Vlada RS dala koncesiju za lošiju ponudu kompaniji u središtu korupcijskih afera
31.07.2015. / 16:45
Predstavnik kompanije „Mineco” osuđen je u Rumuniji zbog podmićivanja sudije, dok vlasti tragaju za sadašnjim i bivšim direktorom, kojima sude u odsustvu pod sumnjom da su podmitili sudiju i formirali organizovanu kriminalnu grupu.
Bivšem direktoru krovne kompanije, koji je takođe i direktor jednog koncesionara u RS, u Srbiji se sudi pod sumnjom da je nanio štetu od dva miliona evra privatizovanom preduzeću. Takođe, i vlasti RS su utvrdile da je kompanija „Mineco” prekršila zakon RS i barem jedan ugovor o koncesiji u RS. Ipak, Vlada RS ih je nagradila još jednom koncesijom.
Vlada RS, na prijedlog Komisije za koncesije, dodijelila je koncesiju za izgradnju i korištenje male hidroelektrane „Medoš” na Drinjači kompaniji „Mineco limited” u decembru 2014. godine. Međutim, kako saznaje eTrafika, ponuda kompanije „Medos” d.o.o., drugog ponuđača, bila je višestruko povoljnija po Republiku Srpsku.
Između ostalog, ugovor o koncesiji sa „Minecom” sklopljen je na pedesetogodišnji period, dok je „Medos” nudio koncesioni period od trideset godina. Procijenjena vrijednost „Minecove” investicije za realizaciju projekta je 14.635.000 KM, a „Medos” je planirao uložiti 20.000.000 KM. „Minecova” koncesiona naknada iznosi 150.000 KM prije zaključivanja ugovora, plus 3,6% ukupnog godišnjeg prihoda. „Medos” je nudio 200.000 KM i 5 odsto. Po ugovoru sa „Minecom”, procijenjena godišnja proizvodnja struje iznosi 13,5 GWh. „Medos” je garantovao 23 GWh. Po „Minecovoj” ponudi, očekivani povrat investicije je deset i po godina, a po „Medosevoj” sedam do devet godina, saznaje eTrafika.
Budući da je razlika između koncesionih perioda dva ponuđača dvadeset godina, to znači da bi Republici Srpskoj, da je prihvaćena „Medoseva” ponuda, tokom tih dvadeset godina išli svi prihodi od male hidroelektrane, a prihvatanjem „Minecove” ponude, RS će u tom periodu primati samo 3,6% godišnjih prihoda koncesionara.
Pored navedenog, osnivači „Medosa”, okupljeni u švajcarsko-italijanski konzorcijum, imaju višedecenijsko iskustvo u realizaciji hidroenergetskih, ali i drugih građevinskih projekata. Isto se ne može reći i za „Mineco limited”. „Mineco” je, štaviše, u središtu korupcijskih afera u Srbiji i Rumuniji, u Rumuniji se sudi direktorima pod sumnjom da su podmitili sudiju, a u Srbiji se jednom od njih sudi pod sumnjom da je oštetio „Navip”, privatizovano preduzeće, za dva miliona evra.
„Medos” je u februaru ove godine protiv Vlade RS i Komisije za koncesije RS podnio tužbu pred Okružnim sudom u Banjaluci, navodeći nepravilnosti u postupku odabira koncesionara, saznaje eTrafika.
„Oni su izgubili. Tu ima još jedna firma koja se prijavila. Jednostavno su izgubili. To vam je isto kao kad neko izgubi na konkursu, pa ima pravo da se ljuti,” odgovorio nam je Predrag Aškrabić, predsjednik Komisije za koncesije RS, kada smo od njega tražili da komentariše tužbu „Medosa”.
Od Vlade RS smo takođe tražili da komentarišu tužbu „Medosa”. Službenica u Vladi RS nam je rekla da je naš mejl, koji smo poslali 20. juna ove godine, primljen i da ćemo dobiti odgovor. To nismo dočekali.
Ugovor o koncesiji sa preduzećem „Medoš one” d.o.o. Banja Luka, koje je osnovao „Mineco limited” i koje nema nikakve veze sa „Medosem”, Ministarstvo je dostavilo eTrafici dva mjeseca nakon podnošenja zahtjeva za pristup informacijama, tek poslije žalbe Ministarstvu i žalbe Ombudsmanu. Ugovor je dostupan ovdje.
Ministarstvo nam je odobrilo i uvid u Ponudu „Mineca limited” na Javni poziv i njihovu Studiju opravdanosti. U rješenju, koje smo dobili dan prije nego što smo po istom mogli ostvariti uvid u obimnu dokumentaciju, navodi se da ponuda „Medosa” nije u posjedu Ministarstva.
(Ne)zaslužene koncesije
Na inicijativu „Mineca”, u avgustu 2014. godine objavljen je Javni poziv, a tom preduzeću je, kao inicijatoru, dodijeljen bonus od 10% bodova. Po Zakonu o koncesijama RS, takva inicijativa treba da sadrži „podatke i informacije potrebne za procjenu postojanja javnog interesa”. Međutim, postojanje javnog interesa u izgradnji male hidroelektrane „Medoš” na Drinjači već je utvrdila Komisija za koncesije 2006. godine, a 2008. godine potvrdila Vlada RS dodjelom koncesije preduzeću „Draž” d.o.o. Zvornik. Taj ugovor je Vlada RS kasnije raskinula.
„Javni interes je utvrđen, shvataš? Sad ovaj ako pravi tu samoinicijativnu ili ponudu ili inicijativu zainteresovanog lica on mora da dostavi dokumenta koja su propisana zakonom. Nema veze je li utvrđen javni interes ili nije, ali zna se šta treba da dostavi,” odgovorio nam je Aškrabić upitan kako je prihvaćena samoinicijativna ponuda, koja po Zakonu mora da sadrži podatke potrebne za procjenu postojanja javnog intersa, ako je javni interes već prethodno utvrđen.
Iskustvo u vršenju koncesione djelatnosti jedan je od kriterijuma propisanih Javnim pozivom. Sporno je da li se „vršenje koncesione djelatnosti” odnosi na bilo koju koncesionu djelatnost ili, što je logičnije, koncesionu djelatnost za koju se dodjeljuje koncesija. Ukoliko je potonje slučaj, upitno je da li je „Mineco” ispunjavao ovaj uslov Javnog poziva.
„U ovom trenutku već imamo tri MHE (mala hidroelektrana, op. a.) projekata u Srbiji koji su kompletno spremni za izgradnju čim dobijemo građevinske dozvole za njih”, odgovorili su nam iz „Mineca” kada smo ih upitali o njihovom iskustvu sa hidroenergetskim projekatima.
No, nijedan od ovih projekata, čija izgradnja još uvijek nije započeta, nije bio naveden u „Minecovoj” ponudi na Javni poziv.
„’Mineco Ltd’ kao jedan od najvećih britanskih investitora u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, ispunila je sve uslove propisane Javnim pozivom Ministarstva industrije, rudarstva i energetike Vlade Republike Srpske za izgradnju i korišćenje male hidroelektrane na rijeci Drinjači, na teritoriji opštine Zvornik. Engleska kompanija ’Mineco Ltd’ je, pored podnošenja uredne Ponude, detaljno izrađene Studije opravdanosti dodjele koncesije i ispunjenja svih drugih uslova Poziva, Ministarstvu dostavio dokaz o ekonomsko-finansijskoj podobnosti i iskustvu u obavljanju koncesione djelatnosti na području Republike Srpske i/ili zemalja u okruženju,” navode iz „Mineca”.
U Ponudi „Mineca”, u koju su novinari eTrafike imali uvid, kao reference kojima se dokazuje iskustvo u vršenju koncesione djelatnosti na prostoru RS navode se rudnik olova i cinka u Srebrenici („Gross” d.o.o.), rudnik olova u Olovu („Geomet” d.o.o.) i rudnik antimona u Novom Goraždu („Antimon” d.o.o.).
Preduzeće „Gross”, koncesionar rudnika olova i cinka „Sase” u Srebrenici, nekada je bilo 100% u vlasništvu „Mineca limited”, koji ga je i osnovao. No, u Izvještaju o radu Komisije za koncesije RS za 2010. godinu navodi se da je „protuzakonito promijenjena vlasnička struktura ovog preduzeća u procentu većem od 30%”. U Izvještaju se takođe navodi i da je „Gross” jedan od koncesionara koji ne ostvaruju kapacitet proizvodnje definisan ugovorima o koncesiji.
