Ombudsman zatražio od IRB-a da objavi spisak imovine u inostranstvu
10.02.2018. / 13:30
BANJA LUKA – Skoro 300 hiljada maraka traži Republika Srpska za svoje devastirano odmaralište na ostrvu Ugljen u Hrvatskoj.
U oglasu je naznačeno da se radi o početnoj cijeni što znači da bi se i više novca moglo sliti u IRB-ovu kasu, tačnije u njihov Fond za razvoj i zapošljavanje.
Osim para od prodaje nekadašnjeg radničkog odmarališta Elektrokrajine, tamo bi mogle da završe i stotine miliona maraka ako Srpska uspije da rasproda sve što ima. Samo Elektrokrajina u Hrvatskoj posjeduje još pet objekata, od toga još dva na Ugljenu.
“Radi se o jednoj kamenoj kući, spolja je očuvana ali je iznutra devastirana u toku proteklog rata. Riječ je o nekretnini koju smo mi morali u skladu sa zakonom o privatizaciji iskazati u pasivnom podbilansu i onda je nakon formirianja Investiciono razvojne banke koja je ingerencije preuzela od Direkcije za privatizaciju, ona je preuzela taj objekat u svoju nadležnost”, rekao je portparol “Elektro Krajine” Predrag Klincov.
Tridesetak kilometara dalje u Biograda na moru nalazi se desetak objekata u vlasništvu Srpske, a samo se devastirano odmaralište Jelšingrada procjenjuje na pola miliona maraka. Samo u jednoj ulici u tom mjestu nalaze se četiri dobro očuvana objekta koja su nekada bila vlasnistvo Rudnika Ljubija, a proteklih 17 godina su bila pod zakupom. Zahvaljujući radnicima RŽR-a informacija je dospjela u javnost, a u IRB-u tvrde da ni jedan drugi objakat nije bio pod kirijom. Uvjeravaju da su sva ostala odmarališta devastirana.
“Fond ne ostvaruje prihode od izdavanja odmarališta u zakup, jer se radi o objektima koje nije moguće izdavati zbog devastiranosti. Prije osnivanja Fonda RŽR Ljubija je uz saglasnost Pravobranilaštva zaključila Ugovor o zakupu za devastirani objekat u Biogradu na moru, te je istim ugovorom bila ugovorena i sanacija objekta. Ugovor je prošle godine raskinut i u toku je rješavanje pitanja vezanih za ugovor”.
Gdje su pare i koliko smo zaradili za 17 godina od IRB-a, nema odgovora. Iako su ranije saopštili da su sačinili spisak od 63 nekretnine u Hrvatskoj i tri u Sloveniji do danas nisu objavili adrese i status objekata iako je ATV ove informacije tražila još u avgustu prošle godine.
Tako ostaje nejasno koliko je objekata prodato, kome i za koliko novca, koje nekretnine se izdaju, kome i po kojoj cijeni. Kako se radi o novcu građana, ombudsman za ljudska prava naredio je IRB-u da sve informacije dostavi javnosti i to nakon naše žalbe. Kažu da su iz IRB-u dobili zanimljivo objašnjenje.
“Obrazloženje ove banke je da bi izrada informacije i dostavljanje podataka vama podrazumijevala višednevni rad više zaposlenih u Investiciono razvojnoj banci što je potpuno apsurdno. Odgovoriti na ovaj način je sasvim neozbiljno. Naravno, mi smo nakon što smo dobili objašnjenje odgovorne strane izdali preporuku”, rekao je ombudsman za ljudska prava u BiH Ljubinko Mitrović.
Čekamo četrdeset dana, a onda ćemo zvati Vladu Srpske, kaže ombudsman. Objašnajva da je informacija od javnog interesa jer se radi o imovini građana kojom se upravlja na netransparentan način.
Nakon odluke ombudsmana iz IRB-a su ATV-u u čezvrtak dostavili informaciju da odmaralište Jelšingrada u Biogradu na moru još nije prodato, a nije poznato šta je sa drugim odmaralištem u Tučepima kod Makarske. Nedavno je i Federacija objavila oglas za prodaju devastiranog Hotela “Đuro Salaj” u Gradcu čiji je suvlasnik Republika Srpska. ATV
Tagovi: hrvatskairbizbornekretnineobjekti
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
