Strategijom i digitalizacijom do ekološkog voznog parka u BiH
11.07.2022. / 14:52
BANJALUKA, SARAJEVO – BiH bi trebala da donese strategiju o elektromobilnosti, da ukine carinu na uvoz automobila iz EU, da stimuliše ekološki prihvatljiva vozila i da destimuliše „krševe“ jer zagađuju okolinu, smatraju automobilski stručnjaci i ekolozi.
Foto: Shutterstock
Digitalizacija i brža obrada dokumentacije, naročito pri registraciji vozila je nešto što BiH treba da „prepiše“ od zemalja Evropske unije, a sve kako bi se poboljšalo poslovanje i praktičnost u automobilskoj oblasti.
„Trebali bismo imati mogućnost da digitalizujemo sve te procese od samog slanja papirologije do uvoza u BiH da se služimo internacionalnim aplikacijama, odnosno veb-baziranim aplikacijama koje omogućavaju provjeru vjerodostojnosti papirologije za određeni automobil“, rekao je za CAPITAL predsjednik Udruženja ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori FBiH Haris Muratović.
Ubrzati administraciju
Unutar domaćih ministarstava unutrašnjih poslova trebalo bi da se pojednostavi procedura registracije automobila, apeluje Muratović, pritom konkretno misleći na digitalizaciju procesa.
„Kada je u pitanju carinska evidencija automobila, takođe bi trebalo MUP-ovima omogućiti korištenje tzv. ASYCUDA (automatizovani sistem za obradu carinskih podataka) koji bi mogli elektronski da provjeravaju carinske isprave i ostale dokumentacije“, rekao je Muratović.
Prema njegovim riječima, pravna lica koja se bave uvozom i prodajom automobila treba da imaju mogućnost da elektonski pristupaju bazama podataka i da automatski MUP dobije pristup tim aplikacijama.
Zato bi taj administrativni proces trebalo pojednostaviti i ubrzati.
Zaštititi kupce uvezenih auta
Zatim, prema riječima Muratovića, trebalo bi zaštititi domaće tržište od navale automobila koji nemaju vjerodostojnu istoriju.
„Dakle, da uspostavimo proces provjere automobila po pitanju vjerodostojnosti kilometraže, stanja automobila i tako dalje, jer su ogromne štete uzrokovane kupcima tih automobila“, rekao je Muratović.
Prema analizama koje su rađene u EU svakom trećem automobilu je vraćena kilometraža, a procjenjuje se da su te štete preko 10 milijardi evra godišnje.
„I kod nas su takvi trendovi da skoro svako treće auto otprilike ima lažnu kilometražu“, upozorava Muratović.
Naš sagovornik ističe da bi trebalo u BiH stimulisati nabavku ekološki prihvatljivih automobila, a početi destimulisati nabavku starih „krševa“ koji se uvoze i koji su tehnički neispravni.
On vjeruje da bi to pomoglo i nivou bezbjednosti na putevima.
Po uzoru na Evropsku uniju, Muratović kaže da bi u BiH trebalo ubrzati proces registracije automobila.
„Trebalo bi omogućiti tehničkim pregledima da mogu vršiti produženje registracije da se ne čeka tako dugo ponovna registracija. U Njemačkoj to rade čak prodavci automobila“, podsjeća naš sagovornik.
Nepostojanje strategije kamen spoticanja
Osim što spora birokratija u BiH koči poslovanje, ona je prepreka i za unapređenje i promociju ekološki prihvatljivih automobila.
Udruženje za elektromobilnost ima nekoliko tačaka za koje se zalaže, a koje su neophodne da bi BiH imala značajniji razvoj elektromobilnosti.
Sekretarka Udruženja za elektromobilnost pri Privrednoj komori FBiH Anela Karahasan kaže da je prva tačka izmjena i dopuna zakonske regulative.
Prema njezinim riječima zakonska regulativa u BiH se ne raspoznaje i tek je počela na osnovu inicijativa ovog udruženja da se razmatra njeno uvođenje u zakonsku legislativu.
„Zato nam je potrebna prije svega strategija, jer EU ima na svom nivou definisanu strategiju, odnosno strategiju koja se tiče dekarbonizacije do 2050. godine, a koja podrazumjeva elektromobilnost“, rekla je Karahasan.
Ona ističe da u BiH potrebne strategije još uvijek nema, pa zato BiH uopšte nije koristila ni koristila sredstva iz Fondova EU, a koja se tiču razvoja elektromobilnosti.
„Udruženje za elekromobilnost je bilo u jedom projektu koji smo htjeli da povučemo iz evropskih fondova, ali upravo jer nismo imali strategiju elektromobilnosti bili smo odbijeni“, kaže naša sagovornica.
To znači da je prvi kamen spoticanja pri aplikaciji upravo nepostojanje strategije.
„Oni traže na osnovu čega nam mogu dodijeliti finansijska sredstva i uvijek tu traže neko zakonsko uporište. Zakonsko uporište mi nismo imali ni na entitetskom, a kamoli na državnom nivou“, zaključila je Karahasan.
