Gdje su va­uče­ri ulo­že­ni u pri­va­ti­za­ci­one fon­do­ve?

06.08.2015. / 8:00

   – Pred­sta­vni­ci fon­do­va ap­so­lu­tno ni­ko­me, a po­go­to­vo akci­ona­ri­ma, ni­su po­la­ga­li ra­ču­ne za šte­tne po­slje­di­ce odlu­ka u či­jem do­no­še­nju su na ovaj ili onaj na­čin učes­tvo­va­li

BANJALUKA – U Re­pu­bli­ci Srpskoj emi­to­va­no je uku­pno 49,2 mi­li­ona va­uče­ra za pri­va­ti­za­ci­ju od če­ga su gra­đa­ni vi­še od 28 mi­li­ona ulo­ži­li u Pri­va­ti­za­ci­one in­ves­ti­ci­one fon­do­ve (PIF). Pre­ci­zni­je, oko 835.000 gra­đa­na je na po­čet­ku pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je u PIF-ove, odno­sno u Druš­tva za uprav­lja­nje PIF-ovi­ma (DU­IF) ulo­ži­lo svo­je va­uče­re. Od ve­li­kih oče­ki­va­nja i tvrdnji po­li­ti­ča­ra da je va­uče­re naj­bo­lje ulo­ži­ti u ru­ke “ek­spe­ra­ta” na kra­ju ni­je bi­lo ni­šta, jer ni­ko od gra­đa­na ni­je imao “opi­plji­ve” ko­ris­ti od ulo­že­nih va­uče­ra.

Uprkos tvrdnja­ma pred­sta­vni­ka DU­IF-a i PIF-ova da ni­su od­go­vor­ni za krah pri­vre­de u RS, ne mo­že se pre­ne­bre­gnu­ti či­nje­ni­ca da su pred­sta­vni­ci fon­do­va na skup­šti­na­ma akci­ona­ra pri­va­ti­zo­va­nih pre­du­ze­ća, a čes­to i kao čla­no­vi upra­vnih i nad­zor­nih odbo­ra, bi­li, naj­bla­že re­če­no, sa­uče­sni­ci u krčmlje­nju imo­vi­ne pre­du­ze­ća. Pred­sta­vni­ci fon­do­va ap­so­lu­tno ni­ko­me, a po­go­to­vo akci­ona­ri­ma, ni­su po­la­ga­li ra­ču­ne za šte­tne po­slje­di­ce odlu­ka u či­jem do­no­še­nju su na ovaj ili onaj na­čin učes­tvo­va­li. Po­red to­ga, ne­ma­li je broj pri­va­ti­zo­va­nih fir­mi u ko­ji­ma je ve­ćin­skim vla­sni­ci­ma bio po­tre­ban, pa i ne­op­ho­dan upra­vo glas pred­sta­vni­ka fon­do­va na skup­šti­na­ma akci­ona­ra ka­ko bi do­ni­je­li odlu­ku u svo­ju ko­rist, a na šte­tu ma­lih akci­ona­ra i akci­ona­ra fon­do­va.

U sva­kom slu­ča­ju, ogro­mnu ko­rist od va­učer­ske pri­va­ti­za­ci­je vi­dje­li su upra­vo DU­IF-i ko­ji su uprav­lja­li vi­še­mi­li­on­skim vri­je­dnim ka­pi­ta­lom. Na ra­ču­ni­ma DU­IF-a, odno­sno u dže­po­vi­ma no­vo­for­mi­ra­ne “kas­te in­ves­ti­ci­onih me­na­dže­ra” na ime pro­vi­zi­je za uprav­lja­nje akci­ja­ma PIF-ova u pro­te­klih 13 go­di­na za­vrši­lo je vi­še od 100.000.000 KM. Pri­tom, ni­ko­me od gra­đa­na ko­ji su ulo­ži­li va­uče­re u PIF-ove ni­ka­da ni­je is­pla­će­na di­vi­den­da, a vrhu­nac pa­ra­do­ksa le­ži u či­nje­ni­ci da to ni­je bi­lo mo­gu­će ni po za­ko­nu. Is­to­vre­me­no, ne­ko­li­ci­na me­na­dže­ra u DU­IF-ima, vje­što ko­ris­te­ći za­kon­sku le­gi­sla­ti­vu u či­jem kre­ira­nju su ima­li gla­vnu ri­ječ, ubi­ra­la je ma­sne pri­ho­de na ime pro­vi­zi­je za uprav­lja­nje.

