Capital.ba

Poražavajući podaci o korištenju interneta u preduzećima u Srpskoj

06.02.2020. / 8:00

BANJALUKA – Preduzeća u Srpskoj imaju pristup internetu, ali tek nešto više od polovine ima internet stranicu, dok ih samo 23 odsto putem interneta prima narudžbe za proizvode i usluge, a tek 2,5 odsto šalje narudžbe elektronskim putem.

Podaci o upotrebi IKT u preduzećima u Republici Srpskoj izneseni su u Prijedlogu strategije razvoja elektronske uprave RS za period 2019-2022. godina.

Prema istraživanju obuhvaćenih preduzeća u 2018, 40,3 odsto zaposlenih lica koristi internet u svrhu posla kojim se bavi, što je povećanje od 13,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U strategiji se navodi da je statističko istraživanje pokazalo da 64,6 odsto anketiranih preduzeća ima izrađenu internet stranicu. Upotreba IKT (korištenje računara, pristup internetu i posjedovanje internet stranice) je najzastupljenija kod preduzeća iz oblasti infromisanja i komunikacija, dok je najmanja zastupljenost IKT kod preduzeća koja se bave saobraćajem, skladištenjem i vezama (46,7%).

„Reklame na internetu u 2017. godini plaćalo je 17,6 odsto preduzeća, 23 odsto ih je primalo porudžbine za proizvode i usluge putem veb-sajta, aplikacija ili putem elektronske razmjene poruka, dok je 2,5 odsto preduzeća slalo narudžbe na isti način“, navodi se u stategiji.

Najveći broj IKT stručnjaka koji imaju sposobnost da razvijaju, održavaju i upravljaju IKT sistemima zapošljavaju velika preduzeća (19,6 odsto). U 80,4 odsto anketiranih preduzeća, IKT funkcije najčešće obavljaju spoljna lica.

Posmatrajući preduzeća koja zapošljavaju IKT stručnjake, njih 41,9 odsto organizovalo je obuku za stručnjake, dok je njih 35,7 odsto organizovalo obuku za ostale zaposlene u preduzeću, a koja se tiče unapređivanja IKT vještina.

Nepovjerenje u e-usluge javne uprave

U Strategiji se navodi da većina preduzeća ne koristi postojeće e-usluge zbog komplikovanih procedura, bezbjednosti podataka, ali i zakonskih obaveza dostavljanja dokumenata u papirnom obliku.

„Sa druge strane, većina preduzeća navodi da koristi samo one e-usluge na koje ih obavezuje zakon. Može se zaključiti da iako građani i preduzeća razumiju i koriste prednosti IKT, njihovo razumijevanje i prihvatanje koncepta e-uprave nije u jasnoj korelaciji sa stepenom korištenja interneta, što je u najvećoj mjeri prouzrokovano relativno niskim stepenom razvoja e-usluga namijenjenih građanima“, navodi se u strategiji.

I građani nedovoljno koriste e-usluge

U proteklih godinu dana usluge javne administracije za dobijanje informacija sa internet stranica koristilo samo 18 odsto internet populacije, 8,2 odsto za preuzimanje službenih obrazaca i 14,9 odsto za slanje popunjenih obrazaca.

Građani generalno, nedovoljno koriste e-usluge (bankarske e-usluge, kupovina, turističke e-usluge) usljed nedovoljnog stepena razvoja takvih usluga, kao i manjka povjerenja u takve e-usluge.

Ističe se i da većina građana koja koristi internet nikada nisu koristili e-usluge javne uprave.

Građani u procentu manjem od 20 odsto koriste računar da bi nešto naučili ili stekli nove vještine,dok raste kupovina putem interneta.

Strateški ciljevi

U strategiji se navodi da će vizija razvoja e-uprave Republike Srpske od 2019–2022 biti realizovana koordinisanim djelovanjem svih organa javne uprave u tri prioritetne oblasti razvoja e-uprave: IKT infrastruktura, e-usluge i ljudski resursi.

Strateški ciljevi razvoja e-uprave od 2019 do 2022.

Strateški cilj za IKT infrastrukturu: Uspostavljen efikasan, jedinstven sistem upravljanja IKT infrastrukturom, čiji kapaciteti ispunjavaju tehničke, poslovne i bezbjednosne standarde razvoja e-uprave,
Strateški cilj za e-usluge: Uspostavljen interoperabilan, korisnički orijentisan i ekonomski održiv proces digitalizacije javnih usluga,
Strateški cilj za IKT ljudske resurse: Zaposleni u organima javne uprave koji posjeduju potrebne kompetencije i resurse za rad, odgovorni su nosioci razvoja e-uprave.

Za svaku od navedenih prioritetnih oblasti djelovanja, utvrđeni su strateški ciljevi.

„Za svaki definisani strateški cilj utvrđen je set operativnih ciljeva i mjera. Istovremenom i posvećenom realizacijom identifikovanih mjera u svakoj od prioritetnih oblasti, daće se snažan podsticaj za ubrzani razvoj e-uprave u Republici Srpskoj, a od dinamike njihove realizacije, zavisiće i brzina korištenja opipljivih rezultata za korisnike e-uprave: građane, privredne subjekte i organe javne uprave Republike Srpske“, navode u Ministarstvu za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo.

Dodaju da razlozi donošenja ove strategije proističu, prije svega, iz prepoznatih potreba korisnika usluga javne uprave: privrednog sektora i građana Republike Srpske, ali i zahtjeva pojedinih organa javne uprave koji su imali priliku da iskustveno spoznaju benefite digitalizacije poslovanja i usluga.

CAPITAL: Svjetlana Šurlan

Share Tweet Preporuči

Tagovi:

Povezane vijesti

Komentari

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!

Komentari na članak: Poražavajući podaci o korištenju interneta u preduzećima u Srpskoj

  1. Menadžer

    Menadžment firmi još nije svjestan prednosti Interneta za poslovanje.

    • Direkt

      I vrapci na grani su sad svjesni pogodnosti koje pruza internet, samo sto je internet za poslovne korisnike skuplji do cak mnogo skuplji od interneta za privatne korisnike, a i sam internet za privatne korisnike nije jeftin.

  2. Ćata

    Propisi su takvi da priznaju uglavnom papirne dokumente

  3. murat

    koi ce im zato sto je neko reko da na internetu ima para jel