Rusi hoće srbijanske državne banke

19.01.2008. / 9:02

BEOGRAD, Inostrane banke veoma su zainteresovane da počnu s poslovanjem u Srbiji, naročito velike ruske banke. Grinfild licenci ima, i sve one banke koje zadovolje uslove, nakon podnošenja zahteva Narodnoj banci Srbije, mogu da očekuju da će dobiti dozvolu za rad. Ipak, stranci više pokazuju interes za kupovinu neke od domaćih banaka sa državnim vlasništvom, nego da svoj biznis od početka počnu da razvijaju ovde.

Prošlog meseca, „Moskovska banka“ podnela je zahtev NBS za dobijanje licence za rad na srpskom tržištu, a u februaru će biti poznato da li će banka dobiti i dozvolu. Ova ruska banka dugo je bila zainteresovana da uđe na tržište Srbije kupovinom „Agrobanke“, ali je od toga odustala iako joj je centralna banka odobrila kupovinu „Agrobanke“. Ruska banka je odustala od te kupovine jer je cena akcija „Agrobanke“ znatno porasla za nekoliko meseci koliko je trajao postupak od dostavljanja zahteva NBS do dobijanja saglasnosti za preuzimanje manjinskog paketa akcija.
– Odluka o dozvoli za rad „Moskovskoj banci“ zavisiće isključivo od ispunjenja propisanih uslova. Rok je 60 dana da centralna banka odobri ili odbije zahtev. Inostrane banke, koje imaju nameru da rade u Srbiji, međutim, radije bi da kupe neku domaću banku sa državnim vlasništvom, jer im je tako lakše da započnu poslovanje – kaže za „Blic“ Radovan Jelašić, guverner NBS.
Osim „Moskovske banke“, koja zauzima četvrto mesto među bankama u Rusiji, očito da postoji interes i drugih ruskih banaka. On je i očekivan ako se uzme u obzir da ruska strana želi da ulaže u srpsku energetiku, saobraćaj, transport i turizam. Posle podnošenja zahteva za izdavanje licence za rad Centralnoj banci Crne Gore, postoje indicije i da je ruska grupacija banaka „Conversbanka Financial Group“, koju čini osam banaka iz Litvanije, Letonije i Rusije, takođe zaintersovana za srpsko tržište. Prema nekim spekulacijama, i „Gasprom banka“ pokazuje interes za „Univerzal banku“. Ipak, iako zvaničnici tvrde da postoji veliko interesovanje za bankarsko tržište, identitet ostalih bankarskih imena koja obilaze potencijalne kupce, još se javno ne izgovaraju.
Od 36 banaka, koliko trenutno radi u Srbiji, 22 banke su u većinskom vlasništvu stranih akcionara. Takođe, posluje i devet predstavništava stranih banaka, među kojima su i one sa svetskom reputacijom – „Citibenk“, „Komercbanka“, „Dojčebanka“, BNP Paribas… Toliki broj je i banaka sa većinskim ili manjinskim državnim vlasništvom. Kako za „Blic“ kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, u ovom trenutku je veoma teško precizno reći kojim redosledom će država otuđiti preostalo učešće po bankama.
– Po usvajanju strategije prodaje preostalih državnih paketa u bankama, državi će biti lakše da proda svoje manjinske pakete u tri banke Privrednoj banci Beograd, Jubmesu, „Agrobanci“, u odnosu na druge dve grupe banaka u kojima ima većinske pakete sama. A to su „Srpska“, „Kredi“, Privredna banka Pančevo, „Poštanska štedionica“ ili zajedno sa EBRD „Komercijalna“ i „Čačanska“. Razlog je taj što je za prodaju manjinskih paketa moguće obaviti jednostavnije – berzanskim putem, dok je za druge dve grupe potrebna složenija i vremenski zahtevnija procedura – ističe Ilić.
Trenutak prodaje manjinskih paketa, kako kaže naš sagovornik, odrediće situacija na tržištu i kretanje cena akcija na Berzi s jedne strane, ali i potrebe budžeta na drugoj strani. Izvesno je da država neće brzo izaći iz suvlasništva u „Komercijalnoj banci“, već joj je interes da banka nastavi da jača i postane jak regionalni igrač. Takođe, odustalo se i od ideje pripajanja „Srpske banke“ „Poštanskoj štedionici“, a za svaku od njih primeniće se posebno rešenje.
– Tačna je ocena da je za prodaju državnih paketa akcija u bankama bilo zainteresovanih i da ih ima sada. Ali iskustvo nas uči da to ne znači ništa, dok oni u tenderskoj prodaji ne dostave obavezujuću ponudu ili u berzanskoj kupovni nalog. Tek se tada sa aspekta prodavca nečije neobavezno interesovanje potvrđuje kao i praktično. Zbog toga u ovom trenutku ne bih više o interesentima i bankama za koje oni pokazuju interesovanje – zaključuje Slobodan Ilić. Blic