Capital.ba

Lokalne zajednice (ne)koriste dovoljno sredstva iz fondova EU

07.06.2021. / 17:01

BANJALUKA – Dok je određen broj lokalnih zajednica u Bosni i Hercegovini iskoristio šansu i povlači dostupna sredstva iz fondova Evropske unije (EU), u drugima se pravdaju da nema dovoljno poziva na koje mogu aplicirati, te da EU uglavnom forsira prekograničnu saradnju. 

„CIDEA“: Sredstva EU odskočna daska za pokretanje biznisa

Banjalučka Gradska razvojna agencija „CIDEA“ realizovala je projekat podrške preduzetnicima mlađim od 35 godina, u partnerstvu sa gradom Banjaluka. Ukupna vrijednost tog projekta bila je 418.103 KM, od čega je im je od EU kroz fond „EU4Bussiness“ dato 373.982 maraka.

U agenciji „CIDEA“ za CAPITAL ističu da su sredstva iz EU fondova dobra za podsticaj razvoja preduzetništva, prvenstveno kod mladih ljudi.

“Sredstva koja se mogu obezbijediti na ovaj način uglavnom nisu velika, ali za jedan dio mladih mogu da budu odskočna daska za pokretanje vlastitog biznisa. Pored toga, promjene u zakonskim regulativama, olakšan proces registracije i smanjenje obaveznog iznosa osnivačkog kapitala takođe su veliki podstrek za razvoj preduzetništva“, istakli su u toj agenciji.

Kada je u pitanju priprema dokumentacije za projekte Evropske unije, od čega početnici obično imaju strah, u Gradskoj razvojnoj agenciji pojašnjavaju da su u zavisnosti od poziva velike i razlike u količini dokumentacije i potrebnog znanja za apliciranje za sredstva EU.

„Projekti su uglavnom koncipirani na način da neka institucija aplicira za sredstva kojima će, kroz implementaciju projekta, pružati podršku mladim pojedincima pri razvoju preduzetništva“, naveli su u „CIDEA-i“.

Kao jedan od razloga zbog kojeg mladi ne mogu direktno aplicirati za sredstva navode to što je često uslov apliciranja taj da pravno lice priloži dokaze o registraciji, održivosti i slično.

Naglašavaju da preduzetništvo kod mladih ljudi nije dovoljno zastupljeno, ali da se taj trend u posljednje vrijeme mijenja, prvenstveno zahvaljujući rastu tražnje za IKT uslugama (programiranje, grafički dizajn, web development), gdje mnogi mladi rade kao freelancer-i za kompanije iz cijelog svijeta.

„Primijetili smo da je jedan od razloga za povećano interesovanje mladih za pokretanje vlastitog biznisa i to što su mnogi projekti koje finansiraju međunarodne organizacije usmjereni prema mladima, za zapošljavanje i samozapošljavanje“, navode u Agenciji „CIDEA“.

Ćosić: Projekata EU nema dovoljno

S druge strane, predsjednik Saveza opština i gradova Republike Srpske Ljubiša Ćosić smatra da projekata EU, koji su usmjereni ka lokalnim zajednicama, nema dovoljno.

lokalne zajednice

FOTO: Nezavisne novine

„Sama ponuda projekata prema lokalnim zajednicama od strane EU nije tolika koliko se priča. Postoji jedan broj lokalnih zajednica koje su u prethodnom periodu povlačile novac iz EU. Mislim da je Gradiška dominantna u tom pogledu. Oni su dobili ozbiljan novac za kanalizacioni sistem i za prečistače, ali mislim da je to ciljano rađeno u slučaju Gradiške zato što se radi o pograničnoj opštini i o Savi koja je granična rijeka sa EU“, istakao je Ćosić.

Ističe da se za pomenuta sredstva može uglavnom aplicirati putem razvojnih agencija ili nevladinih organizacija.