Slično se ponavlja i u izvještajima o radu Komisije za koncesije za 2011. i 2012. godinu (vidjeti i Prilog br. 4), u kojima se navodi da je na „Grossovim” lokalitetima eksploatacija i prerada rude olova i cinka ispod kapaciteta definisanog u Studiji ekonomske opravdanosti i Ugovoru o koncesiji, te da se ne vrše ni istraživanja, što je takođe u suprotnosti sa Ugovorom.
Upitani o pomenutim kršenjima ugovora, iz „Mineca” su nam odgovorili da je „termin ’kršenje’ Ugovora prestroga kvalifikacija”, dodajući da je u pitanju „provjera realizacije Ugovora” i da se godišnji izvještaji koriste radi „evidentiranja preporuka za narednih 12 mjeseci, kako bi se rad koncesionara uskladio sa Ugovorom o koncesiji”.
„Sve primjedbe koje je Komisija za koncesije Republike Srpske prilikom redovnih provjera realizacije ugovora o koncesiji uputila koncesionaru, ’Gross’ je otklonio u zakonski predviđenom roku,” navode iz „Mineca”, posredstvom„Hristov consultinga” iz Beograda.
Međutim, i u Izvještaju o radu Komisije za koncesije za 2014. godinu ponavlja se da se na „Grossovim” ležištima „aktivnosti ne odvijaju u skladu sa ugovorom o koncesiji”.
„Iznenađeni smo Vašom opaskom da je Komisija navodno ’potvrdila da je ’Gross’ tokom 2014. godine ponovo kršio Ugovor o koncesiji’. Takva tvrdnja je apsolutno netačna i, nadamo se, nastala kao plod nepažljivog čitanja Izveštaja za prošlu godinu,” odgovaraju nam iz „Mineca”, upitani da komentarišu Izvještaj za 2014. godinu, i nastavljaju:
„’Mineco’ je kroz ’Gross’ uložio ogromna sredstva i rad na otklanjanju nedostataka, modernizaciji opreme, deminiranju terena, isušivanju podzemnih hodnika, obezbjeđenju brane jalovišta, itd. Period koji navodite je obilježen napredovanjem svake godine u svim segmentima, a propraćen je stalnim otvaranjem novih radnih mjesta, prekvalifikacijom radnika kroz obuke i usavršavanja, poboljšenjem uslova i bezbjednosti na radnom mjestu. Paralelno, ’Gross’ je postao stub lokalne privrede sa svojih 510-550 zaposlenih radnika, koji uvijek primaju svoje lične dohotke na vrijeme, angažovanjem mnogobrojnih snabdjevača usluga i dobara, redovnim plaćanjem svih poreza, doprinosa i naknada, te dugogodišnjim pružanjem svih vidova podrške lokalnoj zajednici.”
Prema Zakonu o koncesijama, ponudu na javni poziv ne može dostaviti ponuđač koji je ustupio koncesiju trećem licu. Kada smo ga upitali da li zna da je „Gross”, u vlasništvu „Mineca”, protivzakonito promijenio vlasničku strukturu, te da godinama ne ispunjava obaveze iz Ugovora o koncesiji, Aškrabić nas je pitao „Ko kaže da ne ispunjava?” i „Gdje to piše u izvještaju?”, dodajući na kraju da ga to „ne interesuje”.
„Oni (’Mienco’, op. a.) su imali sve što je trebalo, što je bilo predviđeno javnim pozivom. Po tome javnom pozivu su imali sve, da je došlo do vrednovanja ponuda ulazilo bi se u detalje neke, nešto, šta ja znam. Al’ oni su imali sve, shvataš ti to? Sve su imali,” odgovorio nam je Aškrabić. Takođe nam je rekao i da ponuda „Mineca” nije bila vrednovana jer je jedina ostala nakon odbacivanja „Medoseve” ponude.
„Pa ona je ta i gotovo. Kako ćeš je vrednovati? Da kažeš ’Ona je najbolja.’, jel’?,” upitao nas je Aškrabić, kada smo mi njega pitali da li se ponuda ne mora vrednovati ukoliko druga ne postoji ili je odbačena.
„Mi ne možemo da komentarišemo rad državnih organa i nemamo razloga da sumnjamo u kvalitet našeg projekta bez obzira na činjenicu da je predlog konkurenta diskvalifikovan,” rekli su nam naposlijetku iz „Mineca”.
Takođe su optužili i „Medos”.
„[T]okom tendera smo oštro odbili ponudu konkurentske firme o zajedničkom nastupu jer je bila protivzakonita i odmah predali predmet našim advokatima koji su poslali opomenu pred tužbu,” tvrde u „Minecu”.
„Naš prijedlog za zajedničku realizaciju predmetnog projekta, ponavljam pismeni, nekoliko mjeseci prije tendera je najobičnija ponuda za saradnju i smiješno je da je oni uopšte pominju i smatraju nezakonitom”, rekao nam je Miloš Stojanović, direktor „Medosa”, dodajući da pismeni prijedlog u toku tendera niti je bio nezakonit, niti je na bilo koji način mogao uticati na donošenje odluke nadležnih organa.
„Naime, naš pismeni prijedlog u toku tendera u suštini se svodio na ponudu da, ko god pobijedi na tenderu, predmetni projekat realizujemo zajednički, pošto mi imamo višedecenijsko iskustvo u realizaciji hidroenergetskih objekata, a oni nikakvo, i u tome nije bilo ništa protivzakonitog,” nastavlja Stojanović.
„Naravno, ostavili smo im mogućnost da nas tuže ukoliko su smatrali da je naš prijedlog protivzakonit, da bismo mi o njihovom trošku njih tužili za klasičnu ucjenu jer su bukvalno u toj opomeni pred tužbu rekli otprilike ’ako ne predložite da nam nadoknadite štetu koju ste vašim prijedlozima izazvali narušavanjem našeg ugleda, protiv odgovornih lica u vašoj firmi podnijećemo krivičnu prijavu’.”
„Nakon našeg kratkog argumentovanog odgovora i nakon što smo im ostavili mogućnost da nas tuže, oni su se ućutali i nikad nam o tome kasnije nisu pisali, a koliko znamo ni tužili jer mi od tada, decembra 2014. godine, do danas nismo dobili nikakvu tužbu,” zaključuje Stojanović.
Aškrabić nam je takođe rekao da je „taj iz ’Medosa’” dolazio i pričao da će „on od njih (’Mineca’, op. a.) da kupi tu koncesiju”. Kada smo ga upitali odakle mu te informacije, odgovorio nam je da zna „sve informacije zato što su vukli pare svuda okolo”.
„Gospodin Aškrabić je u pravu kad kaže da smo im ponudili da otkupimo koncesiju, pošto smo se mi na tender i prijavili da bismo otkupili predmetnu koncesiju i za to ponudili jednokratnu naknadu od 200.000 KM (drugi konkurent je ponudio 150.000 KM) i godišnju naknadu od 5% na dobit za sve vrijeme trajanja koncesije (a drugi konkurent 3,6%), ali nije u pravu kad kaže da smo za te namjene ’vukli pare svuda okolo’, pošto smo mi za te namjene, i ostale uslove iz tendera, na račun Ministarstva energetike uplatili 100.000 KM kao garantni depozit, koji nam je vraćen tek nakon nekoliko mjeseci i nekoliko urgencija”, odgovorio nam je Stojanović, upitan da komentariše Aškrabićeve navode.
Kako je “Mineco” dobio “Sase”
Vratimo se na trenutak još dalje u prošlost. Kako je „Mineco” uopšte dobio koncesiju za srebrenički rudnik „Sase”?
Sarajevskim „Danima”, Rado Cvjetinović, tadašnji predsjednik sindikalne organizacije rudnika „Sase”, rekao je 2009. godine da su tokom rata iz rudnika „misteriozno nestale sve predratne zalihe, a radnici od toga nisu primili baš ništa”. Po pisanju „Dana”, nakon što je konzorcijum banaka sastavljen 1999. godine odlučio da uloži četiri miliona KM u rudnik, koji su stavili pod hipoteku, ubrzo počinje rasprodaja imovine preduzeća. Prije privatizacije, rudnik je procijenjen na osamnaest miliona KM, a hipotekom je dokumentovana naplata svega tri miliona KM, pisali su „Dani”.
