BANJALUKA – Zaduženje Republike Srpske u iznosu od 300 miliona KM emisijom obveznica sve više se komplikuje, postavljaju se novi uslovi što u neravnopravan položaj dovodi potencijalne kupce. Nakon što je Vlada RS ukinula valutnu klauzulu, Republički štab za vanredne situacije donio je zaključak da je opravdano sklapanje pojedinačnih sporazuma za priznavanje valutne klauzule.
Štab “poništava” odluku Vlade RS
Štab je prije dva dana razmatrao Informaciju o pripremama za realizaciju 40. emisije obveznica RS javnom ponudom i zaključio da je u cilju pribavljanja dovoljnog iznosa sredstava za saniranje posljedica virusa korona opravdano sklapanje pojedinačnih sporazuma sa strateškim investitorima za priznavanje valutne klauzule.
Vlada Republike Srpske je prethodno bez objašnjenja ukinula valutnu klauzulu koju je prvobitno propisala za obveznice čijom prodajom na Banjalučkoj berzi planira da se zaduži 300 miliona maraka, što predstavlja rizik i odbija investitore u državne hartije od vrijednosti, objavio je portal CAPITAL.
Zaključak Štaba, kojim rukovodi Radovan Višković je u suprotnosti sa odlukom Vlade, kojom takođe rukovodi Višković.
Ko su strateški investitori nije objašnjeno, ali potencijalni kupci s kojima je portal CAPITAL razgovarao kažu da im ništa nije jasno, osim da je evidentno da za različite kupce važe različita pravila, što ih dovodi u neravnopravan položaj.
Ističu da bi se o ovom pitanju trebala oglasiti Komisija za hartije od vrijednosti RS čiji stav do objave ovog teksta nismo dobili.
Od Ministarstva finansija RS smo tražili objašnjenje zbog čega je odlučeno da se briše dio odluke koji propisuje da se obveznice emituju s valutnom klauzulom, ali odgovora nema ni nakon osam dana od slanja pitanja.
Mešetarenje i neravnopravan položaj investitora
Ekonomista Svetlana Cenić kaže za CAPITAL da je ukidanje valutne klauzule pokazatelj napada na institut Centralne banke BiH.
„Ko Centralnu banku, kao instituciju, napada ne može očekivati da ozbiljan investitor ili kreditor dođe u ovako nesigurno poslovno okruženje, a i ako dođe to je pod visokim uslovima. Može da dođe samo onaj ko mešetari i pod visokom kamatom, a onaj ko je ozbiljan teško da će se igrati sa ulaganjem od 300 miliona, pogotovo u uslovima pandemije. Ako se i igra, kamata je izuzetno visoka. Očigledno je neko izrazio interes i rekao da ne bi hteo da ulazi bez valutne klauzule, pa je zaključkom rečeno da može“, istakla je Cenićeva.
Dodala je da je očigledno da je s nekim dogovoreno i da se skloni valutna klauzula, ali da će biti izuzetno velike kamate, odnosno da će neko na kraju imati mnogo veći prinos.
„Onda kada se videlo da je puno da se za 300 miliona KM isplati velika kamata ili kad se videlo da nema kupaca za svih 300 miliona obveznica, onda se kaže da se s nekim sklapa posao pod jednim, a s nekim pod drugim uslovima, što je van svake pameti. Kad se raspisuje poziv, uslovi moraju biti jasno definisani i ne mogu biti drugačiji u zavisnosti od investitora. Očigledno je da će neko dobiti veći prinos, a neko neće, što znači mešetarenje, rizik i spekulaciju sa državnim parama, parama građana Republike Srpske“, naglasila je Cenićeva.
Dodala je da se vanredno stanje u Republici Srpskoj tumači na način da se mogu uslovi emisije dugoročnih hartija od vrijednosti mijenjati kako Štabu padne na pamet, odnosno njihovim zaključcima.
“Dakle, uslovi za neke će biti sa valutnom klauzulom, a za neke bez, što upućuje da sa nekim imaju dogovor bez valutne klauzule, ali nedovoljan iznos, pa daj da ima i valutna kluazula za one koji na tome insistiraju. S obzirom na pravilo valutne klauzule da se ugovori s valutnom klauzulom vezanom uz neku stranu valutu nominiraju u stranoj valuti, ali se sva plaćanja obavljaju u domaćoj valuti, vidljivo je i na kome će biti rizik veći”, kazala je Cenićeva.
Dodala je da se obaveza dužnika povećava, ako se poveća vrijednost strane valute u odnosu na domaću valutu, a da je obrnuta situacija ako dođe do smanjenja vrijednosti strane valute u odnosu na vrijednost domaće valute, kada se obveza dužnika smanjuje.