Ekolozi: Vlast ne koristi fondove EU
Ekolozi se takođe slažu da država ne radi dovoljno kada je pitanju zaštita životne sredine od štetnog uticaja automobilskih gasova.
Predsjednik Udruženja Novi val iz Blagaja Adnan Đuliman kaže da se broj automobila u BiH rapidno povećao i da oni gradovi koji se nalaze u kotlinama imaju ogroman problem jer izduvni gasovi utiču na zdravlje na tom području.
„Ono što treba uraditi jeste subvencionisanje električnih i hibridnih vozila. Gradovi trebaju malo više početi razmišljati o alternativnim prevoznim sredstvima kao što je bicikl“, rekao je Đuliman za CAPITAL.
On ističe da postoje ogromni fondovi Evropske unije za koje zemlje zapadnog Balkana mogu aplicirati i povući određena finansijska sredstva.
„Međutim, ja ne vidim da su institucije vlasti nekako okrenute u tom pravcu“, kaže Đuliman.
On je mišljenja da tu treba tražiti šansu i da bi BiH u predpristupnim procesu mogla povući ogromna finansijska sredstva iz tih fondova.
Podsjetio je da Evropska unija generalno unazad pet-šest godina ulaže ogromna sredstva u obnovljive izvore energije.
Inače kada je u pitanju subvencionisanje ekološki prihvatljivih automobila, Vlada Federacije BiH usvojila je nedavno subvencije u iznosu od milion KM za kupovinu električnih i hibridnih vozila.
Međutim, u Republici Srpskoj zasad budžetom nisu planirane subvencije niti povlastice za kupovinu ovakvih automobila.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH uvoz električnih automobila u BiH je tokom ove godine povećan u odnosu na isti period prošle godine.
Naime, tokom prva četiri mjeseca ove godine u BiH je uvezeno 12 električnih automobila, dok je u istom periodu prošle godine došlo svega njih šest.
Podsjećamo, Evropski parlament je početkom 2021. godine, u prijedlogu rezolucije o podsticajima za kupovinu električnih automobila radi smanjenja emisija CO2, pozvao Komisiju da ukine PDV na električne automobile u Uniji sve dok njihov tržišni udio ne dosegne najmanje 30 odsto svih automobila te da predvidi subvencije EU za kupovinu električnih automobila.
Odbor Evropskog parlamenta za zaštitu okoline predložio je da se do 2030. godine emisije CO2 iz novih automobila smanje za 45 odsto, odnosno za 20 odsto do 2025. godine.
BiH je potpisivanjem Sofijske deklaracije opredijeljena da sa Evropskom unijom radi na postizanju cilja za ugljenični neutralni kontinent do 2050. godine, uvođenjem stroge klimatske politike, te reformom energetskog i transportnog sektora.
EU regulative unaprijedile bezbjednost saobraćaja u BiH
Kada govorimo o bezbjednosti saobraćaja na putevima u BiH regulative koje je BiH usklađivala sa EU u ovoj oblasti od 2007. godine naovamo značajno su uznapredovale, smatra predsjednik Udruženja za unapređenje bezbjednosti saobraćaja Republike Srpske Milenko Jaćimović.
Kad je u pitanju priznavanje vozačkih dozvola, on kaže da je većina stvari usklađena između BiH i EU.
„Problem što su samo vozačke dozvole za kategorije A i B priznate u Evropskoj uniji i Americi, a ostale nisu“, kaže Jaćimović dodajući da je to problem statusa BiH.
CAPITAL: Ratko Bogosavac
Tagovi: automobilibihcarina
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Sve ovo je samo lupetanje.
Ako je drzavi stalo do elokogije ali i ekonomije mogli su forsirati vozila na plin.
Porezi i akcize neka budu isti za plin i ostala goriva. Cijena plina je priblizno 50% niza od cijene ostalih goriva i maloprodajna kao i nabavna.
Uvesti drasticne ekoloske namete pri uvozu vozila na dizel i time forsirati uvoz benzinaca, recimo ekoloska taksa od 3000km. Uvesti subvenciju od 700km za ugradnju plina.
Rezultat toga bi bio da prosjecan polovni benzinac iz uvoza kostao 50% cijene dizelasa. Uz subvenicu od 700 km, ugradnja lpg uredjaja bi kostala zanemarivo.
Prihodi puteva bi ostali na istom nivou jer su porezi na plin i ostala goriva isti, samo bi ih ubirali na plinu umjesto na dizelu.
Vazduh bi bio cistiji. Vozaci bi se vozili za manje novca. Manje novca bi odlazilo iz drzave jer je nabavna cijena plina duplo manja od nabavne cijene benzina i dizela.
Stvarno vjeruješ da dizel zagađuje više od benzinca? Ne smiješ vjerovati svemu šta pročitaš. Prvi troši 5 l/100km, a drugi skoro duplo, ali je ipak zdraviji?