BANJALUKA/BEOGRAD – Sanacija Sarajevskog mosta na Južnoj Moravi, izgradnja mosta kod Graova i saobraćajnica povezanih s njima koštali su bar za četvrtinu više nego što je saopšteno javnosti. Cijena radova narasla je za najmanje 2,1 milion evra (četiri miliona maraka) preko ugovorene, a izvođač je bila kompanija „Integral inženjering“, bliska Miloradu Dodiku.
Ova kompanija dobila je poslove čija je vrijednost prvobitno ugovorena na ukupno osam miliona evra (15,6 miliona KM). Ali, fakture koje je Integral ispostavljao „Koridorima Srbije“ pokazuju da je cijena poslova narasla za čak 26 odsto, na nešto više od deset miliona evra (19,5 miliona KM).
Radi izvođenja ovog posla, „Koridori Srbije“ sklopili su dva ugovora sa građevinskom firmom „Integral inženjering“ iz Laktaša. Prvi ugovor, o rekonstrukciji Sarajevskog i izgradnji novog mosta kod Graova sa pristupnim saobraćajnicama, vrijedio je 3,28 miliona evra (6,3 miliona maraka). Drugi ugovor, o izgradnji preostalih pristupnih saobraćajnica, zaključen je na 4,74 miliona evra (9,2 miliona maraka).
Međutim, vrijednost prvog posla narasla je na 4,19 miliona evra (preko osam miliona maraka), a drugog na 5,94 miliona evra (11,5 miliona KM), što je ukupno povećanje od 2,1 milion evra (oko četiri miliona KM), vidi se iz faktura koje je „Integral inženjering“ dostavljao „Koridorima Srbije“.
Postoje brojni razlozi zbog kojih cijena građevinskog posla može narasti, kao što su naknadni radovi, poskupljenje cijene materijala i slično.
Iz faktura se ne vidi zašto je tačno cijena poslova uvećana i zašto su podnošeni odštetni zahtevi, a na ta pitanja nisu odgovorili iz „Koridora Srbije“.
“Koridori” takođe nisu odgovorili na zahtjev da dostave ugovor sa Integralom i sve anekse, zbog čega je Nova ekonomija uložila žalbu povjereniku za informacije od javnog značaja.
Iz Integral inženjeringa su odbili da odgovore na pitanja Nove ekonomije i portala CAPITAL.
„Vlasnik projekta ‚Rekonstrukcija Sarajevskog mosta i izgradnja novog mosta Graovo na Južnoj Moravi‘ je JP Koridori Srbije, te, kao takav, nadležan je za upravljanje informacijama u vezi projekta. Integral inženjering nema ovlašćenja po ovim pitanjima“, kazali su iz ove firme.
Osim što je cijena narasla, „Integral inženjering“ je preko sudova i izvršitelja prinudno naplaćivao veliki dio novca za ovaj posao od „Koridora Srbije“.
Iz „Koridora“ nisu odgovorili na pitanje zašto nisu blagovremeno izvršili isplate „Integralu“, već su dopustili da dođe do postupaka prinudne naplate.
„Integral inženjering“ se godinama dovodi u vezu sa vrhom Republike Srpske. Predsjednik RS Milorad Dodik nazvao je donedavnog vlasnika „Integrala“ Slobodana Stankovića, koji je preminuo u februaru 2023. godine, svojim „velikim prijateljem“.
„Integral“ je bio i pod sankcijama SAD zbog „korupcije u građevinskom sektoru“, a sa „crne liste“ je skinut nakon smrti Stankovića.
Prinudna naplata od Koridora
Ugovor o rekonstrukciji Sarajevskog i izgradnji novog mosta kod Graova sa pristupnim saobraćajnicama zaključen je 18. marta 2022. godine.
Nekoliko mjeseci poslije prvog ugovora, 11. avgusta, zaključen je i ugovor o izgradnji preostalih pristupnih saobraćajnica do ovih mostova.
Investitor su bili „Koridori Srbije“, a oba posla djelimično su finansirana iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Rok za završetak sanacije Sarajevskog i izgradnje mosta kod Graova bio je 240 kalendarskih dana, što je trebalo da bude krajem 2022. godine.