Nakon što je imovina rasprodata, Vlada RS dodjeljuje 2004. godine koncesiju za rudnik ruskoj kompaniji „Južuralzoloto”, navode „Dani”. Kako nije ispunjavao svoje obaveze, „Južuralzoloto” godinu dana kasnije, pod pokroviteljstvom Vlade RS, prodaje koncesiju „Grossu” – „fiktivnoj firmi”, po „Danima” – u vlasništvu ruskog državljanina Genadija Nazarenka (Nazarenko je danas, uz još dvije osobe, član upravnog odbora „Grossa”).
Ni „Gross”, po navodima „Dana”, tada ne ispunjava obaveze prema radnicima. Direktor preduzeća postaje Jelena Petrić, nekadašnji prevoditelj „Južuralzolota”, zajedno sa mužem Aleksandrom Petrićem. Dok su radnici čekali 22 neisplaćene plate, Skupština akcionara Upravnog odbora rudnika (na čijem čelu je bio Miloš Vukosavljević, ratni direktor rudnika i član upravnog odbora za vrijeme konzorcijuma banaka) nijednom se nije sastala, navode „Dani”. „Gross”, pišu „Dani”, nije isplaćivao ni akcionare, a radnici su iz stalnog morali preći u ugovorni radni odnos kao zaposlenici „Grossa”.
„Minecova” prošlost
Domaći mediji izvještavali su o „Minecu limited” kao britanskoj kompaniji. Iako joj je sjedište zaista u Londonu, po podacima britanskog korporativnog registra direktor ove kompanije je od 2005. godine bio Aleksandar Andrejević. U korporativnom registru se navodi da je za direktora 2011. godine imenovan Bojan Popović. Na finansijskom izvještaju „Mineca limited” sa kraja 2013. godine (dostavljenom Ministarstvu u sklopu Ponude na Javni poziv, u koju su novinari eTrafike imali uvid) kao direktor je naveden i potpisan Andrejević.
Andrejevićevo ime poznato je vlastima u Srbiji i Rumuniji. Srbijanske vlasti su u novembru 2011. godine uhapsile četrnaest osoba, uključujući i dva direktora „Mineka plus”. Prijavom Višeg javnog tužilaštva bio je obuhvaćen i Andrejević, no on je, po pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), uspio da pobjegne iz zemlje prije hapšenja.
Osobe obuhvaćene akcijom sumnjičile su se da su neplaćanjem poreskih obaveza oštetile budžet Republike Srbije za četiri miliona evra. Andrejević se sumnjičio da je kao direktor „Mineca limited” otkupio mjenice „Navipa” za 30% od njihove nominalne vrijednosti, čime je to preduzeće oštećeno za više od dva miliona evra. „Navip” je, po pisanju CINS-a, nekada kao državno preduzeće i najveći proizvođač vina, rakije i bezalkoholnih pića u Srbiji zapošljavao osam stotina radnika. Privatizovan je 2006. godine, a 2012. godine ušao je u stečajni postupak.
„U vezi sa Vašim zahtjevom obavještavamo Vas da je saopštenje već dato, a za više informacija obratite se tužilaštvu,” odgovorili su nam iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na naš upit da li još uvijek tragaju za Andrejevićem. Poslušali smo ih.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu smo saznali da su 1. jula ove godine podigli optužnicu protiv ukupno šesnaest osoba zbog krivičnog djela „zloupotreba položaja odgovornih lica”. Među optuženima je i Andrejević, koji se tereti za podstrekivanje odgovornih lica na zloupotrebu položaja.
„Svi optuženi se brane sa slobode i u ovom trenutku su dostupni pravosudnim organima Republike Srbije,” rekla nam je Tatjana Sekulić, portparolka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dodajući da optužnica dostavljena Višem sudu u Beogradu još nije potvrđena.
Malo istočnije, Andrejeviću u odsustvu sude rumunske vlasti. Ne samo njemu, već i Dimitriju Aksentijeviću, koji je, po podacima Federalnog komercijalnog registra Švajcarske, još uvijek član odbora direktora kompanije „Mineco AG”. „Mineco limited” je kćerka kompanija „Mineca AG”.
Protiv ovog dvojca i još pet osoba rumunska Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) je 2012. godine podigla optužnicu. Andrejević i Aksentijević se sumnjiče da su podmitili rumunskog sudiju sa 50.000 € (iako se sumnja da je dogovoreni iznos mita zapravo bio 60.000 €) kako bi on u dva slučaja presudio u njihovu korist. Po pisanju Projekta za izvještavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), dvojac je uspio da pobjegne iz zemlje prije hapšenja. OCCRP je, inače, objavio detaljno istraživanje o ovoj, ali i drugim aferama u vezu s kojima se dovodi „Mineco”.
U međuvremenu, petorica optuženih su osuđeni na kazne u rasponu od dvije godine uslovno do pet godina zatvora, a rumunske vlasti su u januaru ove godine odlučile da sude u odsustvu Aksentijeviću i Andrejeviću za kupovinu uticaja i formiranje organizovane kriminalne grupe. Po podacima objavljenim na stranici Ministarstva pravde Rumunije, Krivično odjeljenje Tribunala u Bukureštu je 23. juna ove godine odredilo početak sudskog postupka protiv Aksentijevića i Andrejevića.
Na naš upit, iz „Mineca” su nam odgovorili da su navedene informacije dio kampanje koju protiv njih vode CINS, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i OCCRP, protiv kojih su oni pokrenuli postupke pred nadležnim organima, te da Andrejević i Aksentijević „kategorički odbijaju sve optužbe za korupciju i pružanja mita, odnosno učestvovanje u bilo kakvim sumnjivim poslovima”. Takođe nam je rečeno da su obojica „dostupni nadležnim organima i sarađuju u punoj meri”. Odgovor „Mineca” u cjelosti možete pročitati ovdje.
Da je Andrejević još uvijek prisutan na ovim prostorima, barem imenom, svjedoče podaci Registra poslovnih subjekata RS, po kojima se on još uvijek navodi kao član upravnog odbora „Grossa”, zajedno za pomenutim Genadijem Nazarenkom i Jelenom Petrić.
Iz „Grossa” nam nisu odgovorili na zahtjev za komentar poslat mejlom, pa smo ih kontaktirali putem telefona.
„Ne mogu ja da komentarišem, prekinuo si me u poslu,” odgovorio nam je Aleksandar Petrić, tehnički konsultant „Grossa”, dodajući da će nam dati komentar kad bude imao vremena. Nekoliko dana kasnije ponovo smo zvali „Gross”, no niko nam se nije javljao.
Andrejević od 30. juna ove godine, po najnovijim podacima britanskog korporativnog registra, više nije direktor „Mineca limited”.
Zašto je odbijen „Medos”?
Ponuda „Medosa” odbijena je jer nije ispunjavala neke formalne uslove. Barem tako tvrde u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS i Komisiji za koncesije RS.
Kako nezvanično saznajemo iz Ministarstva, „Medoseva” ponuda je odbijena jer nije bila propisno uvezana i svi listovi nisu bili parafirani. O razlogu odbijanja „Medoseve” ponude od Aškrabića smo čuli nešto slično kao i u Ministarstvu.
„Oni nisu imali kompletnu ponudu. Ako kaže tamo da ponuda treba da bude uvezana, numerisana, opečaćena, potpisana svaka stranica to tako mora da bude. A kod njih je bila razasuta, mislim, bez ikakve veze. I pored toga, nisu još imali neku uplatnicu koja je bila predviđena da su podigli dokumentaciju,” nastavlja Aškrabić.
„Neka uplatnica” o kojoj govori Aškrabić zapravo je uplatnica koju je potrebno predočiti Ministarstvu kako bi se podigla tenderska dokumentacija.
Obratili smo se i samim podnosiocima žalbe.
„Ne mogu da se izjašnjavam o slučaju dok se ne okonča postupak koji se vodi kod Okružnog suda u Banjaluci po našoj tužbi,” rekao nam je Stojanović, dodajući da će se osnivači privrednog društva „Medos” blagovremeno obratiti institucijama javnim pismom.
Stojanović nam je proslijedio pomenutu tendersku dokumentaciju. Nejasno je, dakle, kako je moguće da je „Medos” preuzeo dokumentaciju iz Ministarstva, ako zaista nije uplatio potreban iznos.
Aškrabić nam je takođe rekao da je za „Mineco” čak garantovala i britanska ambasada. Za komentar o pomenutim garancijama kontaktirali smo britansku ambasadu u Sarajevu.
