Srpski i hrvatski naučnici pokreću auto na vodonik
08.10.2017. / 15:01
BEOGRAD, Vožnja automobila na vodonik ili sijalica koja se pali na vodoničnu energiju do nedavno je zvučalo kao daleka budućnost, ali na tome da to uskoro postane realnost osim svjetskih, angažovani su i srpski naučnici.
Naime, istraživači sa Instituta za nuklearnu energiju “Vinča” u saradnji sa kolegama iz hrvatskog Instituta “Ruđer Bošković” i švajcarskog federalnog instituta EMPA već dvije godine rade na projektu vodonične energetike pod nazivom “Novi materijali za skladištenje energije”.
U okviru istraživanja, koje je bilo povod okupljanja istraživača iz Srbije, Hrvatske i Francuske na dvodnevnom seminaru u Institutu “Vinča”, razvijaju se metode skladištenja vodonika kako bi on imao širu primenu kao pogonsko gorivo i izvor energije o čemu je pisao i časopis “Chemistry – European Journal”.
Vođa istraživanja, Nikola Biliškov iz Instituta “Ruđer Bošković” iz Zagreba, rekao je za Tanjug da se u okviru projekta vrijednog oko 30 miliona dinara stvaraju novi materijali za skladištenje vodonika s ciljem da se stvore efikasniji rezervoari za automobile ili potrošače kao što su repetitori ili slične sprave.
“Konkretno, razvijamo tzv.kompleksne hidride koji predstavljaju nekoliko grupa hemijskih sastava koji sadrže velike količina vodonika i koje mogu da oslobađaju ili primaju vodonik prema našoj potrebi”
Prema njegovim riječima vodonik sve više ulazi u komercijalnu upotrebu, a gotovo svi vodeći proizvođači automobila imaju bar jedan model koji se pokreće na vodonik.
“Najrazvijeniji u tome su Tojota, Nisan, Mercedes, Honda, a Tojota čak ima i komercijalni automobil. U Evropi postoje sistemi koji pomoću vodonika napajaju energijom čitava naselja, a grade se i mreže pumpi vodonika za snabdevanje vozila vodonikom”, kaže Biliškov.
O saradnji sa kolegama iz Instituta “Vinča” hrvatski naučnik ima samo riječi hvale.
“U nauci nije uvek nužno da saradnja bude regionalna, ali u ovom slučaju se to pokazalo kao najjednostavnije i najbrže, jer se na ovaj način najbolje razmenjuju ideje. Sarađivao sam sa mnogo grupa, ali retke su kolege koje mogu tako brzo i tačno da reaguju na moje zahteve kao što je slučaj sa grupom iz “Vinče”, rekao je Biliškov.
Da vodonična energetika predstavlja budućnost tvrdi i Jasmina Grbović Novaković, koja predvodi tim od 17 srpskih naučnika Instituta za nuklearnu energiju “Vinča” i jedinu grupu koja se u Srbiji bavi ovom tematikom.
“To je tzv. zelena energija, a ako shvatimo da iz automobila na vodoničnu energetiku izlazi samo voda i da se ne zagađuje okolina, jasno nam je da je to budućnost”, kaže naučnica i navodi još jedan zanimljiv primer upotrebe vodonične energije.
“Može se pokrenuti lift i to na vrlo jednostavan način. Uz pomoć dva različita hidrida, odnosno kompresora, koja imaju različite temperature kroz sistem cevi lift može da se podiže“, tvrdi Grbović Novaković.
Od sagovornice Tanjuga saznajemo da je u primjeni vodonične energetike najdalje otišla Kanada, kao i da u Grenoblu u Francuskoj postoje stanice za punjenje automobila vodonikom.
“U Grenoblu možete da iznajmite i bicikl na vodonik i obići ceo grad njime. Institut “Nil” iz Grenobla, s kojim i mi sarađujemo, ima najjaču grupu ne samo u istraživanjima, već i u vodoničnoj tehnologiji”, rekla je Grbović Novaković.