Rok drugog ugovora (za izgradnju dodatnih pristupnih saobraćajnica) bio je 29. decembar 2022. godine.
Međutim, tek je u novembru 2023. objavljeno da je rekonstrukcija završena, a most je pušten u saobraćaj 8. decembra 2023. godine. Iz „Koridora Srbije“ nisu odgovorili na pitanje zašto je rok probijen.
Veliki građevinski radovi odvijaju se u fazama i praksa je da se na isti način isplaćuje i novac.
Izvođač radova izdaje takozvane „privremene situacije“ – dokumente koji predstavljaju pregled radova izvedenih do određenog trenutka. Za izvršene radove „Integral inženjering“ izdavao je „Koridorima Srbije“ fakture za plaćanje.
Međutim, „Koridori“ nisu plaćali „Integralu“ po čitavom nizu dostavljenih faktura, što je dovelo do toga da ova firma preko suda traži prinudnu naplatu najmanje 6,9 miliona evra (13,45 miliona maraka).
Tako su „Koridori Srbije“, nakon više sudskih postupaka, došli u situaciju da plaćaju ne samo dug, već i kamate, sudske i izvršiteljske troškove.
Prvi postupak pokrenut je 3. maja prošle godine pred Privrednim sudom u Beogradu.
Integral je potraživao oko 1,3 miliona evra (2,5 miliona maraka) za radove sprovedene između septembra 2022. i februara 2023, vidi se u dokumentaciji koju je nabavila „Nova ekonomija“.
Radilo se o plaćanju radova iz drugog ugovora, koji se odnosi na izgradnju pristupnih saobraćajnica.
Sud je već 4. maja donio rešenje po kom „Koridori“ moraju da vrate dug u dinarskoj protivvrijednosti od 152,3 miliona dinara (2,5 miliona maraka), a predmet je prešao kod javnog izvršitelja.
Izvještaj Sektora za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije pokazuje koliko je „Koridore“ koštalo to što nisu obaveze prema „Integralu“ namirili odmah.
Zajedno sa kamatom, troškovima izvršnog postupka i manjim iznosom od 20.000 dinara (333 marke) zbog kašnjenja u plaćanju, od „Koridora“ je naplaćeno 158,5 miliona dinara (2,6 miliona maraka), odnosno 6,2 miliona dinara (103.000 KM) više od osnovnog duga.
Povrh toga, „Koridori“ su morali da plate Integralu još dva miliona dinara (33.300 KM) na ime troškova nastalih pred izvršiteljem, vidi se iz dokumenata koje je „Nova ekonomija“ dobila putem zahtjeva za pristup informacijama.
Situacija se ponovila krajem 2023. godine, kada je „Integral“ preko suda tražio naplatu 1,48 miliona evra (2,88 miliona maraka), odnosno 173,6 miliona dinara, sa kamatom.
Prema izvještaju Sektora za prinudnu naplatu NBS od 5. decembra 2023, naplaćeno je 176,7 miliona dinara, odnosno oko tri miliona više (2,94 miliona maraka).
Od te sume je 2,82 miliona dinara (47.000 KM) bila zakonska zatezna kamata, a ostalo sudski troškovi i troškovi zbog kašnjenja u plaćanju.
Povrh toga, „Koridori Srbije“ platili su još 2,15 miliona dinara (35.800 KM) na ime troškova izvršenja i advokatskih troškova.
Ovo znači da su “Koridori” platili 13,4 miliona dinara (223.300 KM) više od osnovnog duga, samo u ova dva postupka.
Još jedan postupak kod istog izvršitelja je obustavljen jer je povučen prijedlog za izvršenje.
Izvršiteljka ne dostavlja dokumentaciju
Osim pomenutih, „Integral” je protiv “Koridora Srbije” pokrenuo još najmanje tri postupka pred Privrednim sudom za naplatu dugova u vezi sa ovim projektom.
U ova tri postupka naplata je povjerena izvršiteljki Isidori Ranković, ali je njena kancelarija odbila da dostavi dokumenta vezana za te predmete, s obrazloženjem da “kopije spisa predmeta javnog izvršitelja ne predstavljaju informaciju od javnog značaja”.