„Britanska ambasada je pružila podršku kompaniji ’Mineco’, kao što pomaže i drugim britanskim kompanijama koje ulažu u Bosni i Hercegovini. Mi nismo dali nikakve garancije ni za jednu kompaniju koja radi u Bosni i Hercegovini. Poznato nam je da postoje određeni navodi protiv ove kompanije u Srbiji, kao i da kompanija sarađuje sa relevantnim nadležnim institucijama, ali da nisu podignute optužbe protiv bilo koje osobe koja radi za ’Mineco’,” odgovorili su nam pismenim putem iz britanske ambasade u Sarajevu.
Ministri…
Rješenje o dodjeli koncesije „Minecu”, četrnaesti saziv Vlade RS donio je na 91. sjednici, održanoj 21. i 23. decembra 2014. godine, nekoliko dana prije primopredaje nadležnosti petnaestom sazivu.
Ministar industrije, energetike i rudarstva u četrnaestom sazivu bio je Željko Kovačević, a u petnaestom je to Petar Đokić, predsjednik Socijalističke partije.
Đokić je potpisnik spornog ugovora o koncesiji, zaključenog 11. marta ove godine sa „Minecovim” preduzećem „Medoš one”.
Novinari eTrafike primijetili su da u godišnjim i postizbornim finansijskim izvještajima Socijalističke partije objavljenim na veb stranici Centralne izborne komisije (CIK) nedostaju obrasci u vezi sa prilozima fizičkih lica, članova partije i pravnih lica, prihodima od imovine i pravnih lica u vlasništvu stranke, te prihodima od poklona i usluga. Stranke su po Zakonu o finansiranju političkih partija obavezne CIK-u dostaviti i ove obrasce.
U CIK-u su nam rekli da su na stranicu postavili sve izvještaje onakve kakvi su im pristigli.
Komentar iz Socijalističke partije nismo dobili.
… i radnici
Novinari eTrafike čuli su se sa Radom Cvjetinovićem, višedecenijskim radnikom rudnika „Sase” i direktorom nekadašnjeg sindikata rudnika. Danas je u penziji. Nešto u njegovom glasu nam je govorilo da nije pretjerano oduševljen samoproglašenim „stubom lokalne privrede”.
„U lošem mi je pamćenju taj ’Mineco’,” priča nam Cvjetinović. „Oni su nas obogaljili ovdje, otjerali su nas u penziju, neuplaćenih doprinosa, ostali po 20 plata dužni, oni nose bogatstvo kamionima… Ali nisu oni krivi, kriva je naša Vlada, koja je dala takav ugovor o koncesiji, ničim ih obavezala nije.”
Pitali smo ga da li su im isplaćena dugovanja i da li je do danas ostvaren bilo kakav napredak.
„Ne, nije, nego mi, naprotiv, stagniramo. Stečaj tog matičnog, autohtonog preduzeća AD Rudnik olova i cinka ’Sase’ Srebrenica,” priča nam uzrujano Cvjetinović, „pokrenut je stečaj kad je njima Vlada dala ovo sve pod koncesiju.”
Stečaj je za Cvjetinovića, čini se, gorko poglavlje još gorčeg romana.
„Pet godina se vodi stečaj. Završen je proces stečaja, međutim, imovinu koju su oni kupili sad od stečajnog upravnika i sudije – vi to znate kako to sad ide – je toliko mala i tričava, koja nam neće ni pet posto namiriti naših potraživanja, odnosno presuđenih iznosa, jer je sud nama presudio i ovaj privredni sud u stečaju prihvatio, ta sva imovina koja je bila ogromna firma je prodata za milion maraka, taj ’Gross’ je kupio,” uzrujano objašnjava Cvjetinović.
„I oni su uzeli za milion i mi ćemo od tog miliona, namirivaće radnike i ostale povjerioce, kako nas zovu moderno. Mi smo opljačkani, nismo povjerioci. Ništa mi njima nismo povjerili, oni su to nama oteli. E, od toga nećemo možda ni pet posto namiriti,” ne krije Cvjetinović nezadovoljstvo.
Prekinuli smo ga u berbi malina. Od toga se, kaže, sad živi, kad su im već otete penzije i plate. Nismo ga htjeli zadržavati.
Da li će mala hidroelektrana „Medoš” postati „stub lokalne privrede” poput rudnika „Sase” – ostaje da se vidi.
eTrafika.net – Stefan Mačkić
Nakon objavljivanja teksta “Vlada RS dala koncesiju za lošiju ponudu kompaniji u središtu korupcijskih afera” na portalu eTrafika.net, stigao je odgovor kompanija Medoš One i Gross, kao reakcija na objavljene infomacije.
Njihove reakcije prenosimo u potpunosti, bez ikakve intervencije.
MEDOŠ ONE ODGOVOR/ISPRAVKA
Kompanija Mineco Limited, vlasnik kompanije Medoš One, podnijela je Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva Vlade Republike Srpske samoinicijativnu ponudu za izgradnju mini hidroelektrane na rijeci Drinjači 18. jula 2013. godine, nakon čega je Ministarstvo donijelo Rješenje o pokretanju postupka dodjele koncesije. Javni poziv je objavljen u avgustu 2014. a Mineco je ispunio sve uslove propisane Pozivom i dobio koncesiju za izgradnju i korištenje MHE Medoš na rijeci Drinjači. U skladu sa Zakonom o koncesijama, Mineco je osnovao domaće privredno društvo Medoš One d.o.o. Ugovor o koncesiji između Ministarstva industrije, energetike i rudarstva i Medoš One potpisan je 11.03.2015. godine.
Zbog negativnog konteksta u koji nas stavljate, prinuđeni smo da vama i vašim čitaocima predočimo sljedeće:
– Na Javni poziv, koje je Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva na inicijativu našeg vlasnika objavilo 22.08.2014. pored Mineca, prijavila se i kompanija Medoš d.o.o. Konkurentska firma nije ispunila sve uslove poziva, jer je, kako je utvrđeno na samom otvaranju Ponuda, između ostalog, priložila neuvezanu i neparafiranu Ponudu, pa ista nije uzeta u razmatranje od strane Komisije za koncesije.
U Dokumentaciji za javno nadmetanje za dodjelu koncesije za izgradnju i korišćenje male hidroelektrane “Medoš” na rijeci Drinjači, opština Zvornik, izdatoj od strane Ministarstva industrije, energetike i rudarstva Vlade RS, u okviru Uputstva ponuđačima za izradu ponude, odjeljak Način izrade ponude stoji: “Ponuda se izrađuje na način da svi listovi ponude sa pratećom dokumentacijom moraju biti čvrsto uvezani u cjelinu. Ponuda se uvezuje na način da se onemogući naknadno vađenje ili umetanje listova. Listovi ponude moraju biti potpisani ili parafirani od ovlašćenog lica ponuđača”.
– Neuvezane i neparafirane Ponude daju mogućnost firmama da u toku postupka za dodjelu koncesije manipulišu dokumentacijom, da je mijenjaju i dopunjavaju u periodu prije zvaničnog otvaranja Ponuda. Ovi “neki formalni uslovi”, kako ste naveli, zapravo predstavljaju tešku povredu postupka, jer se njihovim neispunjenjem ostavlja prostor za razne mahinacije. Ovo je jedan od razloga zbog čega Ponuda kompanije Medoš d.o.o. nije ispunila formalno-pravne uslove.
– Dalje, uporedna analiza naše i konkurentske Ponude koju ste u tekstu izvršili, potpuno je bez osnova i, vjerujemo, plod vašeg neznanja. Podaci koje ste objavili, a za koje ste rekli da su navedeni u konkurentskoj Ponudi, nerealni su i ekonomski neodrživi i često se takvi podaci kasnije, u toku same izgradnje, odnosno realizacije projekta, izmjene, “racionalizuju” i Anexom Ugovora promjene na lošije. Mi smo na projektu izgradnje MHE Medoš angažovali najeminentnije stručnjake iz ove oblasti koji su analizirali sve u tom trenutku poznate parametre i koji su dali najbolje rješenje u odnosu na potencijal rijeke Drinjače. Kada je riječ trajanju koncesije – investitori koji dobiju konceciju na određeni rok koji je ispod zakonskog maksimuma, po isteku ugovorenog koncesionog perioda gotovo uvek traže njegovo produženje na maksimalni zakonski rok. Zato je neozbiljno nagađati i licitirati sa ciframa i iznosima Ponude koje bi Republika Srpska dobila da je potpisala ugovor sa firmom Medoš d.o.o, čak i pod uslovomda je njihova Ponuda ispunila sve zakonski propisane zahtjeve i da je uzeta u razmatranje od strane Komisije za koncesije.