 „Konkretno, jedino gdje smo kao lokalne zajednice aplicirali, to je IPA II, prekogranična saradnja za zajedničke projekte sa Srbijom i Crnom Gorom, vrijednosti nekih 200 do 250 hiljada evra, a za nešto više prema lokalnim zajednicama nemaju pretjeranih poziva“, navodi Ćosić.

Smatra da lokalne zajednice imaju osposobljen kadar za pisanje projekata, ali da nema projekata na koje bi aplicirali i koji su okrenuti prema lokalnim zajednicama.

Živanović: Neophodna dogradnja u oblasti implementacije projekata

Aleksandar  Živanović , koordinator projekta u Centru za istraživanje i studije „GEA“ istakao je da su do sada,  kada je izrada EU projekata u pitanju, organizovane mnogobrojne obuke za jedinice lokalne samouprave.

„Bilo je mnogo obuka, kako po pitanju izrade projekata, tako i o njihovoj implementaciji i evaluacija. Sada se može reći da su kapaciteti pojedinih opština zaista razvijeni i da dobro rade. Dosta opština i gradova iz BIH  uspješno je dobilo novac iz fondova, odnosno odobreni su im projekti iz projekta IPA prekogranična saradnja“, naveo je Živanović.

Naglasio je da je još uvijek velika zastupljenost udruženja koja pišu projekte, a onda nakon toga sarađuju sa gradovima i opštinama, te prema tome sigurno ima prostora za izgradnju kapaciteta na lokalnom nivou, prvenstveno po pitanju implementacije projekata.

„Opštine su pokazale da mogu da napišu solidne projekte koji mogu da budu odobreni, ali se često dešava da nemaju kapaciteta da ih realizuju. Veoma je bitno zapošljavanje u lokalnim zajednicama, kako bi pravi ljudi došli na pravo mjesto“, pojasnio je Živanović.

Kada je riječ o projektima na koje mogu konkurisati lokalne zajednice, Živanović kaže da se uglavnom se radi o programima prekogranične saradnje.

„Tu su još i fondovi koje EU, ali i drugi donatori za koje UN agencije, prvenstveno UNDP, Međunarodna organizacija rada, dalje objavljuju pozive za projekte, biraju partnerske opštine i sarađuju, tako da ima prostora za dobijanje novca preko posrednika, kroz razvojne agencije, UN-ove ili neke druge“, kazao je Živanović.

Ćuruvija: Sve jači kapaciteti u lokalnim zajednicama

Tamara Ćuruvija, urednica emisije o evropskim integracijama na Radio-televiziji Republike Srpske (RTRS) navela je da se, kada su u pitanju kapaciteti lokalnih zajednica za konkurisanje na projekte EU, tu situacija posljednjih godina mijenja u pozitivnom smislu.

„Sve više lokalnih zajednica razvija vlastite kapacitete, kadrovske i tehničke kako bi mogli da apliciraju za sredstva fondova EU. U odnosu na nekadašnji period kada lokalne zajednice nisu imale uslove da razviiju kapacitete sada se to promijenilo u pozitivnom smislu i lokalne zajednice poput Gradiške, Prijedora, Kotor Varoša, Bijeljine, Doboja… zaista su aktivne i tu je apsorpcija sredstava fondova EU znatno veća u odnosu na veličinu i broj stanovnika tih lokalnih zajednica“, kazala je Ćuruvija.

Istakla je da lokalne zajednice mogu aplicirati na više fondova, od kojh je trenutno aktuelan i javni poziv Delegacije EU „EU4AGRI“, a ta sredstva namijenjena su upravo lokalnim zajednicama.

Kazala je da BiH učestvuje i u programima prekogranične saradnje sa Crnom Gorom, Hrvatskom i Srbijom.

Treba reći da su BiH, koja je još uvijek u fazi potencijalnog kandidata za članstvo u EU, dostupna relativno ograničena sredstva EU. To su sredstva IPA fondova, odnosno instrumenta za predpristupnu pomoć“, zaključila je Ćuruvija.

