BANJALUKA – Bivši direktor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) Miro Džakula prije odlaska sa te funkcije uvalio je vruć krompir svom nasljedniku Zoranu Tegeltiji, jer je inspektorima UIO dao instrukciju da bankama obračunaju i naplate desetine miliona maraka PDV-a na kartične transakcije koji banke do tada nisu plaćale.
Na osnovu Džakulinog naloga, inspektori su bankama razrezali dodatni PDV na osnovu koga su platile više od 43 miliona maraka poreza, a potom organizovano uložile niz žalbi o kojima treba da se izjasni Tegeltija.
Ukoliko Tegeltija, kao što se očekuje, u drugostepenom postupku odbije žalbe banaka, banke najavljuju sudske tužbe, a ako sudovi uvaže njihove argumente, UIO će morati sa kamatama da im vrati najmanje 55 miliona KM.
„UIO će morati da vrati 43 miliona KM koliko je naplatila od banaka, plus zatezne kamate. Pored toga, moraće da vrati i iznos koji su banke počele da plaćaju od jula ove godine otkako im je razrezan taj dodatni PDV-a. Kada se sve obračuna i uzme u obzir da će presuda u najboljem slučaju biti donesena za otprilike dvije godine, UIO će bankama morati da plati najmanje 55 miliona KM“, tvrdi naš sagovornik.
On objašnjava da su inspektori UIO po nalogu bivšeg direktora Mire Džakule više od godinu dana vršili kontrole u bankama.
„Po Džakulinoj instrukciji su inspektori utvrdili da banke treba da plaćaju PDV na kartične transakcije i obračunali im više od 43 miliona KM dodatnog PDV-a. Ostaje nejasno zašto je Džakula pred odlazak sa funkcije inspektorima izdao takvu instrukciju? Zašto to nije uradio na početku svog mandata, pa oporezovao i period kada je na čelu UIO bio Kemal Čaušević? Ako je njegov postupak ispravan, onda je pitanje da li neko treba da odgovara zbog izgubljenog poreza za period u kojem bankama nije obračunavan PDV na kartične transakcije“, kaže naš sagovornik.
UIO im službeno potvrdio da ne moraju plaćati PDV
Advokat Dejan Rakić koji zastupa četiri banke od ukupno 22 koje su zbog dodatnog PDV-a u sporu sa UIO kaže da je stvar pravno potpuno čista, jer se odredbe Zakona o PDV-u, kao i podzakonski akti koji se odnose na poreski tretman kartičnog poslovanja nisu mijenjali od uvođenja PDV-a 1. januara 2006. godine.
„Dosta banaka je imalo kontrole UIO i one u ovom slučaju nisu imale nikakve dodatno obračunate poreske obaveze. Pored toga, pojedine banke su imale i pisani stav UIO da je kartično poslovanje oslobođeno plaćanja PDV-a“, kaže Rakić za CAPITAL.
U međuvremenu, nastavlja on, UIO je promijenio stav i kartično poslovanje poslije 17 godina oporezovalo PDV-om.
„To je stvorilo strašnu pravnu nesigurnost, jer neujednačeno postupanje znači da su neki platili više PDV-a, neki manje. U slučaju da drugostepeni organ UIO, odnosno direktor poništi rješenja, UIO bi morala platiti zatezne kamate bankama. Ipak, taj iznos bi bio značajno manji nego da rješenja poništi sud u postupku koji bi mogao trajati nekoliko godina“, kaže Rakić.
Podsjećamo, CAPITAL je prošle sedmice objavio da su inspektori UIO u kontrolama u toku 2023. godine kod banaka utvrdili i obračunali dodatni PDV i sa pripadujućim kamatama od banaka naplatili 43.409.570 KM.
„Banke kod kojih su vršene kontrole i kod kojih je utvrđena dodatna obaveza po osnovu PDV-a, u skladu sa važećim zakonskim propisima, pokrenule su žalbene postupke koji su još uvijek u toku“, potvrđeno je za naš portal iz UIO.
Iz nekoliko banaka kratko su potvrdili da su platili utvrđene obaveze, ali da su angažovali advokate i uložili žalbe na rješenja UIO BiH.
„Banke su velikim kompanijama, kao što su naprimjer Visa ili Masterkard, plaćale proviziju za kartične transakcije i sada im je na to obračunat PDV. To je do sada tretirano kao povezana usluga, a pošto su finansijske usluge u skladu sa zakonom oslobođene plaćanja PDV-a i povezana usluga je oslobođena plaćanja PDV-a“, objasnio je naš sagovornik odlično upućen u poresko pravo.
On je objasnio i da se obaveze po osnovu dodatnog PDV-a odnose na period od posljednje obavljene kontrole u svakoj od banaka ili na pet godina unazad ukoliko u bankama nije bilo kontrole.
„U Evropskoj uniji je različita praksa po ovom pitanju. Na Kipru je tamošnja poreska uprava utvrdila da banke trebaju plaćati PDV-a na kartične transakcije, ali su sudovi stali na stranu banaka i presudili drugačije. S druge strane u Njemačkoj su sudovi stali na stranu poreskih organa i ustanovili da banke treba da plaćaju PDV. Biće interesantno vidjeti kakav stav će zauzeti Sud BiH koji je nadležan za tužbe naših banaka protiv UIO“, objasnio je naš sagovornik.
CAPITAL: Darko Momić
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Ne naplaćuje se PDV na banične transakcije već se naplaćuje PDV na pruženu uslugu banke koju je ona naplatila od korisnika usluge. Naprimjer finansijska transakcija je 1000KM a banka je naplatila 1KM za uslugu prenosa tih sredstava i na tih 1KM se plaća PDV jer nije to finansijska usluga već usluga prenosa sredstava. Ako naplatite za prevoz kofera određeni iznos onda plaćate PDV na tu uslugu bez obzira da li je u koferu zlato, dijamanti, pare ili kamenje. Usluga pozajmljivanja novca je oslobođena PDVa.
Honduras placa li se pdv na usugu obrade kredita ? To je usluga koju banka naplati na nacin da je odbije od iznosa kredita. To su ogromni novci . To je 17% na 1.5 % svih odobrenih kredita.. pa racunajte koliko he to miliona.
Dakle banka fakturise i naplati uslugu obrade kredita.