– Kada je riječ o samoinicijativnoj ponudi i utvrđivanju javnog interesa, procedura je jasno definisana čl. 25. Zakona o koncesijama Republike Srpske i dosta je drugačija u odnosu na onu koju ste vi u tekstu opisali. Naime, Zakon precizno navodi koje podatke i informacije mora da sadrži inicijativa zainteresovanog lica. Na osnovu tih podataka i informacija nadležni organ procijenjuje postojanje javnog interesa. Ako nadležni organ procjeni da postoji javni interes, on predlaže donošenje odluke o pokretanju postupka dodjele koncesije. Ukoliko je procijenjeno da javni interes ne postoji, nadležni organ obaviještava podnosioca inicijative da inicijativa nije prihvaćena.
Mi smo sve potrebne podatke za procjenu javnog interesa dostavili nadležnom organu i naša inicijativa je prihvaćena. S tim u vezi, nejasno je i neprecizno vaše objašnjenje koje se odnosi na ovu temu, pa se pitamo šta ste htjeli da postignete time? Zakon o koncesijama u ovom dijelu veoma jasan i striktan, pa nema prostora za različita tumačenja.
Isti član Zakona, stav 8 kaže: Podnosiocu inicijative iz stava 1. Ovog člana, prilikom vrednovanja ponuda dodjeljuje se bonus za ponuđeno rješenje (tehnički i ekonomsko- finansijski aspekt) koji iznosi do 10 odsto od pripadajućih bodova po svim kriterijumima za vrednovanje ponuda, a identitet ponuđača, postojanje i iznos bonusa navode se u javnom pozivu.
Naša kompanija ispunila je sve zakonske uslove koji su bili potrebni za podnošenje samoinicijativne ponude i, kasnije, sve uslove koji su bili predviđeni Javnim pozivom. Postupak vrednovanja ponuda se nije sproveo, jer su se na Javni poziv javile naša firma i kompanija Medoš d.o.o, čija Ponuda, ponavljamo, nije uzeta u razmatranje zbog ozbiljnih propusta i neispunjenja formalnih uslova Poziva. Mineco je, nakon što je ustanovljeno da je Ponuda kompletna i da ispunjava sve uslove, dobio koncesiju za izgradnju MHE Medoš. Ugovor sa Vladom RS je potpisan 11. marta ove godine sa Minecovim novoosnovanim preduzećem Medoš One.
Čitava vaša priča protiv nas je izgrađena na pogrešnoj argumentaciji i zasniva se na brojkama iz Ponude firme Medoš, pri čemu ste zanemarili činjenicu da njihova Ponuda nije uzeta u razmatranje zbog neispunjenja formalnih uslova Poziva, a ne zato što je Komisija donijela bilo kakvu spornu odluku. Sve vrijeme zamjenjujete teze i netačnom argumentacijom, namerno ili nenamjerno, dovodite u pitanje cijeli postupak dodjele koncesije i Odluku Komisije u našu korist, a naše poslovanje prikazujete kao problematično. Za to koristite gdina Stojanovića, koga predstavljate kao oštećenog i kao jedini relevantan izvor, favorizujući njegove izjave, ne provjeravajući njihovu istinitost i ne dovodeći u pitanje njegovo postupanje u odnosu na propisane zakonske procedure i na same zakone. Koliko smo mi shvatili, gdin Stojanović je pokrenuo postupak pred sudom, pa će sud utvrditi činjenično stanje.
– Kontekst u koji ste stavili našeg vlasnika, britansku kompaniju Mineco Limited, rekavši „takođe su optužili i Medoš“ i objavivši izjave gdina Stojanovića, direktora Medoša, u kojima kaže da se njihovi pismeni prijedlozi za saradnju prije raspisivanja tendera i u toku samog tendera, citiramo, „u suštini svodio na ponudu da, ko god pobjedi na tenderu, predmetni projekat realizujemo zajednički“, te da je smješno da ponudu za saradnju Mineco uopšte pominje i da je smatra nezakonitom, maliciozan je i pristrasan i ima za cilj diskreditaciju naših kompanija u široj javnosti.
Kako je moguće da niste tražili komentar od nas ili Mineca? Kako vas nije zanimalo da li je ponuda o zajedničkom nastupu Medoša i kompanije Medoš One protivzakonita i ukoliko jeste – po kom osnovu? Pritom, sve vrijeme pokušavate da stvorite iluziju da ste objektivan medij koji sve svoje navode potkrepljuje nepobitnim dokazima oslanjajući se na zvanične dokumente i pozivajući se na zakone.
S obzirom na to da su teme vašeg teksta afere i kršenja različitih zakona po različitim osnovama, vaši čitaoci su ostali uskraćeni za informaciju – da postoji sumnja da je izvršeno barem još jedno krivično djelo, samo što je akter drugi. Da niste imali očiglednu namjeru da nas stavite u loš kontekst, da ste ozbiljno pristupili istraživanju i da ste objektivno i nepristrasno izvještavali o svim okolnostima koje se tiču predmetnog Javnog poziva i dodjele koncesije, ne biste govorili o nama kao o nekome “ko optužuje Medoš”, već biste konsultovali zakon i provjerili navode – ne naše, već gdina Stojanovća (s obzirom na to da gdin Stojanović uživa mnogo veći kredibilitet u vašem mediju od nas) o tome da li zakon poznaje i dozvoljava “najobičniju” ponudu za saradnju ili bilo kakve dogovore sa drugim ponuđačima u toku trajanja Javnog poziva.
Kako ne bismo bili u situaciji da dalje raspravljamo o tome da li je “ponuda za saradnju” u toku tendera dozvoljena ili nije, pozvaćemo se na Krivični zakon Republike Srpske čl. 264 a) stav 2, Zloupotreba u postupku javne nabavke:
(1) Odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik koji u postupku javne nabavke podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se na nedozvoljen način dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u namjeri da time utiče na donošenje odluka naručioca u bilo kojoj fazi postupka javne nabavke, kazniće se zatvorom od šest mjeseci do pet godina.
(2) Ukoliko je djelo iz stava 1. ovog člana učinjeno u postupku javne nabavke čija je vrijednost veća od tri miliona konvertibilnih maraka, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
O svemu ovome gdin Stojanović će imati priliku još jednom da se izjasni, pred sudom.
– Zapazili smo još jednu, najblaže rečeno, neobičnu izjava gdina Stojanovića – da su se oni “na tender i prijavili da bi otkupili predmetnu koncesiju”. Neobična je jer se svaki tender raspisuje da bi se koncesija dodijelila, a ne da bi se otkupila. Vaš medij i novinar koji je pisao tekst, začudo, nisu ni to primjetili, niti su komentarisali.
– O tome da ste imali jasnu namjeru da diskreditujete našu kompaniju u široj javnosti, nedvosmisleno govori informacija koju ste objavili: da je ugovor o koncesiji zaključen 11. marta ove godine sa Minecovim preduzećem Medoš One – sporan. Čime potkrepljujete ovu tvrdnju? Na osnovu kojih dokaza je on sporan? Smatramo da je ovakva kvalifikacija isuviše ozbiljna i da bi ovo moglo da bude pitanje od javnog interesa, pa vas molimo da javnosti, a ujedno i nama, predočite validne dokaze, potvrđene od strane nadležnih organa da je predmetni Ugovor o koncesiji za MHE Medoš sporan.
–
Na kraju pokušavate da “poentirate” iznošenjem podataka o netransparentnom načinu finansiranja Socijalističke partije, čiji je predsjednik aktuelni ministar industrije, energetike i rudarstva, Petar Đokić, inače potpisnik “spornog ugovora”. Zbog vašeg nepoznavanja procedura, prinuđeni smo da vam damo sljedeće pojašnjenje: Vlada RS na prijedlog Komisije za koncesije donosi Rješenje o izboru najpovoljnijeg ponuđača. Rješenje o dodjeli koncesije donijeto je u prethodnom sazivu Vlade kada je ministar bio prof dr Željko Kovačević, nekoliko dana prije primopredaje nadležnosti petnaestom sazivu, kako ste i sami naveli. Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva je obavezno da u roku od 30 dana Komisiji za koncesije Republike Srpske dostavi prijedlog ugovora o koncesiji radi davanja saglasnosti. S obzirom na to da je u tih 30 dana došlo do promjene u Ministarstvu a Ugovor nije potpisan, to je bila dužnost novog ministra, gdina Petra Đokića. Iako se radi o nagađanju, niste propustili priliku da nas stavite u negativan kontekst i da insinuirate da je Mineco finansirao Socijalističku partiju kako bi aktuelni ministar, član pomenute stranke, nama vratio ovu uslugu tako što će potpisati Ugovor, iako je Rešenje, koje je konačno, a na osnovu kog se potpisuje Ugovor, donijeto u prethodnom sazivu Vlade. Ni Mineco ni Medoš One nikada nisu bili finansijeri nijedne političke partije. A vas molimo da, budući da ste nas veoma jasno stavili u kontekst tajanstvenih donatora političkih stranaka, javnosti date na uvid validan dokument kojim to potvrđujete. Bilo koje stranke, ne samo Socijalističke partije.
