Sužen izbor izvora finansiranja objektivnih medija u BiH
17.09.2022. / 9:00
BANJALUKA – Mediji koji teže nezavisnom novinarstvu i pokušavaju sačuvati profesionalne standarde, da bi uopšte mogli da opstanu i odbrane se od političkih pritisaka i ucjena, okrenuli su se međunarodnim istraživačkim projektima i probranim rijetkim oglašivačima, koji se ne miješaju u uređivačku politiku.
FOTO: Pixaby
Kako su za portal CAPITAL ispričali naši sagovornici, ni taj posao nije lako rješenje, jer se potraga za grantovima i pisanje projekata ne nalaze u opisu radnog mjesta novinara koji je i bez toga zatrpan obavezama. Isto tako, nije lako naći ni kvalitetnog oglašivača koji nije pod uticajem ili direktno vezan za strukture vlasti.
Novinarka portala “Direkt” Milanka Kovačević kaže da bez dodatnog finansiranja i takvog marketinga opstanak medija nije moguć.
“To je nemoguća misija, jer novinari samo žele da rade svoj posao i ova situacija koja nam je nametnuta. Ako želimo nezavisnost od politike, moramo biti sve, snimatelji, montažeri, menadžeri, prodavci, da tražimo i pišemo projekte i privučemo oglašivače. To je jednostavno previše za nas. Neprestano smo u multitasking poziciji, radimo na više frontova”, priča Kovačevićka.
Ko finansira, selektuje teme
Finansiranje onih koji su u podaničkom položaju prema političkim strukturama, priča Kovačevićka, uglavnom je ovako: onaj ko te finansira on od tebe očekuje da budeš njegov PR ili u najboljem slučaju da vršiš selekciju tema.
“Do sada nisam doživjela situaciju da mi finansijer projekta kaže radi to ili nemoj. Ako radimo tekst o korupciji, jedini zahtjev nama je da je dokažemo. Na projektima, koji su često tematski, traže da se obrati pažnja na ugrožene i ranjive kategorije, a to se poklapa sa novinarskom misijom. Uglavnom se rade neke teme od krucijalnog značaja za ovo društvo i popravljanje stanja u njemu”, kaže Kovačevićka.
Čovjek bi pomislio da bi finansiranje iz budžeta bilo u interesu građana, ali ono se opet svede na odbranu i promociju onoga ko je na vlasti, kaže Kovačevićka. Tada je novinar njegov megafon i ne bavi se stvarnim problemima, a onaj koji ih propituje dobija etiketu stranog plaćenika.
“Bitno je reći da ljudi, ipak znaju da prepoznaju iskrenost. Nama najveću štetu nanose one kolege koje se ne odnose profesionalno i koji banalizuju bitne informacije. Takođe, imala sam prilike da sretnem ljude koji novinare smatraju najvećim štetočinama našeg društva. Njih treba razuvjeriti, jer ne shvataju da mi samo radimo naš posao”, kaže ona.
Predsjednica Evropske federacije novinara i novinarka Radio televizije Hrvatske Maja Sever za CAPITAL kaže da medij ni u Hrvatskoj ne može da preživi samo od marketinga zato što tržišna ekonomija nije dovoljno jaka za tako nešto.
Ni u Hrvatskoj ne cvjeta cvijeće
“Postoje neki mediji koji uspijevaju opstati isključivo oslonjeni na marketing, ali istina je da većina zavisi od konkursa ili aranžmana sa predstavnicima lokalne ili nacionalne vlasti. Krhkost sistema vidi se i kada nakon nekog istraživačkog teksta oglašivači najave ili povuku oglase iz medija koji su ih objavili”, objašnjava Sever.
Opstanak medija koji počivaju na kvalitetnom novinarstvu je veoma težak, kaže Sever, a za njih nema javnih sredstava zbog čega se dobar dio njih oslanja na projekte.
“Ne postoji nezavisno regulatorno tijelo za medije, pa podrška novinarstvu iz javnih sredstava zavisi od Agencije za elektronske medije čijij su članovi i direktor izabrani političkom većinom u Saboru. Isti je slučaj s javnim medijskim servisima poput HRT-a. Ipak, u Hrvatskoj postoje mediji nezavisni od političkih struktura i zaista mogu reći da su taj status izborili dobrim i profesionalnim novinarstvom”, kaže Sever.
Ta zavisnost od političkih struktura čija većina u svojim rukama drži raspodjelu javnog novca namijenjenog medijima, značajno utiče na slobodu novinarstva i zbog čega se, govori Sever, na svim nivoima bore za jačanje nezavisnosti, transparentnu dodjelu sredstava, kao i za kvalitetnog regulatora. Finansiranje putem projekata jedan je od načina da se izbjegne ovisnost o političkim partijama i oglašivačima, ali tu postoji problem, kaže Sever.