“U uslovima valutnog odbora čemu skidanje valutne klauzule?! Odnosno, kako ovakve uslove može da dozvoli Ministarstvo finansija RS? I kakva je to poruka ostalim kreditorma i investitorima?!”, upitala je Cenićeva.
Prema Javnom pozivu za upis i uplatu 40. emisije obveznica RS aukcija bi trebala da bude iduće sedmice, odnosno 14. aprila. Kamatna stopa je fiksna i iznosi dva odsto na godišnjem nivou. Isplata glavnice je jednokratno po isteku roka od pet godina, a kamata se obračunava na glavnicu i isplaćuje jednom godišnje.
Navedeno je da je ona u skladu sa Odlukom o dugoročnom zaduživanju RS za 2020. koja dozvoljava maksimalan iznosu zaduženja do 315 miliona KM.
S obzirom da su i ranije ove godine emitovane obveznice, Odluka će biti prekršena ili izmjenjena do dana aukcije.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
10 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Svaka cast Vladi RS za ovaj potez ! Potpuno legitimna namjera sa njihove strane sa potpuno opravdanim interesom. Da sad vidimo KHOV da pokazu svoju strucnost ?Da vidimo sada licni stav i karakter? Sad je ko reklama za lav pivo: il si il nisi
Suština ovakvih samoubilačkih (po RS) manevara i sulude politike je da se nađe formula i zakamufliraju privatni interesi pojedinaca da se na ovim, ali i drugim sličnim, poslovima uzmu tzv. MASNE PROVIZIJE.
Kako ?
Jednostavno tako što se sa tzv. kreditorima “ispod žita” dogovore uslovi (kamata, osiguranje, troškovi obrade, itd.) koji su daleko nepovoljniji od tržišnih.
Kreditori (najčešće strane banke) preko posrednika (raznih konsultanskih kuća) donosiocima samoubilačkih odluka (naravno ovo je samo petpostavka, kao i sve ostalo iz mog komentara) isplaćuju provizije, na način da su “i vuci siti, i ovce na broju”. Banke imaju tzv. diskreciono pravo (jer su privatne) da sklapaju ugovore sa konsultantskih firmama i da im plaćaju provizije u procentu koji zavisi od zarade banke, a konsultantske kuće (pogotovu one) da sklapaju ugovore sa kime hoće (to su najčešće strane off shore kompanije u vlasništvu “Donosilaca Odluka”) o plaćanju provizije za donesene (NAMJEŠTENE) poslove. I tu se krug zatvara.
Kada se jednoga dana protiv Donosilaca Odluka budu vodili sudski sporovi za pljačke i pronevjere, sudovi će bankama naložiti da im dostave podatke o tim i takvim poslovima, pa ćemo saznati i koji Donosioci Odluka su dobijali MASNE PROVIZIJE.
Isto se dešava i sa držanjem depozita (budžetskih sredstava) u domaćim, ali i stranim (ovo se odnosi na CB), poslovnim bankama, gdje banke isplaćuju provizije posrednicima (konsultantskim kućama) za dovođenje klijenata koji drže depozite, a te konsultantske firme dalje isplaćuju MASNE PROVIZIJE Donosiocima Odluka. Pri tome su “dobri” i Direktori Banaka, jer i oni čine dio korumptivnog lanca.
Tako imamo situaciju da su “dobri” : Donosioci Odluka, Konsultantske kuće, direktori (ne svi) banaka, i vlasnici banaka, a nije dobar (bolje reći gubi) samo narod, običan čovjek.
Da stvar bude gora, Budžetska sredstva, i sredstva Javnih Preduzeća, oročavaju se u poslovnim bankama, i ne mogu se koristiti do isteka roka oročenja, dok istovremeno ti isti Budžetski Korisnici i Javna Preduzeća najčešće od istih banaka uzimaju skupe kredite.
Tako ispada da jednim dijelom Budžetski korisnici kod poslovnih banaka podižu kredite koje im ove daju iz njihovih vlastitih depozita. Ko ne vjeruje, neka provjeri.
Ali, sve ima svoj početak i svoj kraj, pa će (vjerovatno) i ovo.
Sve dijelim od reci do reci.
U tom grmu lezi zec.