GROSS ODGOVOR/ISPRAVKA
Kompanija Gross d.o.o. Gradiška, čiji je većinski vlasnik britanska kompanija Mineco Limited, upravlja rudnikom olova i cinka Sase u Srebrenici. Dana 24. juna 2015. novinar vašeg portala uputio nam je pitanja koja se odnose na naše poslovanje, konkretno na Izvještaje Komisije za koncesije iz 2010, 2011, 2012. i 2014. godine i jedno pitanje koje se odnosi na gdina Aleksandra Andrejevića. Istog dana, ista pitanja, pored niza drugih, proslijedili ste i našem većinskom vlasniku, kompaniji Mineco Limited. U integralnom odgovoru, koji ste dobili od Mineca dana 01.07.2015, odgovoreno je na sva pitanja koja ste uputili i nama i našem većinskom vlasniku. S tim u vezi, netačna je tvrdnja u tekstu da Vam nije odgovoreno na zahtjev na komentar poslat mejlom. Možda ste očekivali da vam i Gross i Mineco pošalju odgovore na ista pitanja, ali to ne mijenja činjenicu da ste obmanuli javnost, jer ste odgovore na upućena pitanja dobili. I to u roku koji je bio postavljen sa vaše strane.
Dalje, navodite Izvještaje Komisije za koncesije za 2011. i 2012. u kojima se kaže da je na našim „lokalitetima eksplotacija i prerada rude olova i cinka ispod kapaciteta definisanog u Studiji ekonomske opravdanosti i Ugovora o koncesiji, te da se ne vrše ni istraživanja, što je takođe u suprotnosti sa Ugovorom“, a da je u Izvještaju o radu Komisije za koncesije RS za 2010. navedeno da se „ne ostvaruje kapacitet proizvodnje definisan ugovorima o koncesiji“ i da je „protuzakonito promijenjena vlasnička struktura ovog preduzeća u procentu većem od 30%“.
Što se tiče „protivzakonitog mijenjanja vlasničke strukture“, u tekstu niste naveli da je u pitanju nenamjerni propust, koji nije bio načinjen sa ciljem da se sprovedu protivzakonite radnje, na šta ukazuje Izvještaj Komisije za 2010. Odjeljak 3.2.3.
Kada je riječ o neostvarivanju „kapaciteta proizvodnje definisanog ugovorima o koncesiji“, pokušali smo da vam, kroz odgovor koji je uputio naš većinski vlasnik, približimo način na koji radi rudnik i koja je svrha Izvještaja komisije za koncesije, ali vi to namjerno ili nenamjerno, niste prikazali kroz tekst, već kroz posebni link na kom se nalaze naši odgovori. Zbog toga smo prinuđeni da ponovo pojašnjavamo ono što smo već rekli, da ne bi, pogrešnim i selektovanim informacijama, vaši čitaoci bili u zabludi.
U tekstu niste naveli najvažniju činjenicu, a koja je najbolji pokazatelj uspješnosti jedne investicije i razvoja lokalne sredine – da je predviđeno da Gross tokom trajanja koncesionog perioda od 30 godina u rudnik Sase uloži 28 000 000 KM, a da je do sada, za 10 godina, već uloženo 23 000 000 KM i da će se već sljedeće godine novim predviđenim ulaganjima probiti budžet od 28 000 000 KM iako koncesioni period traje do 2037. godine.
Dalje, vašim čitaocima niste predočili to da i pored toga što postoji projektovana proizvodnja, nekad to nije moguće ostvariti zbog nepredviđenih situacija na terenu, kao i zbog pojava na koje se ne može uticati, jer potpadaju pod višu silu, o čemu svjedoči jedan od Godišnjih izvještaja u kome se kaže da količina rude nije smjela biti povećavana zbog ekoloških problema do kojih je moglo doći prilikom poplava, što smo vam takođe u Odgovoru predočili.
Očigledno je vaše nepoznavanje funkcionisanja rada državnih organa i njihovih djelokruga djelatnosti, pa uporno kroz tekst govorite o „kršenju ugovora“, iako su u pitanju redovne provjere realizacije ugovora o koncesiji sa preporukama za predstojeći period. Da je u pitanju kontinuirano „kršenje ugovora“ od strane Gross-a, kako vi navodite, najprije bi nadležni organi (kojima je to posao) utvrdili takvo stanje, nakon čega bi se bez odlaganja Ugovor o koncesionoj djelatnosti između Gross i Vlade RS raskinuo. Da ste se raspitali, saznali biste da su zbog „kršenja ugovora“ o koncesiji, kako vi navodite, neki od njih raskinuti, pa biste znali da ta praksa, za tako navedenu kvalifikaciju, zaista postoji i funkcioniše.
Dalje, nije nam najjasnije šta ste htjeli da kažete u odjeljku „Kako je Mineco dobio Sase“? Mineco nije dobio Sase, kako ste vi naveli. Mineco je kupio imovinu rudnika u sudskom izvršnom postupku koji je pokrenuo konzorcijum banaka, a Gross je na samoincijativnu ponudu dobio koncesiju.
Naveli ste da je sunovrat rudnika Sase počeo daleko ranije, prije nego što je naš većinski vlasnik imao ikakve veze sa rudnikom. Pozabavili ste se time “kako je Mineco uopšte dobio koncesiju za srebrenički rudnik Sase”, navodeći da je Vlada RS najprije dodijelila konecesiju kompaniji Južuralzoloto 2004. godine, koja je nakon godinu dana koncesiju prodala našoj kompaniji, označavajući nas kao “fiktivnu firmu” a pozivajući se na sarajevske “Dane”. Prema Zakonu o koncesijama iz 2002. godine, čl. 31. “kocesionar je pravno lice osnovano u skladu sa zakonima Republike Srpske sa kojim koncedent zaključuje ugovor o koncesiji i koje ima prava i obaveze utvrđene ugovorom i ovim zakonom”. Mineco je, kao strana kompanija, imao zakonsku obavezu da osnuje domaće privredno društvo, pa se nikako ne može reći da je Gross “fiktivna firma”. Iako ste se pozvali na sarajevske Dane kao izvor, vaše nepoznavanje zakonske regulative je evidentno. Označavanje Grossa kao fiktivne firme, sa vaše strane je maliciozno, jer ste prećutali da Gross postoji i uspješno posluje deset godina, da je broj zaposlenih iz godine u godinu rastao: od 153 na početku (01.04.2005) do 343 zaposlenih do kraja te godine (31.12.2005), a u 2015. godini imamo 523 zaposlenih, da je u nabavku nove opreme i infrastrukturu rudnika uloženo oko 23 miliona KM, a da u ovoj godini planiramo dodatnu investiciju od oko 4 miliona KM. Na ime koncesione naknade samo za prošlu godinu uplatili smo oko 1,3 miliona KM, a do sada 7 891,029 KM. Svi ovi podaci javno su dostupni, ali vi niste željeli da govorite u prilog pozitivnom poslovanju kako Grossa, tako ni našeg većinskog vlasnika Mineca.
Dalje, napisali ste da Gross nije isplaćivao akcionare. Pretpostavljamo da ste mislili na akcionare privrednog društva Rudnik olova i cinka Sase AD Srebrenica. Gross nikada nije imao obavezu da isplaćuje ni zaposlene ni akcionare tog privrednog društva. Rudnik olova i cinka Sase AD Srebrenica je prema našim saznanjima još uvijek u stečaju, a završen je dio koji se tiče rudnika Sase i njegove stečajne mase. Sva potraživanja bilo radnika, bilo akcionara naplaćuju se iz stečajne mase, a ne iz sredstava Grossa. Izmanipulisali ste javnost citirajući gdina Cvjetinovića da smo ih mi “obogaljili i otjerali u penziju”, jer ni Gross ni Mineco nisu imali nikakve veze sa poslovanjem firme Rudnik olova i cinka Sase AD Srebrenica, niti su odgovorni za stečaj ovog preduzeća, a gdin Cvjetinović nikada nije bio uposlenik Grossa. Gross je do sada penzionisao 87 radnika i to na osnovu punog radnog staža isplaćujući otpremninu u visini tri najveće plate koje je radnik ostvario radeći u Grossu, uz obavezan poklon.
