Može li Amerika da preživi bez Detroita?

13.12.2008. / 9:00

NJUJORK,  Krah automobilske industrije, koja je koncentrisana u Detroitu, obogaljio bi čitavu američku ekonomiju, slažu se američki analitičari.  Kolumnista “Biznis vika” Ed Valas ocjenjuje da je rasprava koja se vodi u SAD o pružanju pomoći Detroitu da se izvuče iz škripca zapravo rasprava o budućnosti američke industrije.
 U svjetskoj finansijskoj krizi, velika automobilska “trojka” iz Detroita – “Dženeral motors” (GM), “Ford” i “Krajsler” – našla se u situaciji da nije  u stanju da proda dovoljno vozila da bi opstala do potencijalno svijetlije budućnosti.
 Na osnovu onoga što se može pročitati u štampi, čuti u Kongresu i što govore pojedini američki stručnjaci, odgovor nacije mogao bi se svesti na “Koga je briga?”, navodi Valas, napominjući da Amerikanci i te kako treba da brinu.
 Stavljajući znak jednakosti između pružanja pomoći automobilskoj industriji i pomaganja američkoj ekonomiji, Valas navodi da ima mišljenja da bi za kompanije u Detroitu bilo najbolje da se reorganizuju u federalnim stečajnim sudovima i da jednog dana postanu manje, ali  borbenije, kao što je, na primjer, bio slučaj sa bankrotiranim avio-kompanijama.
 Ogromna je, međutim, razlika između kupovine aviokarte od 300 dolara kod bankrotiralog avio-prevoznika i potpisivanja petogodišnje ili šestogodišnje obveznice o kupovini novog auta za 25.000 dolara, ukazuje Valas, stručnjak za automobilsku industriju i dobitnik visokih priznanja za ekonomsko novinarstvo.
 “Ako bankrotirana kompanija leti tog dana, možete biti prilično sigurni da ćete stići do svoje destinacije. Ali, neizvjesnost oko toga da li će krupan remont biti obezbjeđen za automobile godinama unapred, svakako bi natjerala većinu potencijalnih kupaca da potraže drugog proizvođača za svoje sledeće vozilo”, navodi ovaj kolumnista.
 Detroit je u pravu – ako proizvođači automobila proglase bankrotstvo, vjerovatnoća da se ponovo pojave kao održive kompanije skoro je ravna nuli, dodaje Volas, uz tvrdnju da će njihove prodaje padati brže nego što oni mogu da se reorganizuju.
 Navodeći da “velika trojka” ima mnogo prodavaca i punktove u dijelovima zemlje kojima njeni japanski konkurenti – “Nisan”, “Honda” ili “Tojota” – “ne mogu ni da priđu”, Volas upozorava da bi se, ako bi Detroit nestao, to dramatično odrazilo na američki agroindustrijski kompleks.
 Detroit ima snažno prisustvo širom velikog američkog Srednjeg zapada. U federalnim državama poput Kanzasa prodajna mreža GM-a postoji u najmanje 54 okruga, dok se “Tojotina” može naći u svega osam. Realnost je da će poslije nekoliko setvenih sezona, pod uslovom da su cijene poljoprivrednih kultura na tržištu sirovina razumne, prodaje novih pik-ap kamiona za samo jedan dan donijeti Detroitu više novca nego svi “ševroleti” koji će možda biti proizvedeni, a možda i neće, ukazuje Valas.
 Ocijenivši da bi mediji možda mogli da budu saosećajniji kada je u pitanju kriza u automobilskoj industriji, imajući u vidu koliko poslova u toj delatnosti zavisi od njenog ishoda, Valas navodi da ima godina kada ukupni prihodi medija od reklama automobila mogu da dostignu i 15 milijardi dolara.
 “Ali ne ove godine, i već vidimo da se radna mjesta tope u medijima – od radio stanica, preko televizijskih, do štampanih publikacija – zbog ovog automobilskog sunovrata. Dozvoli li se krah Detroita, nastupiće desetogodišnja suša za pripadnike ‘sedme sile’. Da ne pominjemo uticaj koji bi to imalo na profesionalni sport, koji automobilske kompanije sponzorišu,” opominje američki analitičar.
 Valas zaključuje da bi propast industrije u Detroitu koštala SAD “daleko više nego njeno spašavanje – a kolateralna šteta bila bi daleko teža nego što je iko dosad mogao da zamisli”.
 “Ako smo u poslednjim danima Detroita, platićemo za to u svakom slučaju – bez šanse da nam se vrati novac ili da Amerika povrati ponos”, navodi on.
 Valas naglašava da Detroit nije uzrok problema, već žrtva perioda finansijskih potresa, isto koliko i obični građani.
 “Do ovde nas je dovelo 28 godina novih vladinih pravila koja su išla u pravcu kapitalizma tipa ‘sve može’ – i taj brend ne bi trebalo nikad brkati sa američkim kapitalizmom, u kome zakoni štite kupca i prodavca i čije poslove karakterišu integritet, poštenje i razum,” ističe analitičar.