ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

I poslije Jata – Jat

Objavljeno u OSTALO

BEOGRAD, Evropa traži da se avio-kompanije novonastalih država u regionu ponovo, poslije 20 godina od raspada Jugoslovenskog aerotransporta, integrišu u jednu regionalnu avio-kompaniju. Šanse uopšte nisu male s obzirom na traljavo poslovanje i gubitke koje su morali da plaćaju poreski obveznici Slovenije, Srbije, Hrvatske i Crne Gore.

 

Ono što nisu uspjeli lokalni političari, uradili su – ekonomska kriza i Evropska unija. Pod pretnjom propašću, avio-kompanije malih državica u regionu, tačno poslije 20 godina od raspada „Jata“ (Jugoslovenskog aerotransporta), moraće ponovo da slete u jedno – jato. Makar se ono zvalo i JACOM (skraćenica početnih slova imena nacionalnih avio-kompanija Srbije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore).

 

Nesposobnost profitabilnog poslovanja, mali broj putnika, nepostojanje jasnog plana rada i razvoja, hronični gubici, državno vlasništvo… tolerisani su potrebom da se svaka novonastala država „legitimiše“ i svojom avio-kompanijom.

 

Nacionalromantičarski zanos je prošao, a iza njega su ostali samo devastirana avio-preduzeća, gubici i nespremnost poreskih obveznika u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori da i dalje skupo plaćaju lažne statusne simbole državnosti. Sve države regiona primorane su da u okviru programa štednje i reforme javnih finansija razmišljanju o odricanju od državnih avio-kompanija koje godinama subvencionišu jer su nesposobne da same opstanu na tržištu.

 

Zato je kao „dar s neba“ dočekan prijedlog iz Evrope o ujedinjavanju.
Kad je u jesen 2010. godine formirano zajedničko preduzeće „Kargo 10“, kao odgovor na neefikasnost željezničkih firmi Slovenije, Hrvatske i Srbije u prevozu robe i putnika, mnogi su tipovali da su aviokompanije sljedeća „karika SHS ujedinjavanja“.

 

O potrebi regionalnog ukrupnjavanja samo se šuškalo svake godine kad su objavljivani katastrofalno loši završni računi poslovanja „Adrija ervejza“, „Kroacija erlajnsa“, „Jat ervejza“, „Montenegro erlajnsa“ i „BH erlajnsa“|. Ali tema je postala „vruća“ tek kad je 12. marta Ulrih Šulte Strathaus, generalni sekretar Evropskog udruženja za avio-prevoz, izjavio da bi avio-prevoznici iz bivše Jugoslavije morali da se povežu ako žele da prežive, ponudivši „Adrija ervejzu“ da preuzme vodeću ulogu u integraciji nekadašnjeg jugoslovenskog avio-tržišta.

 

Prvi čovjek evropskih avio-prevoznika zatim je nabrojao sve muke lokalnih „igrača“: „Jat“ nikako ne uspjeva da nađe investitora, „Kroacija erlajns“ i „Montenegro erlajns“ su u sve većim problemima, „BH erlajns“ će bankrotirati kad prestane da ga finansira „Turkiš erlajns“, a ukoliko „Adrija ervejz“ ode u stečaj, njegove avio-veze sa drugim evropskim državama mogla bi da preuzme njemačka „Lufthanza“ (slučaj mađarskog „Maleva“).

 

Slovenija, pritisnuta krizom javnih finansija, ne želi dalje da drži na budžetu svoju avio-kompaniju, pa je „Adrija ervejzu“ poručeno da ili nađe kupca (do kraja marta izabraće se finansijski konsultant za prodaju) ili da bankrotira.

 

Podstaknut upozorenjem iz Evropskog udruženja za avio-prevoz, Klemen Boštjančič, generalni direktor „Adrije“, kaže da postoji i treće rješenje – „spajanje `Adrija ervejza`, `Kroacija erlajnsa`, `Jat ervejza` i `Montenegro erlajnsa` u jednu kompaniju.

To je jedini izlaz za sve njih jer nijedna kompanija ne može samostalno da prebrodi globalnu krizu i zato sam spreman da konkurentima sa tržišta bivše SFRJ ponudim plan integracije“.

 

„Adrija ervejz“ je prošle godine zabilježio gubitak od 11 miliona evra, a od države je dobio pomoć od 50 miliona evra. Slične probleme imaju i ostali lokalni avio-prevoznici, tako da bi svi mogli s olakšanjem da prihvate ideju o stvaranju jedinstvene regionalne vazduhoplovne kompanije kako bi se rješili gubitaka i državnih jasli.

 

Srpski „Jat ervejz“ već osam godina posluje s gubicima (2004. godine – 15 miliona evra, 2005 – 40, 2006 – 15, 2007 – 12, 2008 – 29 miliona, 2009 – 26, 2010 – 20 i, kako Novi magazin pouzdano saznaje, u 2011. godini – 32 miliona evra), a ima i neizmirenih dugova na bankarske kredite od 50 miliona evra i još 50 miliona evra obaveza za naručene avione kod „Erbasa“.

 

„Kroacija erlajns“ završila je prošlu godinu sa 10 miliona evra gubitka, a iako nema preciznih podataka o lanjskim gubicima „Montenegro erlajnsa“, (prethodnih godina gubici su bili između 3,5 i četiri miliona evra), bar se znaju dugovi te kompanije – aerodromima trenutno duguje skoro 10 miliona evra i 1,6 miliona evra „Jugopetrolu“ za gorivo.

 

Iako je zajednička regionalna kompanija (po ugledu na nekadašnji „Jat“) izgleda jedini spas za prilično ruinirane lokalne avio-prevoznike, pravljenje te nove firme neće biti nimalo lak posao. To najbolje ilustruje primjer gromoglasno najavljivane i ekonomski isplative zajedničke željezničke firme „Kargo 10“.

 

Prošlo je skoro godinu i po dana od najave njenog osnivanja i promocije benefita koji donosi (tri države treba da povećaju prihod za po 50 miliona evra godišnje), zatim prugama Slovenije, Hrvatske i Srbije prošlo je nekoliko vozova s oznakom „Kargo 10“, ali zajednička kompanija još nije formirana iz formalno-pravnih razloga.

 

Naime, Slovenija ne može tek tako da se saglasi sa prijedlozima kako treba da izgleda zajedničko preduzeće jer mora da poštuje propise Evropske unije (osnivači treba da dokažu da se ovim projektom ne krše evropski propisi u djelu koji se odnosi na monopol). I dok traje usaglašavanje osnivačkih dokumenata, proizvođač automobila iz Kragujevca „Fijat“ sve je nestrpljiviji jer je planirao da željezničkom maršrutom „Kargo 10“ od Beograda do Kopra prevozi 140.000 automobila.    Novi magazin

Ključne riječi:  , , , ,

Komentari |


Komentari (0)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

(obavezno)

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

A- A A+