Da li postoji ijedno sudsko rješenje u kome se kaže da Gross ne ispunjava preuzete obaveze, bilo prema svojim radnicima, bilo prema državi, ili prema trećim licima?
Zanima nas kakvo je to tijelo „Skupština akcionara Upravnog odbora rudnika“ i šta je njegova svrha? Možda ste mislili na Skupštinu akcionara, a možda na Upravni odbor, pa ste u želji da se pokažete stručnim i kompetentnim za ovu temu načinili nenamjernu grešku?
Zašto niste, i pored upućenog vam poziva za posjetu rudniku, došli da vidite u kakvom je stanju rudnik danas i da porazgovarate sa nekim od zaposlenih, bilo inženjera, bilo rudara? Dobili biste informaciju sa lica mjesta o tome u kakvim uslovima rade naši zaposleni i da li dugujemo zaradu ijednom radniku, bivšem ili sadašnjem.
Zašto niste, za potrebe pisanja ovog malicioznog teksta, shodno standardima novinarske profesije, provjerili sve navode na koje ste se pozvali i ispoštovali pravilo “druge strane”? Da li biste, u tom slučaju, ispunili obavezu da čitaocima prenesete pravu sliku o Grossu, koja je daleko od onoga što ste htjeli da prikažete ovim tekstom? Vjerujemo da biste morali, ali i dalje ostaje otvoreno pitanje da li biste, uprkos vašoj obavezi da istinito informišete javnost, to željeli.
Tagovi: danikoncesijemedosminecomrepublika srpska
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Neko sistematski potkupljuje neke tuzioce i sudije u vezi sa ovim kriminalom.
Mineko rudu prodaje u inostranstvo znatno ispod trzisnih cena i tako izvlaci dobit bez placanja poreza na dobit.
Taj isti Mineko od drzave je na poklon dobio Rudnik Sase i niko to ne procesuira
Ovo je slika i prilika balkanskog pristupa privlacenja stranih investicija. Zato nikom pametnom iz svijeta i ne pada na pamet da ulaze u tu crnu rupu zvanu Balkan. Zato se i davimo u sopstvenom blatu i govnima. Dok nasi uvazeni politicari grade vile i stanove po Kipru i Becu. Nece se pojaviti svjetlo na kraju tunela dok se narod ne dohvati kuke i motike. Samo koji narod, kad ni on nije nista bolji od vlasti koju bira. Kakva vlast takav narod. Drugim rijecima, nema spasa bez potopa i pocetka “Jovo nanovo”.
Koncesije su nasa rak-rana. Ali vazno je da neko gradi pa makar i dobio nesto preko reda.
Ko je kriv ovim Italijanima sto nisu na vrijeme i dobro pripremili teren. “Englezi” bili bolji i prije dosli do cilja. Sto rece Askrabic: ko bugi ima pravo da se ljuti. A Italijani neka se strpe, imamo mi jos rijeka i strpljenja da ih cekamo na novom tenderu.
Ne nazivaš ti džaba sam sebe Ludi Milojko. Pa bolan gdje su ti oči. Znaš li ti da čitaš. Vrati se nekoliko puta na tekst pa će t možda biti jasnije. Vidiš li ti mučeniče koji je to kriminal. Znali da su kriminalci a dali im koncesiju. kako to tumačiš. “ko gubi ima pravo da se ljuti. Da ti možda baš nisi taj Aškrabić. Ćuti jer svaka neizgovorena zlata vrijedi
STA SE PALITE. SUD CE PONISTITI ODLUKU O KONCEDIJI I PONOVITI TENDER, A STRANCI TRAZITI NADOKNADU STETE KO I OBICNO. INFORMACIJA IZ DRGUGE RUKE. (ONAJ STO MI JE REKAO NA ZALOST NEMA JEDNEVRUJE).
Da li je ovo bila jedna od 150 afera koju je obradio PDP. Ako jeste, dokle se doslo sa tuzbama i procesima?? Ko je u zatvoru??
Sta se bunite. Prirodna bogatstva su vlasnistvo svih nas, pa i politicara. Ko je blize vatri bolje se ogrije. Svi vi sto ovdje lajete na zvezde na mestu nasih politicara bili biste gori. Prema tome, bolje jeda cutite.
Ovaj primjer je sasvim normalan nacin ponasanja politicara koji su privatizovali drzavu i njena prirodna bogatstva. Das, prodas, poklonis, ko da je tvoje. Moglo je biti i gore
Ovo je kap u moru u odnosu na daleko vece afere koje ce tek doci na red
KOJE, KOJE, KOJE ????
Kad preuzmem za nekoliko dana katedru na prestiznom evropskom univerzitetu ovaj slucaj cu predloziti za prakticnu nastavu na temu : privlacenje steanih investicija u zemljama tranzicije. Bolji primjer odovog za sada ne poznajem
Ovaj primjer privlacenja stranih investicija bio je predmet rasprave 100 biznis lidera regiona, na panel diskusiji radnog naziva “mito i korupcija ne stanuju na ovoj adresi”.
Ne vidim nista cudno ni sporno u ovom kriminalu ako je to korisno za drzavu i ako to doprinosi zaposljavanju. Ovi drugi stranci mogu i da sacekaju. U redu. Ne dobija ni svaka drzavna lutrija pa ne mora ni ovo.
Kremlju, imas li ti oci i znas li citati. Ako ti ovdje nije nista sporno, ili si nepismen, ili si ucestvovao u ovoj prljavoj raboti. Drugog objesnjenja nema.
Zasto se ovoliko vrti ova sasvim normalna vest na nasim prostorima. Cudno bi bilo da je obrnuto.schwrcio
Ja imam slično negativno iskustvo sa jednim tenderom za moju firmu. Nemoguće je kako se u regiji namještaju tenderi
Koji skandal. Da li je ovo moguće u 21 veku
TUGO MOJA….ne moze nam niko nista..
A SUDSKI SPOR, ZAVRSI LI, A SUDSKI SPOR, ZAVRSI LI ??????
Neka ovi iz FIPE procitaju ovaj clanak i vide ovaj slucaj “STRANIH INVESTICIJA” pa ce im biti jasno sto vise niko ne ulaze u BiH, ili ulazu ali previse hrabri ili ludi.
Ne mogu da verujem da su to oni isti sto su u Srbiji unistili NAVIP i Fidelinku. Boze nas sacuvaj ovakvih biznismena
Citam da se drugi kandidat zalio tuzbom. Ako je u pravu valjda mu je sud doelio koncesiju ili se to sijelo jos nije zavsilo
Maxime naivan si za ovo a ni druge marifetluke nikad i niko nece odgovarati. Vrana vrani oci ne vadi.. a sto bi odgovarao. Nema razlike izmedju stranih investitora. Svi su osvajaci i lovci na slobodan plijen.
OVAJ TEKST SAM PROCITAO BAR DESETAK PUTA, I SVAKI PUT DOLAZIM DO ISTOG ZAKLJUCKA A TO JE DA CE ZBOG OVOGA NEKO ZARADITI TESKU ROBIJU
Ovo je jedan od blazih primjera krsenja zakona pri dodjelama koncesija. Ne znate vi kako se dijele kamenolomi, sljunkare. Tu brat brata ne poznaje.
Ovdje je steta zs RS 60 miliona. Taman koliko iznose jednomjesecne penzije i za koliko se Srpska zaduzuje ovih dana. nazdravlje
Ovaj nacin dodjele koncsija i krčmenja prirodnih bogatstava strancima im usao u krv. Evo vidimo kako se sad krcmi na isti nacin i rudnik Ljubija. nista novo
I kako se zavrsi ovo sijelo ?????
Ovdje neko brka babe i žabe. Kakva Sana, ovdje se radi o rijeci Drinjači. Čitajte malo bolje tekst i čitajte do kraja. ne samo podnaslove.
ŽORAV SI KOD OČIJU. PROČITAJ MALO BOLJE PA ŽE TI BITI JASNO DA NIJE. BOŽE SAČUVAJ
Jei ova koncesija na rijeci sani za koju se bore ekologisti i kajakasi
Ima li ovo veze sa ovim ekologistima i kajakasima koji se bore za rijeku Sanu. Ako ima da se i mi iz federacije ukljucimo. Sana ja zajednicka i krivuda malo u RS malo u FBiH.
