Nedostatak koordinacije ugrožava IPA projekte

14.05.2012. / 8:30

BANJALUKA, Iako BiH ima pravo na višemilionsku pomoć kroz pretpristupne fondove EU (IPA), stepen iskorištenosti ovih fondova nije na zadovoljavajućem nivou, jer je u periodu od 2007. do 2010. godine od ukupno predviđenih 330 miliona evra iskoristila tek nešto više od 56 odsto.

 

“BiH evidentno ima problema da povuče sredstva, često zbog toga što je proces programiranja tekao mimo ustavnih okvira, ignorišući činjenicu koji nivo vlasti je nadležan za određenu obavezu i gdje su smještene razvojne politike”, rekla je Željka Cvijanović, ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS.

Ona ističe da zbog toga postoji problem i kada je u pitanju implementacija određenog broja projekata iz prethodnog perioda i to uglavnom zato što je njima predviđeno ili uspostavljanje novih institucija na nivou BiH ili djelovanje tog nivoa u oblastima za koje on nije nadležan.

U Direkciji za evropske integracije BiH (DEI) kažu da treba imati u vidu da povlačenje IPA sredstava nije momentalno od okončanja procesa programiranja pomoći.

Marina Kavaz-Siručić, portparol DEI-a kaže da je preduslov za korištenje IPA sredstava potpisivanje finansijskog sporazuma između Evropske komisije i BiH, a zatim je rok za ugovaranje projekata dvije godine od potpisivanja finansijskog sporazuma.

“Zatim ide rok za okončanje implementacije projekata, koji traje dvije godine od datuma ugovaranja. Drugim riječima, realizacija projekata iz jednog godišnjeg IPA programa odvija se u naredne tri do četiri godine”, pojašnjava Kavaz-Siručićeva.

Cvijanovićeva naglašava da je očigledno da je proces programiranja pomoći u BiH već nekoliko godina haotičan, prvenstveno što nisu utvrđena odgovarajuća postupanja različitih nivoa vlasti i zato što se i u ovoj sferi, kao i u svim drugim sferama procesa integracije u EU, osjeti odsustvo mehanizma koordinacije.

Ona kaže da je, kada je u pitanju programiranje pomoći iz IPA, najmanje 70 odsto evropskih obaveza na entitetima, te da je logično i da pomoć IPA bude koncipirana na taj način.

“Forsiranje nivoa BiH, imajući u vidu činjenicu da se tu ne nalazi većina obaveza ni iz SSP-a ni iz integracionog procesa u cjelini, potvrđuje da pomoć ili nije dobro osmišljena ili je namjerno usmjeravana na nivo BiH na štetu entiteta”, kazala je Cvijanovićeva.

Upravo je ovo razlog zbog čega se programiranje pomoći i usaglašavanje u vezi s projektima predstavnika različitih nivoa vlasti u BiH odvijalo uz ogromne probleme, a dovoljno je podsjetiti se prošle godine kada je BiH prijetilo da ostane bez oko 100 miliona evra pomoći upravo zbog različitih viđenja ovog procesa. Tada su iz RS upozorili da je broj projekata u kojima je RS bila direktni korisnik vrlo mali.

“U okviru IPA za 2011. godinu od ukupno 39 projekata RS je bila direktni korisnik samo tri, dok se u 13 projekata pojavljivala kao indirektni korisnik. Ostali projekti bili su isključivo namijenjeni institucijama BiH, a slična situacija je bila i ranijih godina”, naglasila je Cvijanovićeva.

S obzirom na to da nije napravljen adekvatan model koordinacije i ovogodišnje aktivnosti suočene su s brojnim problemima još tokom identifikacije, zbog čega ni faza formulacije konkretnih projekata nije mogla da otpočne u predviđenom roku.

“Pristup fondovima EU, odnosno mogućnost finansiranja projekata evropskim sredstvima, sastavni je dio procesa pridruživanja i pristupanja EU. To znači da bi takva pomoć trebalo da bude u funkciji podrške ovom procesu i na raspolaganju svima koji su zaduženi da sprovode evropske obaveze ili su nadležni za oblasti koje treba transformisati u skladu s pravilima i propisima EU”, naglašava Cvijanovićeva.

Ciklus programiranja IPA 2012 – 2013. počeo je 17. novembra 2011. godine. Evropska komisija je tada predstavila prioritetne oblasti, procedure i dinamiku programiranja.