Nova ekonomija je zbog ovoga uložila žalbu povjereniku za informacije od javnog značaja.
Ranković je, prema sudskim spisima, bila poverena naplata više od 4,1 milion evra (7.995.000 KM) koje su “Koridori” dugovali “Integralu”.
Prvi od tri postupka “Integral” je pokrenuo pred Privrednim sudom 4. januara ove godine, radi naplate više od 2,5 miliona evra (4.875.000 KM).
Drugi postupak je pokrenut 27. februara radi naplate više od milion evra, a treći 11. marta, radi naplate 529.000 evra (1.031.000 KM).
Radilo se o dugovima za radove koji su sprovedeni od oktobra do decembra 2023. godine.
Zbog odbijanja izvršiteljke da dostavi dokumenta nije poznato kako su predmeti tačno okončani. Prema podacima na portalu Ministarstva pravde o toku pravosudnih predmeta, prvi postupak okončan je 2. februara, drugi 1. aprila, a treći 22. aprila ove godine.
Advokat Rodoljub Šabić kaže za Novu ekonomiju i CAPITAL da zakon jasno definiše šta je informacija od javnog značaja i ko su „organi vlasti“ koji imaju obaveze po tom zakonu.
Prema njegovim rečima, odbijanjem zahtjeva Nove ekonomije izvršiteljska kancelarija pokazala je ili nepoznavanje zakona „ili, vjerovatnije, svjesno krši zakon“.
„Oboje je, razumije se, podjednako neprihvatljivo“, rekao je Šabić, koji je do 2018. godine obavljao funkciju poverenika za informacije od javnog značaja.
Uspon „Integrala“: Političke veze, ATV, javne nabavke
Za svoj nagli uspon kompanija “Integral inženjering” može dobrim dijelom da zahvali bliskom prijateljstvu, danas pokojnog, vlasnika Slobodana Stankovića sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.
Pokojni Stanković, odnosno njegova druga kompanija „Integra inženjering“, je 2017. godine kupila 56 odsto udjela u banjalučkoj Alternativnoj televiziji koja je poslije toga usvojila provladinu uređivačku politiku.
Udio u vlasništvu ATV-a prodat je 2021. kompaniji „Prointer“, koja se takođe dovodi u vezu sa porodicom Dodik i koja će ubrzo biti ugašena zbog američkih sankcija.
“Integral” je u proteklih 15 i više godina dobijao najveće državne poslove u građevinarstvu u RS, od gradnje autoputeva vrijedne desetine miliona evra, preko zgrade Vlade RS koja je koštala oko 112 miliona evra (219 miliona maraka), do tunela za Hidroelektranu „Dabar“ vrijednog 57,7 miliona evra (112 miliona KM).
Sve ove građevinske poduhvate pratile su brojni problemi, od netransparentnih javnih poziva i trošenja novca, do slabog kvaliteta radova.
“Integral” je angažovan na izgradnji puteva i mostova širom Zapadnog Balkana, ali se pored niskogradnje bavi i drugim građevinskim poslovima. Na najviše projekata angažovan je u Bosni i Hercegovini.
Prema podacima Agencije za javne nabavke BiH, od 2016. godine do 2022. godine ova kompanija je sklopila više od 23 različita ugovora vrijedna više od 166 miliona evra (226 miliona KM).
Sjedinjene Američke Države su Stankovića i njegovu kompaniju stavile na listu sankcioniranih u oktobru 2022. godine. Na listi se našao i ATV.
OFAC je tada objasnio da je razlog zbog su Stanković i njegova kompanija stavljeni na “crnu listu” sumnje u povezanost sa korupcijom u građevinskom sektoru u kojem su Integralu dodeljivani neki od najvećih projekata u Srpskoj bez fer i otvorene konkurencije.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao je Slobodana Stankovića Ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem u januaru 2023. godine, povodom Dana Republike. Stanković je februaru te godine preminuo.
Sa američke “crne liste”, Stanković je skinut 12. aprila ove godine. Uklonjena je i njegova kompanija, koju su preuzele njegove kćerke.
Nova ekonomija/CAPITAL: F. Rudić/A. Pisarević