O kakvim “masnim provizijama” pišeš? Sve nebuloza do nebuloze, jer ne poznaješ razliku između obveznica i kredita. Emisija obveznica na domaćem tržištu se provodi direktnim unosom prodajnog naloga od strane Ministarstva finansija – bez posrednika. Nema agenata emisije, troškova obrade, osiguranja i sličnih troškova. Trošak za Ministarstvo finansija po emisiji obveznica može biti maksimalno 5000 KM. Za ovu emisiju to je 5000 KM/ 300 miliona KM, odnosno samo 0,0016% od emisije. Nigdje na planeti nećeš naći manje troškove emisije obveznica za emitente. Na emisiji trezorskih zapisa trošak je 0%. Potpuno si promašio temu…
Što se tiče Svetlane Cenić isto konstrukcije, teorije zavjere i nepoznavanje materije. Kaže Svetlana:” neko će dobiti veći prinos, a neko neće…” Na aukciji se formira jedinstvena kamata koja je za sve kupce obveznica ista, tako da teoretski nije moguće da neko dobije veću, a neko manju kamatu na aukciji. Ako ne zna kako stvari funkcionišu, nema potrebe da iznosi neistine i koristi termine “mešetarenje, rizik i spekulaciju sa državnim parama”.
Takođe, kaže:” da je ukidanje valutne klauzule pokazatelj napada na institut Centralne banke BiH.” Ovo tek nema veze sa mozgom. Sve emisije hartija od vrijednosti Federacije BiH su bez valutne klauzule. Da li to znači da Federacija BiH napada Centralnu banku BiH? Naravno da ne. Do sada je bilo emisija dužničkih hartija od vrijednosti RS sa valutnom i bez valutne klauzule i to nije ništa neobično.
@SC
Moram da te pohvalim, za razliku od ostalih crvenih botova, barem nisi nepismen.
Da ne bude zabune, svako ko gorljivo brani suicidalnu “politiku” upravljanja javnim novcem ekipe na vlasti, nije nista drugo nego – bot.
Možda se taj komentar iznad odnosio na onu emisiju koju su emitovali u “Beču”?
@SC
Bilo je emisija obveznica sa ili bez valutne klauzule. Valutna klauzula je postala bitna kad su predstavnici institucija iz RS opleli po Centralnoj banci. Pošto je u BiH na snazi Valutni odbor (iako se to kod nas zove Centralna banka, ona to nije jer nema njene osnovne funkcije) i ako vlast koja je nepouzdana i povlači nepredvidive poteze povuče sredstva iz rezervi CB, monetarne vlasti valute za koje je vezana KM fiksnim kursom mogu posumljati u trenutno važeći kurs, zbog toga je kupcima obveznica bitna valutna klauzula. Ako bi se kojim slučajem kurs promjenio ne bih više bio 1.95583, možda bi odredili da bude 3 ili 4, što bi za nas bilo totalna katastrofa. SC nisi uzeo u obzir činjenicu valutnog odbora, malo to prouči pa će ti možda biti jasnije zašto su kupci obveznica zabrinuti, troškovi naknade i sl. nisu ni bitni u ovome (kupac sa valutnom klauzulom je u povlaštenom položaju u odnosu na kupca bez valutne klauzule).
Ti prvo „prouči“ ovaj tekst pa onda piši. Logika ti nije jača strana. Ako ti nije jasno – da ti pomognem. Emisija obveznica je bez valutne klauzule, ali bilo ko od kupaca ako želi da ima valutnu klauzulu on će je i dobiti. Imaš u javnom pozivu: „Svakom sticaocu obveznica koji prije roka njihovog dospijeća za isplatu podnese zahtjev Ministarstvu finansija Republike Srpske za priznavanje i ostvarivanje prava na valutnu klauzulu – evro, ono će biti priznato.” Prema tome do kupca obveznice je da odluči da li želi ili ne želi valutnu klauzulu.
Najmanji problem je kamata, pa čak i uslovi, koliki je problem glavnica i činjenica da će neko drugi vraćati ovaj kredit, a ne onaj ko ga je podigao.
@SC
Dobro u redu, ali onda mi to naše tržište kapitala liči na pijacu. Jedan hoće sa klauzulom drugi neće. Da je Vlada Republike Srpska ozbiljna i da radi svoj posao kako treba, kada dođe u potrebu da prikupi novčana sredstva emisijom bilo koje HoV, onda treba jasno da definiše uslove pod kojima se vrši emisija i da svi kupci imaju jednake uslove. Mislim da neće doći do promjene kursa, ali ako bi došlo u ovom slučaju kupci nemaju jednake uslove. Sa druge strane postaje očigledno da su kupci obveznaca koje emituje RS kupovali pod pritiskom ili su kupovali mešetari (zbog čega se povećala kamatna stopa). Sa druge strane javlja se i opravdana sumlja u likvidnost budžeta RS, pa će Vlada sve teže dolaziti do novca koji će biti sve skuplji. Bio bih sretan da nije tako, ali nažalost jeste. Realno to je sve posljedica gramzivih političara na vlasti sve ove godine, i nesposobnih a podobnih (direktora, savjetnika, načelnika, upravnika, …) koji su urušili naše institucije.