BANJA LUKA – Novinari u BiH javno su podijeljeni po pitanju atlantskih integracija i ulaska BiH u NATO, jer se većina novinara u Republici Srpskoj tome javno protivi, dok njihove kolege iz Federacije BiH imaju suprotan stav i otvoreno zagovaraju što hitnije pristupanje BiH ovoj vojnoj alijansi.
Interesantno je da u Republici Srpskoj postoji priličan broj novinara koji nisu kategorično protiv puta u NATO, ali koji se libe da to javno kažu, dok u FBiH ne postoji novinar koji je protiv ulaska u NATO. Popriličan broj novinara u banjalučkim redakcijama priznaje da bi sutra počeo javno da zagovara ulazak u NATO, ako bi zvanična politika RS krenula u tom pravcu.
Novinar „Dnevnog avaza“ Danijal Hadžović kaže da ekonomski benefiti za BiH od ulaska u NATO mogu biti enormni.
„Kompanije iz BiH moći učestvovati na tenderima za nabavku roba i usluga za potrebe NATO-a, a to je tržište od nekoliko milijardi dolara“, ističe Hadžović.
Pored te direktne koristi koju možemo imati, on kaže da postoje i brojne indirektne koristi.
„Naime, kada uđete u NATO, vi dospijevate u sigurnosno društvo najrazvijenijih liberalnih demokratija na svijetu. Vi imate garanciju da su granice vaše zemlje sigurne i stabine. Vi imate garanciju da ste sigurna zemlja, jer napad na jednu članicu NATO-a bi značio napad na svaku, znači zaštićeni ste“, ocjenjuje on, dodajući da su tu i mnogi programi i agencije NATO-a od kojih direktno možete povlačiti sredstva, poput Programa za investicije u sigurnost (NSIP) i Agencija za podršku i nabavku (NSPA).
Donacije
Komandant NATO štaba u Sarajevu Pamele Mekgaha nedavno je ministarki civilnih poslova BiH Ankici Gudeljević uručila medicinsku opremu koju je ovaj vojni savez donirao medicinskim ustanovama u BiH vrijednu oko 46.000 evra.
Riječ je o 130.000 zaštitnih maski, 20.160 zaštitnih naočara, te 20.000 brzih antigenskih testova za virus korona. Pored toga, BiH je zahvaljujući podrci NATO-a u prethodnom periodu nabavila tri transportne komore sa negativnim pritiskom u vrijednosti od 63.570 evra, 550 infracrvenih beskontaktnih toplomjera u vrijednih oko 10.000 evra, te 30 respiratora u vrijednosti od 1.104.900 evra.
Prema njegovim riječima, jedan od glavnih razloga zašto strani investitori generalno jako malo investiraju u BiH, čak i u poređenju s regionalnim okruženjem jeste upravo politička nestabilnost i loš glas koji bije našu zemlju.
„Zbog toga mnogi potencijalni investitori nisu uvjereni da bi im kapital ovdje bio siguran. Sa ulaskom u NATO preko noći bi nam se naglo popravio rejting i bio poslan jasan znak da je BiH zemlja sigurna za poslovanje“, kaže Hadžović.
Pred samo pristupanje Slovačke u NATO, precizira on, porast stranih ulaganja u ovu zemlju bio je oko 318 odsto, a u Sloveniji 148 odsto.
„Povećanje investicija u Rumuniji je dostizalo 166 odsto, Bugarskoj skoro 50 odsto, dok je Litvanija imala rast ulaganja od 290 odsto. Letonija je evidentirala 90 odsto porasta stranih investicija. Pri tome se do sada nije desilo da se vodio rat na teritoriji neke od članica, niti su članice međusobno ratovale“, kaže Hadžović.
S druge strane, novinarka „Glasa Srpske“ Vedraga Kulaga Simić kategorično je protiv ulaska BiH u NATO.