Kako su nas prevarili

Ra­di la­kšeg ra­zu­mi­je­va­nja za ar­mi­ju gra­đa­na ko­ji oda­vno ne oče­ku­ju ni­šta od ulo­že­nih va­uče­ra, po­ja­sni­će­mo ka­ko je ci­je­la stvar te­kla. Na­ime, gra­đa­ni su svo­je va­uče­re da­va­li druš­tvi­ma za uprav­lja­nje PIF-ovi­ma ko­ji su do­bi­je­nim va­uče­ri­ma osni­va­li PIF-ove i ta­ko pos­ta­ja­li nji­ho­vi di­oni­ča­ri, a po­tom su s tim is­tim va­uče­ri­ma učes­tvo­va­li u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je pre­du­ze­ća. Ra­di još la­kšeg ra­zu­mi­je­va­nja, DU­IF-i su za­se­bna pra­vna li­ca, ali ko­ja pra­kti­čno ima­ju ulo­gu me­na­džmen­ta PIF-ova, jer uprav­lja­ju nji­ho­vom imo­vi­nom i za to uzi­ma­ju na­kna­du u vi­du pro­vi­zi­je.

Uprkos ve­li­kim oče­ki­va­nji­ma od PIF-ova, oni ap­so­lu­tno ni­su od­go­vo­ri­li za­dat­ku, a osno­vni ra­zlog je što DU­IF-i ni­su bi­li mo­ti­vi­sa­ni, ni­ti za­in­te­re­so­va­ni za po­kre­ta­nje pre­du­ze­ća u ko­jem PIF ko­jim uprav­lja­ju ima su­vla­sniš­tvo jer su se za­do­vo­lja­va­li pro­vi­zi­jom za uprav­lja­nje. Vi­si­na pro­vi­zi­je je za­ko­nom li­mi­ti­ra­na na 3,5 od­sto od vri­je­dnos­ti uku­pnog por­tfe­lja akci­ja ko­ji­ma PIF ra­spo­la­že, a ako se zna da po­je­di­ni PIF-ovi ra­spo­la­žu imo­vi­nom od pre­ko 100 mi­li­ona KM, ja­sno je da DU­IF-i ko­ji njo­me uprav­lja­ju sva­ke go­di­ne ubi­ru mi­li­on­ske pri­ho­de.

Sa dru­ge stra­ne, gra­đa­ni­ma ko­ji su ulo­ži­li va­uče­re u PIF-ove pra­kti­čno je os­ta­lo sa­mo da pro­da­ju va­uče­re, odno­sno akci­je PIF-ova, odno­sno za­tvo­re­nih in­ves­ti­ci­onih fon­do­va (ZIF) u ko­je su u skla­du sa za­ko­nom to­kom 2007. go­di­ne pre­re­gis­tro­va­ni svi PIF-ovi. No­mi­nal­na vri­je­dnost akci­ja ZIF-ova kre­će se u vi­si­ni od je­dne do ma­ksi­mal­nih 105 KM, ali trži­šna, odno­sno vri­je­dnost po ko­joj gra­đa­ni mo­gu da trgu­ju svo­jim va­uče­ri­ma je mno­go ni­ža i kre­će se od mi­zer­nih 0,04 KM do ma­ksi­mal­nih 15,7 KM.

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar i pred­sje­dnik Udru­že­nja akci­ona­ra in­ves­ti­ci­onih fon­do­va Si­ni­ša Bo­žić objaš­nja­va da je va­učer­skom pri­va­ti­za­ci­jom dio drža­vnog ka­pi­ta­la po­di­je­ljen na ve­li­ki broj gra­đa­na i da je go­to­vo či­ta­va po­pu­la­ci­ja RS do­bi­la va­uče­re, ko­je je u 57 od­sto slu­ča­je­va ulo­ži­la u PIF-ove.

