Građevinci zaziru od konzorcijuma
20.11.2013. / 9:19
BANJALUKA, Iako se u RS pred početak realizacije velikih međunarodnih građevinskih projekata uvijek aktuelizuje priča o formiranju domaćih konzorcijuma, kako bi se došlo do velikih poslova, do tog udruživanja domaće operative uglavnom ne dolazi.
Jedan od takvih velikih projekata, koji je na “velika vrata” zaokupio pažnju građevinaca iz RS, je i projekat izgradnje kraka “Južnog toka” kroz RS.
Upravo zbog njega su poslodavci Srbije i RS inicirali nove, zasad još nejasno definisane vidove saradnje u građevinskom, ali i energetskom sektoru.
Deklarativno posmatrano, firme pokazuju dobru volju za udruživanjem, ali iz Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala, Privredne komore RS, koja okuplja 55 preduzeća iz RS, kažu da je i dosad bilo načelno dosta ideja o formiraju domaćih konzorcijuma, ali te ideje uglavnom nisu realizovane.
“Među domaćim građevinskim firmama vlada atmosfera u kojoj oni dosta zaziru jedni od drugih. Male firme se boje velikih. One se plaše da velike firme kod zajedničkog izlaska na tendere ne pokupe sav kajmak, a upravo zbog toga i ne ulaze u udružene poslove”, konstatovao je Stanko Ivaštanin, sekretar ovog udruženja, i dodao da bi oformljenje konzorcijuma bilo dosta komplikovano i u administrativnom smislu.
On je objasnio kako “udruživanje” domaćih firmi na neke zahtjevnije međunarodne projekte ne bi bilo moguće i zbog slabijih bilansa, ali i kratkog iskustva firmi.
“S obzirom na to da se teško udružujemo u konzorcijume, naša alternativa pri ulasku u veće poslove su tenderi podijeljeni na lotove. Konkurisanjem na posebne lotove učešće domaćih firmi je u većoj mjeri moguće”, rekao je Ivaštanin.
Milan Bijelić, izvršni direktor građevinske firme “Gradip” iz Prnjavora, ocijenio je da za formiranje konzorcijuma veći problem od nedostatka volje firmi predstavlja mali broj tendera na koje bi u perspektivi trebalo zajedno da izađu.
“Ukoliko mislimo da izađemo na velike tendere kod nas, ili da istupamo na njih u inostranstvu, moramo se udruživati. Zajedno možemo dobiti dobre poslove”, konstatovao je on.
Bijelić je rekao kako je “Gradip” prije izbijanja sukoba u Libiji sa domaćim firmama pravio uspješne konzorcijume i osvajao dobre tendere.
Ipak, kako i sami građevinci ističu, postoji i dobar primjer da se formiranjem konzorcijuma može doći do posla. To je partnerstvo “Integral inženjeringa” i “Granita” iz Skoplja, koji su na poslovima okupili veliki broj domaćih podizvođača i operativaca.
Srebrenka Golić, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, koja se u utorak nije mogla javiti, ranije je rekla kako je formiranje konzorcijuma domaćih firmi ključ uspjeha na velikim tenderima.
Ona je tada rekla da je prioritet ovog ministarstva upravo da insistira na poslovima maksimalnog angažmana domaćih firmi i radne snage, pri čemu je precizirala da se to odnosi na projekte termoelektrane u Stanarima i Ugljeviku, te hidroelektrane Ulog i Mrsovo.
Zaustavljen trend pada sektora građevine
Iz Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala Privredne komore RS konstatovali su da ovaj sektor ipak bilježi blago pozitivan trend u ovoj godini.
“Od 2009. godine građevinski sektor trese snažna kriza, ipak pokazatelji prvih devet mjeseci ove godine ukazuju na to da su poslovi sektora pali za svega 0,5 odsto. Ovo se može nazvati ohrabrujućom stagnacijom”, kazao je Stanko Ivaštanin, sekretar Udruženja. Nezavisne novine
Tagovi: gradjevincikonzorcijummilan bijelicsrebrenka golicstanko ivastanintopvazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
