Capital.ba

Crna Gora: Za izdavanje lažnog računa kazna do 40.000 evra

04.08.2019. / 10:10

PODGORICA, Kompanija u Crnoj Gori koja ne izda elektronski fiskalni račun od januara naredne godine rizikuje da plati kaznu do 40.000 evra, što je znatno više nego što maksimalno predviđa važeći zakon.

Zakonom o elektronskoj fiskalizaciji proizvoda i usluga predviđena je kazna od 8.000 do 40.000 evra za pravno lice ako ne izdaje fiskalne račune korišćenjem fiskalnog sevisa i još niz prekršaja.

Kazna od 2.000 do 12.000 evra predviđena je za preduzetnika, a od 1.300 do 4.000 evra za fizičko lice. Važeći zakon o PDV predviđa kaznu od 3.000 evra do 10.000 evra za pravno lice koje ne izda račun, a od 6.000 do 20.000 evra ako PDV ne obračuna u trenutku nastanka obaveze, piše “Pobjeda”.

Iz Ministarstva finansija Crne Gore su objasnili da su se na značajno povećanje kazni odlučili između ostalog i zato što je to bila preporuka MMF. Kazali su da vjeruju da će strože kazne uvesti veći red i podsjetili da je praksa pokazala da su oni koji su kršili zakon sa lakoćom plaćali propisane kazne. Komentarišući očekivani efekat većih kazni predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju Predrag Sekulić “Pobjedi” je kazao da vjeruje u njihovu djelotvornost.

Ekonomski analitičar i profesor Fakulteta za menadžment Vasilije Kostić ne spori da visina kazni ima ključnu ulogu u poštovanju pravila, ali “samo pod određenim uslovima, a ne apsolutno”.

U datim uslovima visina kazni nije adekvatan instrument i neće rezultirati poboljšanjem time što će se kazne povećati. Potrebno je obezbjediti da čitav mehanizam funkcioniše, kazao je on i dodao da MMF i međunarodne organizacije ovoga puta nisu u pravu.

Taj je stav zasnovan na neselektivnim, konsekventnim i konzistentnim sistemima, kakvi su u njihovim zemljama, što se još ne može reći za naš sistem, objašnjava ovaj ekonomski analitičar i ističe da su kazne jedan dio mehanizma, dolaze na kraju i svoju ulogu postižu samo ako su izvršene.

“Međutim, kod nas delovi mehanizna koji prethode kažnjavanju ne funkcionišu kako treba, već selektivno, a u određenom broju slučajeva do njih i ne dolazi, jer ko ima formalan ili neformalan uticaj, odnosno ‘vezu’, izbegne kažnjavanje. Oni drugi plaćaju ceh. U takvom sistemu visina kazni ne može mnogo pomoći u poboljšanju poštovanja propisa, jer se ništa neće promeniti“, smatra Kostić, koji se boji da će se na paradoksalan način dobra društvena namjera istrgnuti u svoju suprotnost. Bankar.me

Share Tweet Preporuči

Tagovi:

Povezane vijesti

Komentari

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!