Dodik: Srpska nije prezadužena
10.07.2017. / 8:00
JAHORINA, Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je juče na Jahorini da Srpska nije prezadužena i da postojeći dug ne ugrožava njeno funkcionisanje.
Dodik je rekao da zaduženje Republike Srpske od 56 odsto Bruto domaćeg proizvoda /BDP/, koje Srpska i smanjuje, govori o tome da je značajno ispod Srbije koja ima zaduženost od oko 70 odsto BDP-a, Hrvatska više od 100 odsto, Amerika 150 odsto.
Predsjednik Srpske je novinarima rekao da zaduženost ne ugrožava likvidnost Srpske, iako ima teškoća, te naveo da je Amerika, iako najveća zemlja, i najzaduženija.
“Prosječna kamatna stopa naše zaduženosti je oko 4,7 odsto, što je visoko i mi pokušavamo da to smanjimo, da dobijemo neki grejs period”, rekao je Dodik.
Prema njegovim riječima, Srpska kredite nije uzimala za potrošnju, nego za investicione objekte.
“Naravno da smo uzeli kredit od 500 miliona da izgradimo auto-put Doboj – Banjaluka”, rekao je Dodik i dodao da će krediti i dalje biti uzimani za infrastrukturne objekte.
On je potvrdio da je u posljednjih sedam ili osam godina došlo do povećanja zaduženosti, između ostalog, i zbog ovog kredita, ali to zaduženje treba da djelimično bude vraćeno od putarine, djelimično od povećanih akciza na naftu i naftne derivate.
“To je sada onemogućeno, ali vjerujem da će se uspostaviti”, objasnio je Dodik.
Konstatujući da se ne radi o neproduktivnom zaduživanju, Dodik je rekao da bi bilo dobro da je neko prije 30 godina uzeo kredit i napravio auto-put Doboj-Banjaluka, jer bi on do sada bio isplaćen.
“Tačno je i da smo uzeli 89 miliona evra iz Evropske banke za rekonstrukciju Kliničkog centra u Banjaluci i da smo se zadužili i za bolnicu u Bijeljini”, dodao je Dodik.
Negirajući navode opozicije da je Republika Srpska prezadužena, Dodik je rekao da treba uzeti u obzir i ocjene Svjetske banke i drugih institucija da Srpska nije prezadužena. Srna
Tagovi: bruto domaci proizvodjahorinamilorad dodikrepublika srpskasvjetska bankazaduzenje
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Kriterijum od 60% je konvencija.Prezaduzen je onaj koji ne moze da dobije pare na zajsm, a to je sada RS.I nije problem samo visina duga nego i njegovo dodpijece, sto je kod nas vrlo nepovoljno. Najzad Dofik bi trebao da posmatra ne samo javni dug, nego i dugove preduzeca i domacinstava da bi stekao realnu sliku o nasoj ekonomiji.
Slazem se sve osim za dug domacinstava i javnih preduzeca.
Cifra od 5.5 milijardi se odnosi na citavu Republiku Srpsku. Tu ulazi i dug javnih preduzeca. Ako se ne varam.
A dug domacinstava nema veze sa drzavom. To je dug koji ima ime i prezime i njega ne vraca drzava. Ako ti imas neki dug koji ne mozes da vratis to ce vratiti zirant ili hipoteka ili na neki drugi nacin. Ili ga neces ni vratiti tj kad umres bice otpisan. U svakom slucaju to nema veze sa drzavom jer ga ona nece vratiti.
Ako ciljas na to da se “narod” zaduzuje za prezivljavanje onda opet treba da uzmes u obzir da ni to bas nije crno bijelo. Tipa jedva prezivljavamo a vozaju se automobili od 10 000 km. U svakom slucaju licne finansije se stvar pojedinca. Neko se zaduzuje zbog kocke, neko zbog luksuza, neko da bi rijesio stambeno pitanje ali to opet nema veze sa drzavom. Jedini licni dug koji se tice drzave, je dug onih koji su socijalno ugrozeni a ovde je tema drzavni dug a ne socijalna slika gradjana.
Da je drzava prezaduzena to je tacno. Tacan je i taj procenat bdp-a. I bio bi jos manji kad bi suzbili sivu ekonomiju.
Problem je kako je rasporedjena otplata tog duga. Kolika je kamata, i najbitnije na sta su potrosena ta sredstva. Kod nas na plate neradnika.