Dinkić: Trošiti i samo trošiti

31.07.2010. / 16:56

BEOGRAD, Vlada Srbije priprema se za dolazak Misije MMF krajem avgusta. Prije svega, radi se na pripremi zakona o fiskalnoj odgovornosti, a koji je u fazi usaglašavanja, kao i na restrukturiranju budžeta.
Rebalans državne kase je, kako je rečeno, neophodnost, s obzirom da je, prilikom četvrte revizije, dogovoreno da minus državne kase u ovoj godini bude uvećan, i to za 0,75 odsto BDP, odnosno za oko 20 milijardi dinara, pišu “Novosti”.

Na pregovaračkom stolu će se naći, bar prema najavama potpredsjednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića, i mogućnost odmrzavanja plata i penzija u ovoj godini.

– Odmrzavanje plata i penzija donjelo bi, na kratak rok, veće budžetske rashode, a na srednji rok to bi značilo veću potrošnju, veće otvaranje radnih mjesta i veće poreske prihode – naglašava potpredsjednik Vlade i ministar ekonomije.

Različite pozicije malih, otvorenih privreda u odnosu na velike, na koje se i odnosi Krugmanova teorija, je i razlog zbog kog su zemlje kao što su baltičke, Grčka, Bugarska i druge u periodu krize smanjivale rashode, uključujući i plate i penzije, umjesto da ih povećavaju – tvrdi prof. Arsić i dodaje da je politika malih zemalja za Srbiju, ipak, relevantnija od politike velikih država.

Dinkić naglašava da je pristalica teorije američkog nobelovca Pola Krugmana koji smatra da je veća potrošnja jedini izlaz iz recesije.

– Čvrsto vjerujem da dalje stezanje kaiša samo dovodi do još većeg pada plata i proizvodnje – kaže Dinkić.

Prof. Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i član Ekonomskog savjeta premijera Cvetkovića, vjeruje da Krugmanova teorija, po kojoj fiskalna politika SAD treba da ostane izrazito ekspanzivna sve dok se ne dobiju signali da je privreda izašla iz recesije, iako je javni dug ove države dostigao 90 odsto BDP, nije primjenjiva na privrede kao što je naša.

– Srbija već sada ima spoljni dug blizu kritične granice od 80 odsto BDP – naglašava za “Novosti” prof. Arsić. – Ako bi se ta granica prešla, povećava se rizik zemlje, smanjuju domaće, a posebno strane investicije, što povratno negativno utiče na rast privrede. Povećano trošenje države i uvećanje budžetskog minusa dovelo bi do ubrzanja inflacije i pada domaće valute.