Manjak mlijeka zbog decenijskog smanjenja broja krava
03.09.2022. / 9:30
BEOGRAD – U Srbiji je smanjena proizvodnja mlijeka zbog manjeg stočnog fonda, manji je i otkup, hrana za krave je lošija zbog suše, a potrošnja u julu je bila nekarakteristično velika, rekao je sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimović.
Foto: USAID
On ističe da je posle 10 godina smanjivanja broj krava sada na minimumu, a da zbog značajne suše kabasta hrana nije određenog kvaliteta.
“Jednostavno manje je krava, kao i proizvodnja kod krava. Sve su to razlozi koji dovode do smanjene proizvodnje na farmama“, rekao je on.
Proizvodnja mlijeka u julu bila je za 10 odsto manja u odnosu na jul prošle godine, navodi on i dodaje da je otkup mlijeka manji jer je manje životinja.
Podsjeća da po uredbi kojom je Vlada Srbije definisala mlijeko, mljekare imaju obavezu da proizvede iste količine kao prošle godine.
“Ne govorimo o nestašicama, ali govorimo da mleka ima manje u ponudi. Recimo prošle godine u ovo vreme zalihe su bile skoro za 10 odsto veće“, rekao je on.
Budimović kaže da je sve to rezultat nebrige o mliječnom govedarstvu u Srbiji, te da je iz PKS stalno signalizirano da je ugroženo mliječno govedarstvo.
On podsjeća da je proizvodnja mlijeka direktno vezana i za proizvodnju mesa, jer steone krave daju i mušku i žensku telad, i mlijeko.
” I sada nemamo dovoljan broj krava. U Srbiji je za nekih 50.000 muznih krava manje nego pre 10 godina. Ako krava daje godišnje 4.000 do 4.500 litara, to je 220 miliona litara mleka godišnje manje, što je dnevno 600.000 litara manje proizvedenog“, rekao je on.
Budimović kaže da će odluka države da se premija za mlijeko od po 15 dinara produži i na drugi kvartal amortizovati udarac, ali teško da će lako i brzo moći da se podigne proizvodnja.
“Rešenje su sistemske i dugoročne mere. U stočarstvu mlečno govedarstvo je sa najsporijim obrtom kapitala jer se do prvog litra mleka čeka dve godine, a ulaže se u životinju. Tu je kratkoročno teško popraviti stanje“, podseća on.
Budimović kaže da mljekare, pošto imaju obavezu da određenu količinu pasterizovanog i UHT mlijeka isporuče, da bi ispoštovali uredbu prestrukturiraju proizvodnju i prave manje sireva.
Navodi i da 60-70 odsto pomuženog mlijeka uđe u preradne kapacitete, jer se sada i farmeri sve više odlučuju da sami prave sireve i prodaju na pijacama, što im je isplatljivije.
Na pitanje da li bi rafovi sa mlijekom bili puniji po prodavnicima u slučaju da se ukinu državne mjere proizvođačima, on kaže da ne veruje da bi situacija bila drugačija.
“Konzumno mleko ima mesto u ishrani dece i starih. Ne verujem da bi situacija bila drugačija jer zaista nema mleka. Nije da neko ima, pa neće da ga proda, to nije namirnica koja može da se čuva“, kaže on. Tanjug
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