Prema planu koji je EK predstavila u novembru 2011. godine, ciklus programiranja bi trebalo da bude završen dostavljanjem programskog paketa Evropskoj komisiji 22. juna 2012.

U DEI-u kažu da je EK na početku procesa predstavila prioritete i oni obuhvataju šest sektora, odnosno pravosuđe i unutrašnje poslove, reformu javne uprave, transport, razvoj malih i srednjih preduzeća, socijalni razvoj i pitanja u vezi s preuzimanjem acquisa, a sav ciklus je podijeljen na fazu identifikacije i fazu formulacije.

“Nakon okončanja faze identifikacije, usaglašeni su sektorski i projektni prijedlozi u svim sektorima osim u sektoru razvoj malih i srednjih preduzeća, te u sektoru pitanja u vezi s preuzimanjem acquisa, ali je ostavljena mogućnost postizanja saglasnosti u vezi s ovim projektima u okviru faze formulacije koja treba da uslijedi”, kazala je Kavaz-Surčićeva.

Cvijanovićeva naglašava da bi u suštini svi problemi u vezi s programiranjem pomoći IPA mogli biti riješeni da postoji spremnost unutar BiH i realniji pristup EU.

“Treba poslovnički urediti rad tijela koja se bave programiranjem pomoći i ojačati IPA koordinacioni odbor u BiH”, kaže Cvijanovićeva.

Ona naglašava da treba znati da je proces programiranja pomoći IPA čvrsto u rukama Evropske komisije, jer je ona ta koja identifikuje prioritetne oblasti za finansiranje i definiše sve suštinske organizacione i operativne elemente ovog procesa, uključujući i pravila po kojima se realizuje.

Centralizovani sistem upravljanja IPA projektima u BiH u praksi znači da Delegacije EU u BiH u potpunosti sprovodi procedure raspisivanja poziva, ugovaranja, isplate i monitoringa projekata iz IPA programa, međutim mnogi ističu da se BiH mora kretati ka decentralizovanom sistemu.

“Moramo napraviti reforme čitavog sistema finansiranja predvođeni DEI-om i Ministarstvom finansija. Znači, treba nam decentralizovani sistem upravljanja, što praktično znači da tendersku proceduru koju sada sprovodi EK prenesemo na naše institucije s tim da EK radi samo monitoring tih projekata”, kazao je Ranko Markuš, direktor konsultantske kuće GOPA za BiH i autor studije “Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (DIS)”.

Cvijanovićeva ističe da s obzirom na probleme koji godinama prate ovaj proces, treba mijenjati i pristup, odnosno usmjeravati pomoć tamo gdje je potrebna i gdje se sprovode reforme.

Sa druge strane, u FBiH su mišljenja da su državni organi ti koji treba da budu lideri u ovom poslu, prvenstveno DEI i Ministarstvo finansija BiH.

“Decentralizacija dobrim dijelom usložnjava proces, jer više aktera mora biti uključeno, svi se moraju sporazumjeti i mora se doći do koncenzusa, ali u našim uslovima mi to moramo prihvatiti kao zadaću. U sklopu svakog ministarstva je difinisana osoba koja bi trebalo da bude voditelj projekata i koja bi trebalo da razvija te projektne prijedloge, ali i dalje to nije formalizovano, ne postoje odluke, a čini mi se ni politički koncenzus koja bi to osoba trebalo da bude”, kaže Markuš.

Iz FBiH više puta su isticali da svako ministarstvo na državnom nivou treba da ima voditelja projekata, te da ispod tih voditelja u tim ministarstvima treba da budu entitetski programeri koji su najbliži implementatorima tih projekata.

Ukupna vrijednost projekata u BiH odobrenih za finansiranje iz sredstava IPA za I komponentu u periodu 2007 – 2011. godina iznosila je 364,5 miliona evra. Tome treba dodati i oko 211 miliona evra ukupno predviđenih za 2012. i 2013. godinu. Ono što je bitno kod pristupa fondovima EU, nije bitno da su ta sredstva na raspolaganju, već i moć države, odnosno mogućnost da ih povuku kroz projekte.

Naime, IPA je jedinstveni finansijski instrument EU uspostavljen 17. jula 2006. godine, a realizuje se u periodu od 2007. do 2013. godine kao pomoć državama na putu ka članstvu u EU.

