Elektroprivreda Srbije prelazi preko Drine

14.10.2007. / 13:29

Ulazimo u novu fazu razvoja i u velike promene koje će dovesti do stvaranja novog EPS-a. Želimo da postanemo akcionarsko društvo, da sa strateškim partnerima u Srbiji počnemo izgradnju dve moderne termoelektrane i da sa Elektroprivredom Republike Srpske izgradimo HE „Buk Bijela”. Hoćemo da budemo ugledan proizvođač i trgovac električnom energijom u jugoistočnoj Evropi, izjavio je za „Politiku” dr Vladimir Đorđević, generalni direktor Elektroprivrede Srbije.

Kakva je procedura da EPS postane akcionarsko društvo?

– Predlog poslovodstva biće prosleđen Upravnom odboru EPS-a, a posle bi, kroz utvrđenu proceduru i koordinaciju sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sva potrebna dokumenta došla pred Vladu Srbije. Ukoliko prihvati ovaj koncept korporatizacije, uslediće odluka Vlade i kada bude stupila na snagu, stvoriće se uslovi za upis promene pravne forme EPS-a u Registar privrednih subjekata – ističe Đorđević.

Prema njegovim rečima, od svih elektroprivreda bivše SFRJ, samo je EPS ostao javno preduzeće, koje je „zarobljeno” u mnogim segmentima poslovanja.

– Postojeća pravna forma je prevaziđena. Dok se drugi udružuju, kupuju, investiraju ili grade nove kapacitete, trguju u regionu, EPS ostaje u svom „dvorištu”, gledajući šta drugi rade. Javno preduzeće nije preduzeće u pravom smislu reči, jer građani smatraju da ono treba da zadovolji njihove potrebe, pa ga doživljavaju kao službu. Profit javnog preduzeća i povećanje vrednosti firme su u drugom planu. Zbog toga je neophodno da pokrenemo proces korporatizacije EPS-a i dobijemo pravnu formu koja će nam omogućiti da radimo sve ono što rade kompanije u našem okruženju.

Na pitanje da li akcionarstvo znači i početak privatizacije, Đorđević odgovara:

– Ne. Pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo ne znači da počinje njegova privatizacija, niti da počinje podela besplatnih akcija. Umesto javnog preduzeća, EPS treba da bude akcionarsko društvo zatvorenog tipa, što znači da će država, u prvoj fazi, biti stopostotni vlasnik svih akcija. Takav model je primenjen i kod NIS-a. Ovakva promena pravne forme potpuno je legitimna i pravno moguća.

Na primedbu da se mnogi problemi neće rešiti samo „oblačenjem” akcionarskog „odela”, Đorđević odgovara da je to tačno, ali da je taj prvi korak preduslov za početak rešavanja problema.

– Moje iskustvo iz NIS-a, gde sam član Skupštine, pokazuje da se značajne poslovne odluke brže donose, što omogućava i operativnije rukovođenje kompanijom. Kao akcionarsko društvo EPS bi imao skupštinu koja bi u ime vlasnika donosila odluke. Predlozi odluka ne bi čekali saglasnost ministarstava. Na primer, ako želimo da sa nekom evropskom kompanijom gradimo novu elektranu i napravimo zajedničko preduzeće, EPS ne može kao JP da uđe sa svojim kapitalom u to novo društvo kapitala. Isto je i sa eksternim izvorima sredstava, koja bi bila pribavljana u formi kapitala, a ne zaduživanjem EPS-a. Recimo, da bi došao do kapitala za razvoj ili kapitala za kupovinu nekog kapaciteta u okruženju, EPS bi tada mogao da emituje nove akcije.

A kada bi trebala da počne podela besplatnih akcija, odnosno kada to treba EPS da postane otvoreno AD? Četiri–pet miliona građana očekuje akcije, a Vi im kažete: „Sačekajte, nije sada vreme”?

– To im se mora reći. Sve drugo bilo bi obmanjivanje budućih akcionara. Bilo bi veoma štetno i po državu, kao većinskog vlasnika, i po akcionare da EPS odmah postane otvoreno akcionarsko društvo, jer kompanija sada nije profitabilna. Ako bismo odmah podelili besplatne akcije, akcionari bi ih izneli na tržište i prodali ispod realne vrednosti. Tada bi neka velika kompanija ili bogati privatnik za vrlo malo novca došli do velikog broja akcija najvrednijeg državnog resursa. EPS treba da postane otvoreno akcionarsko društvo kad dostigne poštenu tržišnu vrednost kapitala. Da budem jasan – kada EPS bude vredeo bar osam milijardi evra! To je stav i mnogih uglednih ekonomista.

Šta je potrebno učiniti da se spreči rasprodaja EPS-a i koliko besplatnih akcija bi trebalo da bude podeljeno?

– Nemam pravo da u ime vlasnika licitiram procentima i predviđam koliko će procenata akcija biti podeljeno besplatno, koliko će država zadržati u svom vlasništvu, a koliko će biti ponuđeno strateškim partnerima. O tome će odlučiti vlasnik, a najbolje je da se sve to utvrdi osnivačkim aktom novog EPS-a AD ili posebnim zakonom o EPS-u, jer bi tada Skupština odlučila šta treba da se uradi sa ovom državnom kompanijom. Uveren sam da u vladi postoji većina koja želi da EPS bude profitabilna kompanija, čiji će suvlasnik biti neka velika elektroprivredna kompanija, koja će platiti znatno više za isto suvlasništvo u EPS-u nego što bi platila sada. Model na kome radimo predviđa da država trajno zadrži najmanje 51 odsto akcija EPS-a. Radi se o važnoj, strateškoj odluci. Ona treba da bude doneta nakon temeljnog razmatranja njenih pozitivnih i negativnih strana. Prva pozitivna strana trajnog zadržavanja većinskog učešća države u kapitalu EPS AD ogleda se u tome što bi se deo značajne nacionalne imovine sačuvao u državnom vlasništvu. Privatizacija „bez ostatka” nije nužna pretpostavka tržišne efikasnosti, uspešnosti i obezbeđivanja elektroenergetske stabilnosti države. Druga prednost bila bi u tome što bi država, kao većinski vlasnik EPS-a, mogla odlučujuće da kontroliše obavljanje ove važne delatnosti od opšteg interesa.

Kakve zamerke očekujete na ovaj model pretvaranja EPS-a u akcionarsko društvo?

– Kritičari će verovatno reći da će to odvratiti investitore, kupce postojećih i novih akcija EPS-a zbog opasnosti da država kao većinski vlasnik politiku cena struje opet prebacuje na socijalni teren. Međutim, takva se opasnost gubi čim se u vlasničku strukturu EPS-a uključe drugi vlasnici, makar i sa minimalnim učešćem. Oni bi sigurno reagovali na ponašanje većinskog vlasnika koje je u neskladu sa funkcijom cilja EPS AD, a koje bi se moglo odraziti na tržištu kapitala – kaže Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS-a.