“Za apliciranje i sprovođenje projekata potrebno je imati znanje i kapacitete i vrijeme. Novinari su novinari, ne projekt-menažeri i nema dovoljno ljudi ljudi koji bi se bavili tolikom administracijom. Sindikat pokušava pomoći u edukaciji ljudi koji su zainteresovani za projektni rad, a apliciramo i za sredstva kojima želimo pružiti kolegama da prošire znanja i vještine. EU je prepoznala tešku situaciju u medijima u Evropi i šire i da je donesena odluka da se ozbiljna sredstva ulože u novinarstvo. Tu priliku moramo iskoristiti, koliko god je teško”, kaže Sever.
Mediji moraju da poštuju pravila struke
Generalni sekretar Udruženja BH novinari Borka Rudić kaže da medij može ostati slobodan samo ako se ustanove pravila koja ce se dosljedno poštovati.
“Moraju postojati jasni kriterijumi i transparentna dodjela sredstava, da se zna ko može da aplicira za sredstva, te da se naznače imena onih koji donose odluke o finansiranju medija. Princip je vrlo jednostavan. Ne može da aplicira onaj medij koji ne plaća porez ili ne isplaćuje plate novinarima, niti onaj protiv kojeg postoji deset žalbi Savjetu za štampu i online medije. Mora se znati da li je medij u privatnom ili javnom vlasništvu i šta se zapravo finansira: politička propaganda ili produkcija pluralističkih medijskih sadržaja u interesu javnosti”, kaže Rudić.
Pitanje oglašavanja trebalo bi biti regulisano posebnim zakonom čiji je nacrt predat parlamentarcima prije četiri godine, a koji bi trebalo da spriječi medijski klijentelizam i nedozvoljeno reklamiranje u skladu sa kodeksom.
“Nijedna država to nije riješila idealno, ali ima onih koji se sa time uspješno bore. Ima država koje sankcionišu objavu tekstova bez oznake da su plaćeni. Regulator mora da kažnjava one medije koji to rade. Kriterijumi ko može dobiti novac, koji su to mediji ne samo sa aspekta vlasništva, nego da li oni poštuju zakone i plaćaju obaveze, mora se znati šta se tu finansira i da li se tu proizvodi medijski sadržaj u skladu sa kodeksom”, priča Rudić.
FOTO: Capital
Javni RTV sistem grca u problemima
Postavljena pravila mogu se poštovani samo ako to želi novinarska zajednica, kaže Rudić, ali su njena najveća prepreka veze između vlasnika medija sa političkim i ekonomskim centrima moći.
Novinar Javnog RTV sistema u BiH Vladimir Šušak kaže da kod nas postoji ozbiljan problem tržišta na kojem postoji veliki broj medija. Drugi problem je uticaj politike i vrlo teško se može funkcionisati na tom principu.
“Bez obzira na to da li se trude da funkcionišu na tržišnim osnovama, opet su pod uticajem. Ako im ne ideš niz dlaku, prepreke se nalaze kod oglašivača, a oni su, opet, pod uticajem politike. U začaranom si krugu i šta onda? Onda mediji idu na varijante projekata i finansijske nezavisnosti od politike. To je neki glavni način finansiranja i koji im obezbjeđuje iole nezavistan rad”, kaže Šušak.
U radu javnih medija potpuno je narušen taj sistem koji je zakonom uspostavljen, smatra Šušak, a RTV taksa, na osnovu koje dolazi najveći dio prihoda, je narušena.
“Jedan od javnih medija trenutno jedva preživljava i praktično je pred gašenjem. Ne mislim da je rješenje na budžetu, ali s obzirom na to da ne postoji politička volja da se taj sistem uspostavi tako kako treba, onda je to jedino rješenje. A opet je to dvosjekli mač, jer opet se otvara prostor za uticaje na uređivačku politiku. Najbolji pokazatelj su lokalni mediji koji su na budžetima i grantovima opština. Oni su uvijek na rubu opstanka, na određeno vrijeme i uvijek pod znakom pitanja. Jer, ako krenu u neku kontra priču ili nešto iskritikuju, pitanje je da li će ikada stići sljedeći grant”, objašnjava on.
Šušak smatra da najveći stepen slobode imaju novinari koje izdajnicima proglašavaju oni koji nemaju kontrolu nad njima.
“Nemaju argumente za nazivanje novinara izdajnicima, niti ih mogu imati, u najvećem broju slučajeva. Ovo što ja pratim, mogu reći da se radi po nekim profesionalnim standardima koliko je to moguće. Sa velikom pažnjom i ti donatori prate pa su zloupotrebe veoma rijetke”, kaže Šušak.
CAPITAL: Andrijana Pisarević
Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Udruženja za promociju evropskih standarda i unapređenje poslovnog ambijenta i poslovnog portala CAPITAL.ba, i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Projekat Safe news podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.
Tagovi: finansiranje medijamedijinovinarisloboda medija
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
