BANJALUKA – Nedostatak vladavine prava je prva i osnovna prepreka za integraciju zemalja zapadnog Balkana u EU, rekla je to Jovana Marović, član savjetodavne grupe za javnu politiku “Balkan u Evropi” (BiEPAG) i bivša ministarka evropskih poslova Crne Gore gostujući u podkastu „Pretres“ koji zajedno realizuju portal CAPITAL i Transparency International (TI) u BiH.
„Imate političke elite koji apsolutno odbijaju svaku vrstu odgovornosti, odbijaju vladavinu prava kao takvu i prosto se ponašaju kao da je politički sistem njihov. Država, to sam ja“, navela je Marović.
Navela je da se ranije u Crnoj Gori mogao postaviti znak jednakosti između DPS- a i države.
„To se u određenoj mjeri promijenilo sa smjenom DPS, ali samo zato što sada imate više partija tu, pa ne može samo jedna partija da sve kontroliše, ali se obrasci nisu promijenili. Tako da dok god vi nemate vladavinu prava na visokom nivou, imate namještene tendere, kontrolu biznis sektora, na dnevnom nivou određivanje u skladu sa određenim ličnim ili drugim interesima – ko će da dobije posao i slične stvari. To se nije promijenilo i to je tako u svim državama zapadnog Balkana“, kazala je on.
Napomenula je da države zapadnog Balkana, samo retorički žele u Evropsku uniju.
„Oni tamo ne žele zbog političkih elita jer kada uđete u Evropsku uniju, neka pravila postoje i vi se njih morate pridržavati“, kazala je ona.
Dodala je da na to utiče i to što EU nema viziju kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana i njihovo članstvo u uniji.
„Potrebna je odlučnija reakcija i korišćenje instrumenata koje ima EU i potrebno je da države zapadnog Balkana dobiju konkretna mjerila i ciljeve koje moraju ispuniti“ navela je ona.
Gotovo 80 odsto građana Crne Gore želi u EU
Ocijenila je da gotovo 80 odsto građana u Crnoj Gori želi da bude dio Evropske unije, ali da to nije makar u onom iskrenom smislu i želja političkih partija u Crnoj Gori.
„Članstvo u EU je samo neka vrsta mamca tokom izborne kampanje da dobijete taj glas jer znate da to morate uključiti, s obzirom na to da toliki procenat građana podržava članstvo u EU“, navela je ona.
Dodaje da političke promijene nisu donijele napredak u smislu evropskih integracija Crne Gore.
„Imali smo situaciju sa DPS-om, kada su se makar kriterijumi ispunjavali na tehničkom nivou. Sada imamo situaciju da nova Vlada nije donijela ni taj nekakav napredak u smislu ispunjavanja tehničkih kriterijuma, pa smo imali potpunu stagnaciju“, kazala je ona.
Marović, koja je u prethodnom periodu prešla put iz civilnog sektora u političke vode i nazad je rekla da smjena vlasti koja se dogodila 2020. godine u Crnoj Gori nije donijela stvarne promjene.
„Moje najveće razočaranje je upravo to da smo se, nakon što smo 30 godina pokušavali da smijenimo jedan nedemokratski režim, susreli sa tim da prave alternative nema, nego da su sve političke partije zapravo iste, tako da je ovaj moj izlazak iz politike bio prije svega principijelan. Bio je čin odgovornosti. Bio je takođe, neka vrsta poraza u smislu da ja ne mogu ništa u ovim okolnostima da promijenim. Moje iskustvo u Vladi je bilo takvo da sam bila svjesna da ne mogu sama tamo ništa“, rekla je ona.
Dodala je da je bilo jako teško bilo postići bilo kakve pomake vezane za evropske integracije pogotovo u uslovima kada je ta tema „neinteresantna i nerazumljiva, čak i onima koji sjede na najvažnijim političkim funkcijama“.
„Oni su svi bili više za to da se insistira na slučajevima rješavanja korupcije, hapšenjima i sve ostalo što privlači pažnju građana i što njima donosi političke poene i glasove, a ne za ono što su formalno kriterijumi u procesu pregovora“, pojasnila je Marović.
Civilno društvo ima ulogu opozicije
Dodala je da je trenutno aktivna na regionalnom nivou u smislu da se utiče na Evropsku uniju, da promijeni pristup, da vrši pritisak na političke partije u Crnoj Gori i na zapadnom Balkanu.
„Da li ću se nekada vratiti u politiku? To je još uvijek otvoreno pitanje, ali svakako ne na pozicijama gdje mogu biti kontrolisana“, kazala je Marović.
Smatra da je civilno društvo u Crnoj Gori bilo, ali i dalje jeste jedno od najvidljivijih u regionu, jedno od najaktivnijih.
„Civilno društvo u Crnoj Gori je igralo ulogu opozicije. Opozicija je bila neaktivna, opozicija nije imala ideje kako kontrolisati vlast i opozicija je dobrim dijelom i bojkotovala rad parlamenta. Tako da je civilni sektor radio sve ono što opozicija nije radila. Koristio je sve moguće kontrolne mehanizme i pokušavao da drži Vladu u odgovornom stanju“, kazale je ona.
Cijeli razgovor pogledajte na našem YouTube kanalu ili poslušajte na SoundClaud.
CAPITAL