„Neutralnost i nesvrstavanje u bilo koji vojni savez je najbolje rješenje za nas. Razumijem da su Hrvati u BiH za ulazak u NATO zato što je njihova matica članica te vojne alijanse, ali ne mogu se oteti utisku da su Bošnjaci za NATO samo zato što su Srbi protiv, pogotovo što se na primjeru Turske vidi da članstvo u NATO nije garancija ulaska u Evropsku uniju“, kaže Kulaga Simić.
Ona dodaje da podržava politički stav koga se drže zvaničnici Srpske, a to je da BiH treba da prati put Srbije.
„Ukoliko Srbija donese odluku da pristupi tom vojnom savezu, onda u tom pravcu može da ide i Republika Srpska, odnosno BiH. U suprotnom BiH ne treba da ide u NATO“, kaže Kulaga Simić, ističući da je vojnu neutralnost najbolje rješenje.
Dopisnik „Oslobođenja“ iz Banjaluke Goran Dakić smatra da BiH nikako ne treba da uđe u NATO i navodi najmanje dva razloga.
„Prvi je principijelne prirode, jer ne idete na slavu nekome ko vas je trideset puta pljunuo na ulici. A drugi razlog je strateške prirode. NATO, naime, nema nikakvu želju da vidi BiH pod svojim okriljem zato što BiH sigurno neće popraviti profil ove organizacije, a isto tako ni u BiH se stvari neće rapidno popraviti“, kaže Dakić.
Prema njegovim riječima, kada bi postojale sigurne garancije da će običnim građanima biti bolje po ulasku u NATO, odmah bi trebalo potpisati ulazak.
„Nažalost, u politici su garancije isto što i vitamini u konjaku, tako da je sasvim izvjesno da ulaskom u NATO nećemo početi da živimo kao bubreg u loju, da nam neće biti dovoljna jedna plata u kući za pristojan život, da nam doktori neće napuštati zemlju, da nam garaže neće klizati i da se neće doktorirati pored travničkih ćevabdžinica. Zato ne treba da pristupimo tom, a ni bilo kojem drugom vojnom savezu. Mi jesmo mali, ali valjda i mali mogu biti čardak ni na nebu ni na zemlji sa mrvom obraza“, kaže Dakić.
Za razliku od njega, novinar banjalučkih „Nezavisnih novina“ Dejan Šajinović među rijetkim je novinarima u Banjaluci koji se ne libi da otvoreno govori o pozitivnim efektima NATO integracija i koji kaže da treba isključiti emocije kada se govori o ovom pitanju.
„Po meni, pitanje ulaska ili neulaska BiH u NATO treba posmatrati racionalno, a ne emitovno, mada razumijem da emocije sigurno igraju ulogu. Cijeli region je okružen NATO zemljama, naši najvažniji ekonomski partneri su NATO ili zemlje bliske NATO“, kaže Šajinović.
On smatra da ne postoji ni teoretska mogućnost da BiH i Srbija svoje zapadne partnere zamijene ruskim, ističući da je svima jasno da je to nemoguće.
„U vrijeme kada su odnosi između Rusije i Zapada bili relativno korektni, bilo je moguće ostati u dobrim odnosima i sa jednima i sa drugima. To je danas gotovo nemoguće, posebno za male zemlje i narode“, kaže Šajinović.
Mi moramo čuvati nacionalne interese, nastavlja on, koji su prvenstveno ekonomski, jer ekonomija donosi radna mjesta, prosperitet i kvalitetan život.
„Naravno, to ne znači da Srbi treba da prekinu odnose s Rusijom. Kao novinar koji piše o ovim temama na ovaj način često sam u Banjaluci suočen s negativnim stavovima, ali kad god uđete malo dublje u razgovor i ljudima objasnite širi kontekst, predrasude polako padaju. Upravo je kroz razgovor s ljudima najbolji način da se ova osjetljiva tema učini pristupačnom i pomogne ljudima da je racionalnije posmatraju“, kaže Šajinović.
CAPITAL: D. Momić