Hrvatska: Ukupna neto dobit banaka u 2020. prepolovljena
02.03.2021. / 9:00
ZAGREB , Ukupna neto dobiti kreditnih institucija u Hrvatskoj u prošloj godini dostigla je 2,7 milijardi kuna, što je za 53,1 odsto manje nego u 2019., saopštila je u ponedjeljak Hrvatska narodna banka (HNB).
foto: Agencije
Kreditne institucije, navodi se u novom HNB-ovom komentaru kretanja u bankasrskom sistemu za 2020. godinu, povećale su rezervisanja za očekivane gubitke koji odražavaju potencijalno povećanje kreditnog rizika zbog pandemije.
Sa smanjenjem dobiti smanjili su se i pokazatelji profitabilnosti, pri čemu prinos na imovinu (ROA) s 1,4 odsto na 0,6 odsto, a prinos na kapital (ROE) s 9,8 odsto na 4,4 odsto.
Iz HNB-a podsjećaju da su, u skladu sa supervizorskim očekivanjima vezanima uz neizvjesnost koju je stvorila pandemija, kreditne institucije zadržale dobit ostvarenu u 2019., čime je stvorena pretpostavka za dodatno osnaživanje kapitala i povećanje vrijednosti ključnih pokazatelja kapitalizaciju. Sve kreditne institucije na kraju 2020. imale su stopu ukupnoga kapitala veću od minimuma od osam odsto, a stopa ukupnoga kapitala bankarskog sistema u Hrvastskoj iznosila je 24,9 odsto, navodi se u saopštenju.
Po nerevidiranim privremenim podacima, krajem prošle godine ukupna imovina kreditnih institucija povećala se u odnosu na 2019. za 31,4 milijardi kuna ili za 7,3 odsto, na 462,5 milijardi kuna. Imovina je porasla kod većine kreditnih institucija, a najveći porast odnosio se na likvidnu imovinu, pri tome najviše na depozite kod centralne banke i na dane kredite, navodi se u saopštenju.
Povećanje ukupnih kredita i predzajmova za 9,1 odsto bilo je veće od rasta neprihodujućih kredita, koji su uvećani za 8,2 odsto, što je rezultovalo neznatnim smanjenjem vrijednosti relativnog pokazatelja kvalitete kredita, odnosno udjela neprihodujućih kredita u ukupnim kreditima. Udio neprihodujućih kredita (NPL) na kraju 2020. iznosio je 5,4 ofsto, a na kraju 2019. iznosio je 5,5 odsto, ističu iz Hrvatske narodne banke.
Neprihodujući krediti porasli su u portfelju kredita domaćinstvima, u kojemu se udio NPL-ova povećao s 5,8 odsto na 7,1 odsto. Udio NPL-ova u sektoru nefinansijskih društava smanjio se s 13,7 odsto na 12,5 odsto, najprije pod uticajem prodaje neprihodujućih potraživanja.
Likvidnost sistema kreditnih institucija mjerena koeficijentom likvidnosne pokrivenosti (LCR) I dalje je na visokom nivou pa je na kraju decembra 2020. godine LCR iznosio 181,9 odsto. Sve su kreditne institucije zadovoljavale propisane minimalne likvidnosne zahtjeve, zaključuje se u saopštenju. Hina
Povezane vijesti
26.03.2022 | 16:30
Vujčić: Rat u Ukrajini zasigurno će uticati na usporavanje BDP-a i rast inflacije
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
