BANJALUKA – Banke u Srpskoj zaradile su u prošloj godini 116,5 miliona KM što je duplo više u odnosu na 2020. godinu kada su imale dobit od 51,2 miliona maraka. Najznačajniji uticaj na to povećanje imali su prihodi od naknada koji su lani povećani za čak 15 odsto u odnosu na godinu ranije.
Prema preliminarnim podacima Agencije za bankarstvo RS, ukupna dobit banaka lani je bila 124 miliona KM, dok je gubitak iznosio 7,5 miliona KM, što je uticalo na krajnji rezultat na nivou sektora.
Iz ovih podataka vidljivo je da su banke značajno smanjile rashode, a povećale prihode u odnosu na 2020. godinu.
Ukupni prihodi banaka lani su iznosili 498 miliona KM i veći su za 38,4 miliona KM, dok su rashodi iznosili 373,1 milion KM i manji su za 29,7 miliona maraka.
Prihodi od kamata i slični prihodi lani su povećani za 13,6 miliona ili pet odsto, dok su prihodi od naknada imali rast od čak 15 odsto, odnosno veći su za 25 miliona maraka.
S druge strane, rashodi banka po kamatama su smanjeni za oko milion KM, dok su im operativni rashodi povećani za 5,6 miliona.
Najznačajnije smanjenje rashoda banke su imale kod poslovnih i direktnih rashoda koji bilježe pad od 33 odsto.
Banke su tako, uz visok rast nekamatonosnih prihoda (troškovi vođenja računa, naknade obrade zahtjeva, troškovi platnog prometa…) visok profit ostvarile značajnim smanjenjem ispravki za kreditne gubitke koji su bili blizu 35 miliona KM manji nego 2020. godini.
Dogovorena zarada na naknadama
Ekonomista Admir Čavalić kaže za CAPITAL da je došlo do izuzetnog rasta dobiti bankarskog sektora koji se očigledno oparavio od krize izazvane pandemijom korona virusa.
„Došlo je do rasta prihoda banka koji se ne vežu za kamate, a s druge strane, došlo je do smanjenja direktnih rashoda banaka. Banke su, kao i druge institucije, u 2020. godini imale vanredne rashode koji su u vezi sa pandemijom, a toga nije bilo prošle godine. Dakle, bankarski sektor se u potpunosti oporavio u prošloj godini i to je možda i argument da ne bi trebalo ići sa povećanjem kamata, odnosno na dalje prebacivanje troškova poslovanja na stanovništvo ili privredu“, rekao je Čavalić
On je istakao i da unutar bankarskog sektora nije razvijena konkurencija te da je primjetno da kada jedna banka poveća naknade, to čine i ostale.
„Indikativno je da te naknade rastu na nivou svih banaka“, naglasio je Čavalić.
CAPITAL: M. Čigoja Ljubojević
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Nemojte nas više braniti, k'o Boga vas molimo!
https://www.capital.ba/vlada-srpske-ogranicava-naknade-bankari-pozivaju-na-dijalog/
Kakve rashode su banke imale od Covida?? Je li to izrabljivanje radnika koji nemaju radnog vremena i rade za istu platu po 10 do 16 sati. da li je neko kontrolisao šta banke rade radnicima i zašto je najveća fluktuacija zaposlenih u bankarskom sektoru. Što se tiče naknada one su katastrofalno visoke i uvedeni su novi vidovi naknada koji nisu rajnije postojali u bankarskom sektoru a to je – vođenje transakcionog računa na koji si primoran da primaš platu, vođenje kreditnog računa i to naplate odjednom-unaprijed za 10 ili 15 godina kreditiranja, najniža naknada za uplatu npr 5 KM takse je 3 KM što iznosi 60%. Banke putem udruženja se dogovaraju o visini naknada a Ministarstva finansija BiH iRS ne žele da se limitiraju visine naknada. Platni promet je putem banaka minimalno 3 puta skuplji nego što je bio putem bivše SDK. Finansijski stručnjaci i eksperti ŠUTE, a banke su se pretvorile u službe platnog prometa , a gube svoju osnovnu funkciju kreditiranja. Nivo kreditiranja se drastično smanjio a klijenti toliko imaju naknada kod podizanja kredita da je sve manje zainteresovanih zapodizanje istih, što pokazuje i nivo odobrenih kredita po godinama. Ovakvim radom bankarskog sektora najviše su oštećeni građani i zbog takvog ponašanja radnici u Srbiji traže da im se plate isplaćuju u firmi jer banke naplaćuju naknade i na uplate sredstava na račun? Odnos viših referenata a o upravi da ne govorim prema klijentima je katastrofalan jer do njih ne možete uopšte doći i da riješite problem koji banka napravi.