“Druš­tva za uprav­lja­nje PIF-ovi­ma su ugla­vnom osno­va­na od stra­ne slo­ve­na­čkih dru­šta­va za uprav­lja­nje, već po­zna­tih po broj­nim afe­ra­ma, a ta­kav oblik po­slo­va­nja su ugla­vnom nas­ta­vi­li i u RS i či­ta­voj BiH. Obe­ća­nja ko­ja su pri­je 15 go­di­na da­la DU­IF, po­put re­vi­ta­li­za­ci­ja pri­vre­de, ula­ga­nje u per­spe­kti­vna pre­du­ze­ća i pri­vre­dne se­kto­re, os­tva­ri­va­nje pri­no­sa i is­pla­ta di­vi­den­de, ni­su os­tva­re­na. U pri­log to­me je išla iner­tnost do­ma­ćih in­sti­tu­ci­ja, ko­je su mo­ra­le ima­ti u vi­du da je stvo­re­na ve­li­ka di­sper­zi­ja vla­sniš­tva, i do­ne­se­na za­kon­ska rje­še­nja ko­ja će šti­ti­ti akci­ona­re i in­ves­ti­to­re od broj­nih afe­ra ko­je su po­ve­za­ne s po­slo­va­njem in­ves­ti­ci­onih fon­do­va. Ko­li­ko su in­sti­tu­ci­je, i po­li­ti­čki pred­sta­vni­ci gra­đa­na za­in­te­re­so­va­ni za ova pi­ta­nja, po­ka­zu­je krah svih in­de­ksa Ba­nja­lu­čke ber­ze, još pri­je se­dam go­di­na, ko­ji je pro­šao po­tpu­no ne­za­pa­že­no od stra­ne naj­vi­ših en­ti­tet­skih fun­kci­one­ra, sa svim ne­ga­ti­vnim po­slje­di­ca­ma ko­je su po­tom usli­je­di­le po pri­vre­du, za­po­sle­ne i ge­ne­ral­no po druš­tve­no-po­li­ti­čki sis­tem“, ka­že Bo­žić.

Sli­čno miš­lje­nje di­je­li i eko­no­mis­ta Mi­li­ca La­kić, ko­ja ka­že da se od PIF-ova oče­ki­va­lo mno­go u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je, ali da se po­ka­za­lo da je to još je­dan na­čin za mo­no­pol po­je­di­na­ca, a na šte­tu gra­đa­na RS.

“Naj­lo­ši­je odra­đe­na va­učer­ska pri­va­ti­za­ci­ja u okru­že­nju i re­gi­onu je naš mo­del. Ulo­ga PIF-ova u pri­va­ti­za­ci­ji je tre­ba­lo da do­ve­de do kon­cen­tra­ci­je vla­sniš­tva i po­ve­ća­nja spo­so­bnos­ti uprav­lja­nja pre­du­ze­ći­ma, te na kra­ju i mo­bi­li­za­ci­ji pri­va­tnih in­ves­ti­ci­ja. Sve to je ma­nje ili vi­še os­ta­lo ne­os­tva­re­no, a umjes­to to­ga smo do­bi­li ve­li­ku di­sper­zi­ju vla­sniš­tva u PIF-ovi­ma. Druš­tva za uprav­lja­nje su ta­ko re­gu­li­sa­na da su ma­le in­te­re­sne gru­pe lo­kal­nih mo­ćni­ka ote­le i vla­sniš­tvo nad PIF-ovi­ma, ta­ko da su DU­IF zbog ne­od­go­va­ra­ju­ćih pro­pi­sa ra­di­la u svom in­te­re­su, a ne u in­te­re­su ši­ro­ke ba­ze vla­sni­ka, gra­đa­na RS“, ka­že La­ki­će­va.

Ona is­ti­če da re­zul­ta­te sve­ga to­ga ne tre­ba ko­men­ta­ri­sa­ti, jer je re­zul­tat sto mi­li­ona na­pre­ma nu­la u ko­rist otu­đe­nih dru­šta­va za uprav­lja­nje.

“Gra­đa­ni mo­gu pos­ta­vi­ti pi­ta­nje oprav­da­nos­ti ova­kvog po­na­ša­nja, ali su to­me, pri­je sve­ga, do­pri­ni­je­li lo­ša re­gu­la­ci­ja i još lo­ši­ji nad­zor nad ra­dom dru­šta­va i fon­do­va. Gra­đa­ni mo­ra­ju da se po­mi­re sa či­nje­ni­com da su pre­va­re­ni i da ne pos­to­ji na­čin da se stva­ri po­pra­ve. Mo­žda je mo­gu­će sma­nji­ti šte­tu, ali to je tre­ba­lo da­vno ura­di­ti, odno­sno odmah na­kon kra­ha trži­šta ka­pi­ta­la 2008. go­di­ne“, ka­že La­ki­će­va.

Sa dru­ge stra­ne, pred­sje­dnik UO DU­IF “Kris­tal in­vest” Lju­bo­mir Klin­cov ka­že da se ulo­ga DU­IF-a i PIF-ova u pri­va­ti­za­ci­ji po­ku­ša­va pri­ka­za­ti kao ne­ga­ti­vna, što je po­tpu­no po­gre­šno. Klin­cov ka­že da je još pri­li­kom ula­ga­nja va­uče­ra u fon­do­va pro­cje­nji­vao da će to bi­ti naj­si­gur­ni­je ula­ga­nje.

