Izjednačen broj penzionera i zaposlenih
03.05.2012. / 7:10
BANJALUKA, Broj penzionera u Republici Srpskoj raste iz godine u godinu, dok je zaposlenih sve manje, zbog čega je njihov broj gotovo izjednačen, što je dovelo do alarmantne situacije u penzijskom sistemu Srpske.
Negativan trend rezultovao je time da je u prošloj godini na jednog penzionera bilo samo 1,19 zaposlenih, što je ispod svake granice koja omogućava da penzijski sistem funkcioniše bez problema na osnovu uplata doprinosa.
Negativan trend
Prema podacima Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja RS, na kraju prošle godine u Srpskoj je bilo 275.316 radnika i 229.880 penzionera. Samo godinu ranije bilo je skoro 8.000 radnika više i oko 6.500 penzionera manje.
– Sadašnji omjer broja radnika i penzionera je jako nepovoljan i ugrožava stabilnost sistema. Zbog toga je potrebno poboljšati odnos između broja radnika i penzionera u smislu uvođenja novih kategorija osiguranika, što je početkom primjene novog Zakona o PIO i uspjelo – istakli su u Fondu PIO RS.
U Fondu PIO naglasili su da se u današnjim prilikama dobrim odnosom smatra 3:1 u korist zaposlenih.
– Takva situacija je u Njemačkoj zbog čega se, između ostalog, ne osjećaju ni velike posljedice duge ekonomske krize – istakli su u Fondu PIO RS.
Zabrinjavajuće je da, prema podacima Fonda PIO RS, broj penzionera nastavlja da raste i u ovoj godini. U martu ove godine Srpska je imala 232.636 penzionera, od kojih je 114.778 ili 49,3 odsto pravo na penziju steklo na osnovu godina starosti. Prema podacima Fonda PIO, porodičnu penziju u martu primio je 76.301 penzioner ili 32,8 odsto, a 41.171 ili 17,7 odsto su korisnici invalidskih penzija. Po osnovu ostalih prava penziju je dobilo 388 ili 0,17 odsto.
Situacija je posebno počela da se pogoršava od 2000. godine, kada su u Srpskoj bila 171.954 penzionera. Od tada se njihov broj do prošle godine povećao za čak 57.926.
Direktor Fonda PIO RS Mladen Milić rekao je “Glasu Srpske” da, osim pogoršanja odnosa između broja penzionera i broja radnika, za penzijski sistem Srpske situaciju otežava i to što svi poslodavci ne izmiruju doprinose redovno.
– Ako tome dodamo i činjenicu da je prosječna penzija koja se isplaćuje za 231.000 korisnika prava oko 310 maraka, a da je prosječna uplata doprinosa po zaposlenom ispod 275 maraka, onda je to činjenica koja kaže da na uplaćene doprinose mi nadoknađujemo od 50 do 60 maraka po penzioneru – rekao je Milić.
Prognoze
Predsjednik Udruženja penzionera RS Rade Rakulj kaže da se sjeća vremena od prije dvadesetak godina kada je na jednog penzionera bilo oko 3,5 radnika.
– Tada je bio i bolji standard penzionera u poređenju sa današnjim – kazao je Rakulj.
On se nada da će se situacija popraviti novim Zakonom o PIO, jer se više nikome ne isplati da sa malim radnim stažom ode u penziju, kao što je prethodnih godina bio slučaj.
– Očekujemo da će u idućem periodu zahvaljujući novom Zakonu o PIO broj penzionera stagnirati, a čak je moguće i da će se smanjiti njihov broj. To bi, u svakom slučaju, trebalo pozitivno da utiče na situaciju u penzijskom sistemu – istakao je Rakulj.
Ekonomisti upozoravaju da dugoročno penzijski sistem RS nije održiv.
– Omjer broja penzionera i radnika u RS već godinama nije zadovoljavajući, jer je situacija stabilna ako imamo tri ili četiri zaposlena na jednog penzionera. Zbog toga u dugoročnijem periodu naš penzijski sistem sa sadašnjim brojem radnika i penzionera nije ekonomski održiv – rekao je član Udruženja ekonomista RS “SWOT” Miloš Todorović i dodao da je jedino rješenje ovog problema ulaganje u razvoj privrede kao jedini realan izvor iz kojeg se mogu isplaćivati penzije.
Uz negativan odnos broja penzionera i radnika i slabu naplatu doprinosa, penzijski sistem Srpske opterećen je i isplatom hiljadama korisnika koji su penzije zaradili u FBiH. Vlasti FBiH ne žele da preuzmu obavezu isplate za penzionere koji su prije rata zaradili penziju u tom entitetu, a zatim postali korisnici Fonda PIO RS. Zbog toga je Fond PIO RS podnio Sudu BiH tužbu za naknadu štete u iznosu od 545 miliona maraka protiv BiH, FBiH i Federalnog zavoda PIO/MIO. Predmet ovog spora su penzije korisnika koji su pravo na penziju ostvarili do aprila 1992. godine na teritoriji sadašnje FBiH. Nekada je tih penzionera bilo 38.000, a danas ih je 25.845.
Novac
Budući da Fond PIO RS ne može da pokrije troškove penzija iz sredstava prikupljenih po osnovu naplate doprinosa, novac se namiče iz budžeta RS, od kredita i drugih izvora.
U Fondu PIO kažu da mjesečno za isplatu penzija treba da prikupe 70,5 miliona maraka neto, odnosno 72,5 miliona bruto. Glas Srpske
Tagovi: penzionerirepublika srpskatopvaznozaposleni
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Зато се Додо дружи с Тадићем јер преузима његову доктрину 1:1 и још каже да сем њега нема сутра ни боље будућности.Жалосно..
Rakulj se nada smanjenju brpja penzionera u narednom periodnu, sta da mu porucim, osim da i on na taj nacin doprinese poboljsanju stanja Fonda PIO. Samo bi budala mogla tako nesto izjaviti, narocito ako se nalazi na celu Udruzenja, kada ja kazem da bi vlast mogla nocu malo smanjivati broj penzionera hladnim oruzjem u rukama grupice placenika, to ne bi bilo ni blizu odvratno, kako ovo Rakuljevo zvuci. Ja da sam na mjestu penzionera, odrekao bih ga se preko novina…odmah
pa kad imamo sve vise neradnika od radnika, hoce ljudi sa 35g u penziju i jos ako je nedobiju strajkuju tamo u sarajevu gladju trebali su ta neradnike pustit neka pomru od gladi. zdruge strane imamo armiju neki bespotrebni agencija opstinski cinovnika koima da bi se isplatile njihove enormne plate ide se za zaduzivanjem koje ce mo posle svi vracat. a ti ljudi nikom nekoriste osim sto svojim zakonima, koje kakvim taksama i nametima guse i ono malo privrede koja nam je ostala da bi napunili budjet i sebi isplatili astronomske plate.