Draganić: Osipanje stručnjaka za pisanje projekata

Aleksandar Draganić, koordinator za istraživanja u Agenciji za razvoj preduzeća „EDA“ u Banjaluci, kazao je da su kapaciteti lokalnih zajednica za konkurisanje na projekte EU problematični iz više razloga.

lokalne zajednice

Aleksandar Draganić (Foto: Capital)

„Ne postoje akademski programi koji obučavaju ljude da rade na tom principu. Trenutno se dešava da je velika prekapacitiranost lokalne samouprave zaposlenima. Bojim se da će ljudi koji imaju ta znanja otići jer im je najlakše naći posao. Problematično je što se to što neko donosi novac još uvijek ne posmatra kao donošenje novca. Ako neko napiše projekat i donese svojoj lokalnoj zajednici milion maraka, on se tretira kao i onaj službenik koji je obavljao obične administrativne poslove, tako da su ti ljudi kao i programeri , vide da su potplaćeni i odlaze“, upozorio je Draganić.

Dodao je da je postojala ideja da se stvaraju centri gdje bi se kreirali projekti, kako bi mogao da se uspostavi ozbiljniji kapacitet, koji za sada, kako navodi, ima svega par opština.

CAPITAL je već pisao kako su milioni maraka dostupni putem fonda „EU4Agri“ za oblast poljoprivrede, a posmatrajući kako su sredstva iz fonda „EU4Bussiness“ plasirana vidljivo je učešće lokalnih zajednica u realizaciji projekata.

Iz fonda „EU4Bussiness“ do sada su ukupno finansirana 82 razvojna projekta, a u desetak njih učestvovale su lokalne zajednice Petrovac, Ribnik, Banjaluka, Gradiška, Mrkonjić Grad, Jablanica, Konjic, Kakanj, kao i opština Centar Sarajevo. Neke od nabrojanih lokalnih samouprava su bile vodeći aplikanti ili kao saradnici na projektu.

Kroz taj fond, sa ukupno 9,7 miliona evra bespovratnih sredstava, finansirani su turizam preduzetništvo, poljoprivrednici, firme koje se bave distribucijom poljoprivrednih proizvoda, izdvojeno je i 971.154 evra za ublažavanje posljedica COVID-19 na poljoprivredni sektor, kao i izvozno orijentisani sektor i mikro, mala i srednja preduzeća.

lokalne zajednice

FOTO: Iz Fonda EU4Business finansirana 82 razvojna projekta

Takođe, trenutno je u toku i javni poziv lokalnim partnerstvima za dostavljanje projektnih prijedloga za finansijsku podršku u okviru projekta „Podrška Evropske unije loklanim partnerstvima za zapošljavanje-Faza II“ (LEP II) u vrijedosti 3,2 miliona evra.

Razvoj lokalnih partnerstava za zapošljavanje se zasniva na učešću i aktivnom uključivanju najmanje pet relevantnih aktera na tržištu rada, a to mogu da budu zavodi za zapošljavanje, opštine, poslodavci, obrazovne institucije i organizacije civilnog društva,  lokalne i regionalne razvojne agencije, te privredne komore.

Kao rezultat ovog projekta, najmanje 20 lokalnih partnerstava će uspješno razviti lokalne inicijative za zapošljavanje i omogućiti obuku i prekvalifikaciju najmanje 1.600 nezaposlenih osoba. Očekuje se da će najmanje 600 osoba biti zaposleno nakon učešća u obukama lokalnih partnerstava za zapošljavanje.

LEP II projekat finansira Evropska unija u iznosu od četiri miliona evra, a implementira Međunarodna organizacija rada.

CAPITAL: Bojana Ninković

Share Tweet Preporuči

    Tagovi:

    Povezane vijesti

    Komentari

    Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
    Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]

    Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!