“Vri­je­me je po­ka­za­lo da je ula­ga­nje u fon­do­ve naj­si­gur­ni­je, odno­sno naj­ma­nje ri­zi­čno ula­ga­nje. Gra­đa­ni ko­ji su va­uče­re ulo­ži­li di­rek­tno u ‘Te­le­kom’ su fi­nan­sij­ski bo­lje pro­šli, jer ‘Te­le­kom’ is­pla­ću­je di­vi­den­du, ali šta je sa gra­đa­ni­ma ko­ji su va­uče­re ulo­ži­li u pre­du­ze­ća ko­ja su pro­pa­la i či­je akci­je su po­tpu­no obez­vri­je­đe­ne, a to je slu­čaj sa vi­še od 70 od­sto pre­du­ze­ća. Te akci­je su ne­li­kvi­dne i ne­ma ko da ih ku­pi, dok akci­je fon­do­va ima­ju svo­ju vri­je­dnost i mo­gu da se pro­da­ju“, ka­že Klin­cov.

Ka­da je ri­ječ o na­kna­di ko­ju uzi­ma­ju DU­IF-i, nas­tav­lja on, ona se kre­će u vi­si­ni na­kna­de ko­ju uzi­ma­ju druš­tva u svim ze­mlja­ma u okru­že­nju.

“Za­kon do­zvo­lja­va pro­vi­zi­ju od 3,5 od­sto, ali ve­ći­na DU­IF-a uzi­ma pro­vi­zi­ju ma­nju od tri od­sto. Cilj sva­kog DU­IF-a je da sa­ču­va i po­ve­ća vri­je­dnost fon­da, a u ja­vnos­ti je stvo­re­na po­tpu­no po­gre­šna pred­sta­va da smo mi uni­šti­li pri­vre­du. To na­pros­to ni­je ta­čno, a naj­bo­lji pri­mjer su Ra­fi­ne­ri­ja naf­te u Bro­du, Ra­fi­ne­ri­ja ulja u Mo­dri­či i ‘Bi­rač’. Nji­ho­va vri­je­dnost je oko mi­li­jar­du i po ma­ra­ka, a svje­do­ci smo u ka­ko ka­tas­tro­fal­noj fi­nan­sij­skoj si­tu­aci­ji se na­la­ze, a DU­IF-i za to ne sno­se ap­so­lu­tno ni­ka­kvu od­go­vor­nost“, ka­že Klin­cov.

PREF RS pri­mjer po­zi­ti­vnog po­slo­va­nja

Iako pos­to­ji ra­zli­ka u odno­su na Druš­tva za uprav­lja­nje in­ves­ti­ci­onim fon­do­vi­ma, Druš­tvo za uprav­lja­nje Pen­zij­skim re­zer­vnim fon­dom RS mo­že da po­slu­ži kao pri­mjer ka­ko tre­ba da po­slu­je ova ka­te­go­ri­ja pra­vnih li­ca. Na­ime, Pen­zij­ski re­zer­vni fond RS (PREF) po­čeo je s ra­dom 2011. go­di­ne s imo­vi­nom od oko 275 mi­li­ona KM. Pri­li­kom osni­va­nja, 100 od­sto imo­vi­ne či­ni­le su is­klju­či­vo akci­je 770 pre­du­ze­ća iz pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je u RS u ko­je se ubra­ja­ju na­jus­pje­šni­ja pre­du­ze­ća, ali i pre­ko 200 pre­du­ze­ća ko­ja se na­la­ze u pos­tup­ku ste­ča­ja ili li­kvi­da­ci­je. Uprkos to­me, PREF je sva­ke go­di­ne os­tva­ri­vao pro­sje­čni pro­fit od 8,2 mi­li­ona KM i sva­ke go­di­ne je svom osni­va­ču, Fon­du PIO RS, is­pla­ći­vao di­vi­den­du od 6,2 mi­li­ona ma­ra­ka go­diš­nje.

SUTRA: “Što manje radnika – to više gubitaka”

Poslovni portal CAPITAL.ba i Nezavisne novine

Tagovi: izborizdvajamokako je propala banjalucka privredapifvazno

Povezane vijesti

14.12.2019 | 9:54

Iza institucije od posebnog interesa RS ostalo 850 KM na računu

13.12.2019 | 15:49

„Prointer“ preuzima „Kalderu“ nakon što „legne“ 10 miliona od ERS-a

13.12.2019 | 14:00

U Srpskoj uskoro i trgovina dugovima

13.12.2019 | 13:48

Uskoro presuda u milionskom sporu Garantnog fonda RS i Bobar banke