Capital.ba

Treba li BiH ministarstvo dijaspore?

06.04.2015. / 9:00

20150405191401_298104SARAJEVO/BANJALUKA, Posljednji podaci Centralne banke Bosne i Hercegovine o prilivu sredstava iz dijaspore otvorili su pitanje mogućnosti strateškog upravljanja i investiranja novcem od 1,5 milijardi evra u godišnjem prosjeku, što čini oko 13,4 odsto bruto domaćeg proizvoda naše zemlje.

Dakle, primanje doznaka iz inostranstva, koje nam šalje oko 1,5 miliona bh. državljana iz dijaspore, ili polovina od ukupnog broja stanovnika BiH, za pojedine grupe građana predstavlja važan dio prihoda, bez kojih bismo bili u mnogo nepovoljnijoj socijalnoj situaciji. Tog su mišljenja i u Centralnoj banci Bosne i Hercegovine.

“Doznake doprinose većoj platežnoj moći i većoj lokalnoj potrošnji u zemlji, ali je to skoncentrisano na primaoce doznaka, da imaju podnošljiviji životni standard, dok u cjelini za cijelu ekonomiju to nije od ključne važnosti”, rečeno je “Nezavisnim” u Centralnoj banci BiH.

Sistematičan pristup strateškom upravljanju ovim novcem, prema ekonomisti Zoranu Pavloviću, bio bi način da se ekonomski promišlja.

“To znači prepoznati investitore u dijaspori BiH, a ne samo pošiljaoce novca, jer oni mogu da transferišu i znanje i poslovne navike i najbolje poznaju potencijale i mogućnosti zemlje”, napominje Pavlović.

Predsjednik Nevladine organizacije (NVO) “Naša perspektiva” iz Sarajeva Armin Alijagić, koji je jedan od organizatora kongresa dijaspore BiH, najavio je za “Nezavisne” da će, nakon Sarajeva i Prijedora, ovogodišnji skup biti održan u Banjaluci, u julu, kada će učesnici, između ostalog, postaviti i pitanje bh. institucionalnosti ove kategorije stanovnika. Alijagić je uvjeren da je ova inicijativa ostvariva, uprkos tome što u okviru Ministarstva spoljnih poslova BiH već postoji odjel koji se bavi ovim pitanjem, te činjenici da je bh. administrativni aparat već opterećen sa oko 22.000 državnih službenika, poslanika i namještenika.

“Po uzoru na Srbiju, BiH treba da ima ministarstvo dijaspore. Tu inicijativu mi ćemo obrazložiti činjenicom da je dijaspora iz BiH jedan od najvećih investitora u zemlji, za šta postoje i konkretni podaci. Mi generalno nemamo mehanizame koji bi omogućili da se lakše aktiviraju finansijski resursi dijasore, kao što su kapital i štednja. Ovi mehanizmi se ogledaju u nepostojanju razvojnih, odnosno investicionih fondova koji nude povoljne vrste finansiranja dijaspori i koji bi im omogućili lakši protok finansijskih sredstava iz inostranstva u BiH”, rekao je Alijagić.

Prema podacima Centra za lokalni razvoj i dijasporu BiH, u našu zemlju godišnje uđe više sredstava iz dijaspore nego iz drugih stranih izvora, dok napominju i to da ne postoji evidencija o iznosu novca koji se direktno plasira. Nezavisne novine

Share Tweet Preporuči

    Tagovi:

    Povezane vijesti

    Komentari

    Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
    Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]

    Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!