne, ali prostora ima i treba ga iskoristiti”, naveo je i dodao da su državne mere podrške neminovne: „Ono na čemu radimo je priprema mera koje treba da daju jasne pokazatelje kako mi vidimo crnogorski turizam narednih pet godina“, istakao je Davidović i podsjetio da je crnogorska Vlada do sada donjela dva seta mjera podrške i da ih sprema još.
Da su gubici u turizmu već sad ogromni prvi je potvrdio Žarko Radulović, predsjednik crnogorskog turističkog udruženja i suvlasnik lanca hotela “Montenegro stars” u okviru kojih je i čuveni Splendid u Budvi.
„U ovom trenutku, mi smo bukvalno sa prometom na nuli. Kada su naši hoteli u pitanju, sve je otkazano do kraja juna meseca i stornirano je poslova u vrednosti od šest miliona i tri stotine hiljada evra. Troškova i to smanjenih, biće oko dva miliona evra. Imamo ogroman broj radnika i upravo to predstavlja veliki problem za države jer će se bez konkretnih mera pojaviti višak radne snage“, otvoreno je sinoć potvrdio Radulović i dodao da je spreman da se bori za radnike: „Ja ću izaći ranjen, ali ne i mrtav, dok će mnogima bez pomoći biti preteško da izdrže sve ovo“.
Prema riječima predsjednika Udruženja putničkih agencija u Hrvatskoj privrednoj komori Borisa Žgombe, pitanje je kada će se ponovo vidjeti brojke koje su u turizmu ove zemlje ostvarene prethodne godine.
„Turizam je nježna biljka, ali koja se znala do sada apsolutno čvrsto postaviti i opstati, pa će i dalje. Mislim da se moramo vratiti na ono što je hiperpotražnja donijela u prethodne tri godine, koja je izobličila turizam, resurse i sve zajedno“, objasnio je Žgomba i zaključio da je neophodno uspostaviti partnerstvo države i privatnog sektora: „Na njemu moramo itekako puno da radimo svi zajedno, javni i privatni sektor i tada uspeh neće izostati“.
Kreiranjem adekvatnih regionalnih turističkih proizvoda, kako ističe osnivač i direktor EXIT festivala Dušan Kovačević, turizam može postati motor ekonomskog razvoja regiona, ali ivišeod toga.
“Zaboravljamo da turizam nosi mnogo više od samo ekonomskog doprinosa. Ljudi se upoznaju i on ima svoj sociološki i mirovni karakter. U Nemačkoj se povela jedna bitna tema u prethodnom vremenu: da li je život samo preživljavanje ili je život nešto više? E pa turizam je to nešto više što doprinosi životu da bude onakav kakav bi trebalo da bude i zbog toga se moramo boriti za turizam i sve ono što on nosi“, poručio je Kovačević.
Moderator panela “Turizam na respiratoru” bila je Silvija Ilišković Balagović, konsultant za hotelske i turističke investicije, Hotelis d.o.o.
Konferencija „EXIT strategy“ će jednom sedmično donositi novi panel koji će moći da se gleda uživo ili u snimku na sajtu exitfest.org i fejsbuk stranici EXIT festivala, a realizuje se uz podršku brojnih vodećih stranih, regionalnih i domaćih medija. RTV
Tagovi: oporavak 2023.turizamugrozenost
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
