Javnost čeka udar na sivu ekonomiju
21.06.2017. / 15:11
BANJALUKA – Ogromna većina stanovnika BiH spremna je da mijenja svoje navike i da podrži vlasti u borbi protiv sive ekonomije, pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija “Ipsos” u deset zemalja centralne i istočne Evrope.
Siva ekonomija, pokazalo je istraživanje, najzastupljenija je u BiH jer čini 25,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Rezultati istraživanja pokazali su da je 93 odsto stanovnika spremno da podrži vlasti u borbi protiv sive ekonomije, jer su svjesni da ovaj problem uzima sve više maha i sprečava razvoj zemlje, dok samo tri procenta manje ne bi imalo problem da mijenja navike kako bi pomogli u suzbijanju te pojave i uzimali bi račun pri svakoj kupovini ili plaćenoj usluzi.
– Više od 80 odsto ispitanika u deset zemalja pozvalo je svoje vlade da preduzmu korake u borbi protiv sive ekonomije. To je učinilo 72 odsto ispitanika u Poljskoj pa do 93 odsto njih u BiH – navedeno je u istraživanju pod nazivom “Smanjenje sive ekonomije putem elektronskog plaćanja” koje je naručio “Masterkard”.
Najveći broj ispitanika smatra da bi siva ekonomija mogla biti manja ako bi trgovci koristili fiskalne kase.
Za sivu ekonomiju je čulo 76 odsto ispitanika u BiH, a najveći broj njih tu pojavu povezuje sa neprijavljivanjem radnika, neregistrovanjem dijela ili svih prodajnih transakcija i skrivanjem dijela ili cijelog prihoda firmi. Njenu štetnost prepoznaju kroz smanjenje mogućnosti države da pruži javne usluge, ograničavanje ekonomskog rasta i podsticanje nelojalne konkurencije među preduzećima.
Programski direktor Centra za istraživanje i studije GEA iz Banjaluke, koji se takođe bavio istraživanjem u vezi sa sivom ekonomijom, Ognjen Đukić kaže da su njihova istraživanja pokazala da je ta pojava izuzetno izražena i da uzima sve više maha.
– Taj problem je posebno povezan sa radom na crno i radom na sivo. Poslodavci posežu u tu zonu zbog previsokih stopa za oporezivanje rada. To za sobom vuče i nedostatak novca za doprinose iz kojih se finansiraju javni fondovi u RS. Da bi taj problem bio koliko-toliko smanjen, potrebno je sniziti stope oporezivanja rada. Iskustva drugih zemalja pokazala su da smanjenje oporezivanja rada može biti stimulans za dodatno zapošljavanje i smanjenje neformalne ekonomije – kazao je Đukić.
Istraživanjem koje je sproveo “Ipsos”, pored BiH, obuhvaćene su Srbija, Hrvatska, Bugarska, Češka, Mađarska, Poljska, Srbija, Slovačka, Slovenija i Rumunija.
Kampanja u RS
Poreska uprava RS nedavno je pokrenula jednomjesečnu kampanju pod nazivom “Korak preduzmi, račun uzmi”, čiji je cilj da stanovnici uzimanjem fiskalnog računa pri kupovini robe i plaćanju usluga doprinesu borbi protiv sive ekonomije i povećanju ekonomske snage Srpske. Uporedo sa kampanjom, biće intenzivirane i kontrole izdavanja fiskalnih računa jer je uočen pad discipline poreskih obveznika. Glas Srpske
Tagovi: javnostsiva ekonomijaudarvazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Kažu, Javnost čeka udar na sivu ekonomiju. Javnost više ništa ne čeka, nama je sve poznato. Javnost čine niži i srednji staleža i mi smo utrnuli više na sve. Ništa nas više ne može iznenaditi, samo kažemo “kud vode ovu javnost (narod) i do kad će nas mučiti svojim glupostima odnosno ne radom”
Ne može se njima ništa, inspekcija je na njihovoj strani. Koverte s evrima u ludaci čeka i radnik daje kad inspektor dođe. Inspektor uđe malo obiđe napiše u većini slučajeva ne napiše najminimalniju kaznu. A tri četri radnika ne prijavita godinama.