Nema dogovora o odgodi smanjenja grčkog duga
13.11.2012. / 14:56
BRISEL, Sastanak ministara finansija 17 zemalja, članica evrozone, protekao je u znaku otvorenog sukoba između EU i MMF-a o pitanju roka koji treba dati Grčkoj da bi “dovela pod kontrolu” svoj javni dug.
Stav “Evrogrupe”, tijela koje okuplja ministre zemalja evrozone, jeste da se Grčkoj odobri period od dodatne dvije godine od isteka sedmogodišnjeg budžetskog perioda 2014–2020. da bi javni dug svela na nivo od 120 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Analize ekonomskih eksperata pokazuju da je nerealno očekivati da Grčka ispuni taj uslov u zadanom roku ukoliko ne dođe do otpisa dijela duga.
Štaviše, ukoliko ne dođe do odgađanja roka, iznos duga mogao bi da pređe 190 odsto BDP-a.
Takvom stavu oštro se suprotstavila generalni direktor MMF-a Kristin Lagard, koja je izjavila da se stav MMF-a veoma razlikuje od evropskog stava i dodala da MMF smatra da Grčka treba da smanji javni dug u dogovorenom roku – do 2020. godine.
Lagardova je istakla da se treba čvrsto držati zadatog datuma, kao i da zemlje evrozone moraju da prihvate gubitak na pozajmice.
Evropa je, pak, uvjerena da Grčka može da pokrene rast i uredno servisira svoj dug ukoliko joj se odobri dodatni period da to ostvari.
Zemlje koje su najviše učestvovale u pomoći Grčkoj, posebno Njemačka, smatraju da je ideja o prihvatanju gubitka na pozajmice – politički neprihvatljiva.
Predsjednik “Evrogrupe”, evropskog tijela koje okuplja ministre finansija 17 članica evrozone, luksemburški premijer Žan–Klod Junker očekivao je da se predstavnici MMF-a saglase sa prijedlogom “prolongiranja disciplinovanja” grčkog duga, naročito u svjetlu izvještaja koji je izradila “trojka”, koju čine predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a.
Ovaj izvještaj ima ključno značenje za odobrenje isplate iduće tranše evropske pomoći Grčkoj. Prema izjavi grčkih zvaničnika, iduća tranša pomoći trebalo bi da iznosi 31,5 milijardi evra i da bude isplaćena do 16. novembra.
Grci tvrde da će, u suprotnom, morati da proglase bankrot, ali se evropska strana s tim ne slaže.
Grčki parlament je na burnoj sjednici u nedjelju uveče usvojio kontroverzni paket mjera štednje i strukturnih reformi, koje od njih zahtijevaju MMF i EU.
Da bi Grčkoj bila odobrena isplata iduće tranše pomoći, potrebna je saglasnost MMF-a i evropskih partnera, ali do dogovora na ovoj sjednici nije došlo.
Junker je u jutrošnjem obraćanju iznio podatke o finansijskoj konsolidaciji i poboljšanju strukturalnog budžetskog balansa Grčke, koji je već prešao deset odstotnih poena za period od 2009. do 2014. godine, kako je uslovljeno prilikom starta prvog programa u maju 2010.
“Grčka je od 2010. popravila strukturni budžetski balans za 13 poena, što je više od očekivanog“, rekao je Junker i dodao da bi svi oni koji otvoreno odbijaju potencijal ovog programa za obnovu finansijske stabilnosti Grčke trebalo da se pozabave ovim ciframa.
Njemu se pridružio i evropski komesar za ekonomske poslove i potpredsjednik Evropske komisije Oli Ren, koji je pohvalio odlučnost grčke vlade da preduzme neophodne, mada nepopularne ekonomske reforme, i dodao da “njihove riječi prate – djela“.
Žan–Klod Junker smatra da otpis dugova, gdje zemlje članice preuzimaju gubitke na sebe, neće predstavljati put kojim će Evropa ići.
“Ne želim da kažem kako ćemo riješiti taj problem, ali 16. novembra problema više neće biti“ – poručio je on.
Naredni sastanak predstavnika MMF-a i “Evrogrupe”, na kojem se očekuje da dvije strane riješe nesporazume, trebao bi da bude održan 20. novembra. Srna
Tagovi: eugrckajavni dugkristin lagardmmfoli renzan klod junker
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