Upitana o mogućnostima razvoja i primene vodonične energetike u Srbiji, naučnica odgovara da je naša zemlja visoko kotirana kada su u pitanju istraživanja u ovoj oblasti, ali da tehnologija zahtjeva velika ulaganja.
“Ako želimo da vozimo automobile na vodonik moramo da imamo i infrastrukturu koja radi na vodonik, a mi smo od toga jako daleko”, kaže Grbović Novaković.
Naučnica dodaje da je doprinos srpske grupe u ovom istraživanju, koje se sprovodi i u Laboratoriji za fiziku Instituta “Vinča”, u ispitivanju kompleksnih hidrida i implantaciji vodoničnih jona u materijale kako bi se njihova struktura učinila lakšom.
“Vodonik u tom slučaju može brže da uđe ili izađe iz materijala. Na taj način se kontroliše kako sistem funkcioniše, tj. kojom brzinom se, na primer, kreće automobil”, objašnjava sagovornica Tanjuga.
U cilju promovisanja vodonične energetike u Institutu “Vinča” biće formiran Centar za obnovljive izvore energije i vodoničnu energetiku u čiji će rad biti uključene Laboratorije za fiziku, za nuklearnu i plazma fiziku i za materijale.
Direktor Laboratorije za fiziku, Srđan Petrović, navodi da se u ovoj laboratoriji nalazi najveće korisničko postrojenje u Srbiji koje se, osim za projekat vezan za vodoničnu energetiku, koristi u različitim istraživanjima.
“Trenutno da desetak grupa koristi za istraživanje ovu instalaciji koja omogućava da se dobijaju joni teških i visokonaelektrisanih elemenata. Osim toga, moguće je modifikovati poluprovodničke materijale, polimere i generalno sve čvrste materijale koji mogu da podnesu vakum”, objašnjava Petrović.
On dodaje da će Laboratorija za fiziku uskoro postati deo mreže sličnih korisničkih postrojenja u Evropi, tako da će postati otvorena za naučne grupe iz regiona i cijele Evrope. Blic
Tagovi: autohrvatskanaucnicisrbijavodonik
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Automobil na vodonik je poznat odavno i nije nista novo. U japanu se mnogo vozila pokrece bas na vodonik.
Princip je u sustini isti a koliko je ozbiljno istrazivanje zapravo govori i podatak o cijeni od 30 miliona DINARA tj 2.5 miliona evra.
Koliko sam uspio procitati izmedju redova cilj ovog istrazivanja je povlacenje grantova i donacija u tkz istrazivanje od koga ce jedinu eventalnu korist izvuci navodni istrazivaci koji ce steci reference. Nista revolucionarno se nece desiti.
Koliko novca bi ulozio wv u tehnologiju sa hidrogenom? Sigurno mnogo vise od 2.5 miliona evra.
A i sada postoje automobili koji idu na hidrogen i tu nista nije novo. Uopste nije problem napraviti vozilo koje za pogonsko gorivo koristi hidrogen.
Problem je dobiti hidrogen. Cak ni dobijanje hidrogena nije mnogo komplikovano. Ko zeli da vidi neka trazi po youtubu klipove hho generator.
Rijec je o uredjaju koji uz pomoc elektricne struje pravi hidrogen od vode u automobilu i ubrizgava ga u motor.
Tako da je bez ikakvih problema moguce napraviti isti takav uredjaj veceg kapaciteta u elektranama.
Dakle nista pretjerano komplikovano ni tajno. Razlog zbog koga je hidrogen van upotrebe je sto je proizvodnja hidrogena daleko skuplja od proizvodnje nafte. Hidrogen koji se danas koristi je u upotrebi samo zato sto nastaje kao nus proizvod u industriji.
Znaci sva ova istrazivanja su manje vise vec obavljena. Istrazivanje koje vrijedi bi bilo istrazivanje koje umogucuje jeftinu proizvodnju hidrogena. Toliko jeftinu da bi ne samo omogucilo komercijalnu upotrebu hidrogena nego i da jeftinocom istisne naftu i struju iz upotrebe.