BANJALUKA, Vlada RS potrošila je 26 miliona maraka poreskih obveznika na promašeni projekat. Četiri godine je iz budžeta finansirala zapošljavanje pripravnika visoke stručne spreme, a projekat je imao značajne nedostatke.
Glavna služba za reviziju, u prvoj cjelovitoj analizi ovog projeka, otkrila je niz propusta, nedosljednosti i privilegija, da bi na kraju zaključila da su očekivani efekti izostali. U reviziji učinka “Funkcionisanje projekata zapošljavanja pripravnika visoke stručne spreme“, koja je u posjedu CAPITAL-a, otvoreno se sumnja u efikasnost trošenja 26 miliona maraka za 4,2 hiljade pripravnika.
“Struktura sufinansianih pripravnika pokazuje da projekti nisu doprinosili smanjenu dugotrajne nezaposlenosti”, navodi se u reviziji učinka.
Nezaposlenost je ostala ista, jer za razliku od susjednih država, Srpska poslodavce nije ni uslovila da zadrže radnike barem godinu ili dvije poslije isteka pripravničkog staža. Ciljevi projekta su pogrešno postavljeni, strategija nije rađena u saradnji sa privrednicima, a analizu efekata nijedna vladina institucija nikada nije radila. Ono što je posebno frustrirajuće je da su pripravnici zapošljavani u javnom sektoru, Vladi i opštinskoj administraciji, a ne privredi.
“Tri četvrtine sufinansiranih pripravnika staž su obavljali u javnom sektoru, a samo jedna četvrtina u privatnom sektoru. U privredi, koja je projektom definisana kao prioritetna, staž je obavljalo samo 10 odsto lica ili svaki 11-ti pripravnik. U nerazvijenim sredinama, koje su takođe navedene kao prioritet, pripravnički staž je obavljalo samo 11 odsto pripravnika“, ističe se u reviziji.
Država je zaprava sama sebi plaćala pripravnike koji su je koštali osam hiljada maraka godišnje. Zavod za zapošljavanje to nije sprječavao, naprotiv zahtjeve privrednika je često odbijao, a svaki zahtjev državnih institucija i fondova bez pogovora prihvatao, ocijenila je revizija.
„Mislim da smo potrošili mnogo novca samo da bi se povećao broj u administraciji“, izjavio je Pero Ćorić iz Privredne komore RS.
Više od polovine plaćenih pripravnika su ekonomisti i pravnici što je znatno iznad njihov učešća u nezaposlenima sa visokom spremom. Inženjera je vrlo malo.
Nejasno je reviziji, ali i privrednicima, zašto država nije pomagala zapošljavanje nižih, ali deficitarnih zanimanja za kojima privreda vapi.
„Ovaj projekat je potrebno proširiti i na ostala deficitarna zanimanja da bi projekat dao prave pozitivne rezultate“, dodaje Ćorić.
Revizija otkriva cijeli niz neregularnosti, od toga da je sve vršene tajno, da su neki poslodavci priviligovani, da su odobravani zahtjevi i nakon zatvaranja javnog poziva, pa do problema sa plaćanjem.
Vlada RS je odobravala veći broj pripravnika, a sredstva nije obezbijedila, pa mnogim privrednicima mjesecima nisu refundirana sredstva.
Poslodavci su prijetili čak i tužbama. Zavod za zapošljavanje je, kako saznajemo, probranim poslodavcima plaćao pripravnike koji čak nisu ni bili na evidenciji nezaposlenih.
Koliko je 26 miliona maraka skup projekta bio uspješan? Na početku projekta, 2007. godine, Srpska je imala 2 700 nezaposlenih visoobrazovanih kadrova, a četiri godine kasnije ta cifra je – 6 152.
10 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Samo proćerdali pare.
Ma ovo ako je istina, -katastrofa!!!
Hoce li neko odgovarati za ovo?
malo nam adninistracije pa im sad daju i na taj nacin. samo bi trebalo dat elektro inzinjerima, masinskim inzenjerima i ljekarima
Sjećam se dobro da 2010 godine u Laktasima nisam prosao na projektu jer je firma 2009 godine poslovala u gubitku (vid’ molim te – pa normalno da smo u gubitku kad je 2009 godine bio najveći udar velike ekonomske krize) a da je odobren jedan pripravnik Domu Kulture (hej ljudi, pa je li moguće da j**** dom kulture više treba pripravnika i poticaj od firme koja izvozi 100% i to preko 20 miliona KM godišnje). Samo bih volio da vidim šta je taj pripravnik naučio u domu kulture nakon godinu dana – eto samo me to zanima (imam pravo na to – jer ga ja podstičem i plaćam iz budžeta).
Naravno da su procerdane, od ove retardirane vlasti, zna se, nista dobro. Nikome nije palo na pamet da podstakne ovim novcem te mlade strucnjake da otvore nekakav svoj proizvodni pogon, malo preduzece, bilo kakvu proizvodnju i da je ovim novcem promovisu, da pokusaju da se probiju na trzistu. Ne, ne, bolje lapiti sto vise novaca od stranih tajkuna, uvesti na nase trziste strane proizvodjace, i potpuno unistiti bilo kakav pokusaj proizvodnje u ovoj drzavi. Ovdje samo to uspijeva, unistavanje.
“U privredi, koja je projektom definisana kao prioritetna, staž je obavljalo samo 10 odsto lica ili svaki 11-ti pripravnik.”
Je li samo ja ne zna da racunam ili je do novinara, zar nije svaki 10% lica = svako deseto lice?
uz ispravku, rijec svakih je suvisna, nisam je pobrisao do kraja vec samo posljednje slovo…
Ovo je ocigledan primjer jos jednog nacina da se izvuce novac iz budzeta, odnosno od gradjana ove zemlje. Pomazu se nezaposleni tako sto njihov rad nece placati poslodavac vec drzava. Jasno je ko ce izvuci najvecu korist iz odobrenih 26 miliona KM.
A pojedini privatnici koji dobiju sredstva zovu kandidate i jos traze da im daju pare, pa da ih zaposle kod sebe. Malo im subvencija… Naravno, ko bi se usudio o tome javno pricati? Cijeli projekat je jedna rupcaga…