Ukupna vrijednost IPA za ovaj period i za sve zemlje korisnice je 11,468 milijardi evra. BiH je ove i iduće godine dostupno blizu 220 miliona evra. U razdoblju od 2007. do 2013. BiH je iz IPA fondova raspoređeno više od 650 miliona evra.

IPA je instrument namijenjen svim državama, odnosno kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, a zamijenio je i objedinio finansijske instrumente EU kao što su PHARE, ISPA, SAPARD, CARDS i instrument za Tursku.

Sastoji se od pet komponenti, a BiH su trenutno namijenjene samo prve dvije, i to pomoć u tranziciji i razvoju institucija i prekogranična saradnja.

Ostale tri komponente namijenjene su isključivo zemljama kandidatima, a u vezi su s regionalnim razvojem namijenjenim za finansiranje investicija i tehničke pomoći u vezi s oblastima kao što su transport, životna sredina i ekonomski razvoj. Razvoj ljudskih resursa je komponenta koja je usmjerena na jačanje ljudskog kapitala i borbu protiv socijalne isključenosti i posljednja komponenta je ruralni razvoj, koja je namijenjena za pripremu za zajedničku poljoprivrednu politiku.

BiH kao zemlja potencijalni kandidat trenutno prima podršku samo u okviru prve dvije komponente. Korisnici prve komponente su organi državne uprave, tijela u javnom vlasništvu, te u manjem obimu nevladine organizacije, ostala neprofitna tijela i poslovna zajednica.

U okviru ove komponente planiraju se i potkomponente u skladu s kopenhaškim kriterijumima, odnosno prioritetima Evropskog partnerstva, i to politički kriterijum 25-30 odsto, ekonomski kriterijum 25-30 odsto i evropski standardi 40-50 odsto od predviđenog iznosa.

Druga komponenta IPA koja je dostupna BiH, odnosno prekogranična saradnja, podržava aktivnosti u vezi s regionalnom i prekograničnom saradnjom sa zemljama korisnicma IPA, njihovo učešće u programima Evropskog fonda za regionalni razvoj te transnacionalnim i međuregionalnim programima saradnje.

 
Usaglašeni projekti
Oblast pravosuđa (SIF)
Oblast transporta (SIF)
Oblast borbe protiv pranja novca (PIF)
Oblast izgradnje kapaciteta parlamenata (PIF)
Oblast javnih nabavki (PIF)
Oblast statistike (PIF)
Oblast podrške inovacijama (PIF)
Priprema budućeg vijeća za državnu pomoć (PIF)
Oblast carina i oporezivanja (PIF)
Školovanje vazduhoplovnog kadra (PIF)
Oblast obrazovanja (PIF)
Podrška sprovođenju Akcionog plana za Rome (PIF)
Oblasti implementacije Aneksa VII/Sarajevski proces (PIF)
Oblasti deminiranja (PIF)
Oblast veterinarstva (PIF)
Oblast fitosanitarne ispravnosti (PIF)
Opšti instrument za tehničku pomoć u pripremi projekata (PIF)
Oblast zdravlja i zaštite na radu (PIF)
Oblast izgradnje kapaciteta u pogledu evropskih integracija (PIF)
Oblast sprovođenja zakona (PIF)
 
SIF – Sektorski prijedlog projekta
PIF – Identifikovani projektni prijedlozi
 
Najkonkretnija pomoć za RS
U Ministarstvu za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS kažu da je za RS najkonkretnija pomoć u prethodnom periodu koja se vezuje za pakete IPA ona za 2009. i 2010. godinu.
Ta sredstva, u formi takozvanog antikriznog paketa, namijenjena su za infrastrukturne projekte, rehabilitaciju i izgradnju vodovoda, kanalizacije i sistema za regulaciju čvrstog otpada.
“Za Republiku Srpsku je iz ovog vida pomoći za 2009. godinu od 39 miliona evra namijenjeno 49 odsto, a za FBiH 51 odsto, dok je za 2010. godinu omjer bio 36 odsto za Republiku Srpsku, a za FBiH 64 odsto od ukupnih 40 miliona evra ovih sredstava”, kažu u Ministarstvu za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS.   Nezavisne novine

Tagovi: ipa fondovikoordinacijapovlacenje sredstavavaznozeljka cvijanovic

Povezane vijesti