Kakvi kajakaši. Ovo su pravi “plivači”, ali u mutnim vodama. Pa vidi šta su uradili. a Bog mili sačuva. A vamo se na mitingu kunu u čast i poštenje…
Odluka pala. I pored sudskog procesa, hidroelektrana se gradi. Procitao na sajtu Vlade
Kopirali projekat konkurencije. NEMOGUCE. NE VJERUJEM
PRODJEOSE I PROTESTI. BICE: TRESLA SE GORA RODIO SE MIS
Mene vise interesuje broj prisutnih na oba mitinga po RTRS-ovim standardima.
Zasto sud ne preseca ovaj gordjev cvoj i ne donese odluku koja, kako sam razumeo, nije jos nije donesena
E jesi nepismen. U zatvoru lezi rumunski sudija a nasi se jos kriju
Nisam shvatio KO LEŽI U ZATVRU U RUMUNIJI. Neko naŠ, ili neko njihov…
Za ovo ce pre ili posle neko odgovarati. Nemoguce je da to ostane nekaznjeno
PDP ce na protestu 14 maja u subotu ovo istaci kao eklatantan primer samovolje i krsenja zakona u raspolaganju prirodnim bogatstvima. Tako su odlucili
Slika i prilika zemlje zvane “Banana Republika”. Ko je pametan shvatice
Rocky, nemoj da podcjenjujes banana drzave. Mi smo daleko ispod njihovog nivoa. Pa vidi samo ovaj primjer i ne treba ti vise
Ovdje se mijesaju BABE I ZABE, KRUSKE I JABUKE. Kako kaze Askrabic, onaj ko gubi ima pravo da se ljuti, samo treba vidjeti ko se ljuti bez osnova a ko sa osnovom. Nije to isto. Nemaju ljudi svijest i predstavu o tome da su prirodna bogatstva jedne zemlje kolektivno vlasnistvo naroda i da se prema njima vlast mora odnositi na posebno odgovoran nacin. Inace, kad – tad neposteni i prljavi poslovi isplivaju na povrsinu i njihovi akteri dodju pod udar zakona. Ko je mogao ikad pretpostaviti da ce neko da vlasti skine Milosevica, Gadafija, Causeskua, Mubaraka, Sadama… niko, a ljudi su zavrsili kako su zavrsili. Zasto? Zato sto su sve radili na svoju ruku i ponasali se kao da je drzava njihovo privatno vlasnistvo. Ja ne kazem da je u RS, i Bosni uopste, tako ili tih razmjera, ali oni koji bdu dolazili na vlast moraju imati u vidu da se ne mogu ponasati po principu “drzava to sam ja”.
Zasto SUD po ovom pitanju jos nije nikakvu presudu. Nece biti da su se i oni svrstali na stranu okupatora i domacih sluga
Sud nije presudio jer su sudovi kilavi i neefikasni. A mozda i navijacki. Ko je do sad svoja prava ostvario na sudu. Niko. Pogotovo ako je tuzio drzavu. Pa cak i kad sudovi obezu drzavu da nesto plati to pravo se nikad ne realizuje jer drzava nema para ili niko ne moze da je natjera da nesto plati. Sudovi su nezavisni od zakonodavne i izvrsne vlasti i samostalni da rade sta hoce i bez uticaja politike. Medjutim, ko kontrolise rad sudova i sudija. Niko. U prevodu; u situaciji kad se ne mozemo osloniti na sudove, ostaje dnam da pravdu uzmemo u svoje ruke. Ko Tramp u Americi.
Citam da je neko kopirao tudje projekte i da je to neko drugi omogucio. To je nemoguce kako naucno tako i prakticno. To vam je isto kao kada biste klonirali (kopirali) zivog covjeka. Zato ja ne vjerujem u te price. SCHLUSS
Ova koncesija, ocigledno, je dodeljena nezakonito, kriminalno. Ko je kriv? Moj pokojni otac Milovan, Bog da mu dusu prosti, sigurno nije. Neka se javi ko jeste. Posto, kad dodje djavo po svoje (a ubrzo ce), utrkivace se da se sami prijave oni koji su krivi, ali malo, i da prijave one koji su zakuvali corbu. Po principu: “spasavaj se ko moze”. Ovo nezakonito dodjeljivanje koncesije sigurno je jedna od najzagonetnijih kriminalnih radnji u novijoj istoriji RS, sracunata unaprijed da u zamku uhvati nekoliko najvaznijih protagonsita sa najvise politicko-poslovne scene, a koji, “ni krivi ni duzni”, a i nesvjesni, od reda su pali u zamrsenu klopku intriga razradjenih na najvisim nivoima politicke i izvrsne vlasti najvisih drzavnih struktura novije istorije stvaranja ujedninjenih nezavisnih drzava. Mala drzava, naprotiv, entitet, kada umisli da je velesila, posto se okruzila sa nekoliko kvaziodanih zastitara, upada u zamke vlastitih intriga i vjerujuci da je nedodirljiva po principu “drzava, to sam ja” rusi i unistava sve oko sebe. Nesvjesna da time unistava samu sebe….
KEMICE TI SE ZAJEBAVAS. PA DEBELI IZ SVOG DZEPA NE BI DAO NI MARKU ZA ZVORNIK. UPRAVO JE OBRATNO. ON BI Z ZVORNICKOG BUDZETA ODNIO I KORISTENI TOALET PAPIR. COVJEK JE FORMULA ZA GRAMZIVOST, A TI GA U ZVIJEZDE KUJES
Kad i se Debeli pitao, a jos se ne pita, Zvornik bi bio Monte Karlo. Covjek ima toliko para da bi sopstvenim parama izgradio ulice, kanalizaciju, vodovod, grijanje, itd. Ne daju mu dusmani, inace covjek je puno veci patriot nego sto mnogi misle. nego, cuo sam da Bosnjaci spremaju iznenadjenje za naredne lokalne zbore i svog kandidata za gradonacelnika. kao u Londonu. bio bi i red da napokon na celo Zvornika dodje Bosnjak, jer su Bosnjaci prije rata cinili vecinu u gradu. Mozda zato ne smiju ni da objave rezultate nedavnog popisa stanovnistva
da li je slucajno sto se i FG Birac i koncesije za MHE Medos nalazi na zvornickoj opstini. nije valjda da je i na tu odluku uticao debeli
Nermine dragi, s ovim Debeli nema nista jer se sve odluke dnose kod Sefa u kabinetu. Kad bi se Debeli pitao u Zvorniku bi tekli i med i mlijeko.
Puno veći kriminal od ove koncesije je dodjela istoj družini koncesije za Rudnik olova i cinka sase kod Srebrenice.
Koliko su ovi dobili koncesija u RS na isti način kao i ovu za hidroelektrabu. Misle da će to tek tako proći. Kad tad, doće đavo po svoje
Ovdje se radi o necijem hiru i samovolji. Ponasanje po principu “DRZAVA TO SAM JA”, a sa drzavom idu svakako i njena prirodna bogatstva
Neko je pitao da li je okončan sudski postupak po ovom slučaju. Pouzdana znam da nije, iako je od tužbe proslo vise od jedne godine. Stranci čekaju da se taj postupak okonča da bi zaštitu svojih prama tražili na međunarodnim sudovima jer u domaće ne vjeruju…
Ne treba ovima iz Mineka da prepisuju tuđe projekte i na taj način rizikuju. Imaju oni dovoljno para da naruce vlastiti projekat. Pod uslovom da je izvodljiv, naravno
Ne trpajte sudove u isti kos sa aktuelnim rezimom. Tu je razlika u postenju k'o nebo i zemlja. Samo se ne zna ko je vise, a ko manje, neposten.
Sudovi i policija prednjače,jer oni pokrivaju ovo zlo.Iskreno, političari i tajkuni su pošteni u svojim kriminalnim namjerama ,SUDOVI I POLICIJA SU SVE KRIVI!
Ljubice, Ljubice, maloprije ih napadas a sad ih branis. kako to ?
STA JE BILO SA TOZBOM KOJA SE POMINJE U TEKSTU. VALJDA JE RESENA ZA DVE GODINE OD KAD JE PODNETA
E Ljubice, tužba im je sigurno odbačena zbog neuvezanosti, kao i ponuda. Kakav Režim, takvi i sudovi. “Vrana vrani oči ne vadi”
Zar je ovo moguće u 21 veku. Na očigled javnosti, stampe i TV tenderi se nameštaju i konceije na državna prirodna bogatstva dodeljuju – poklanjaju dokazano kriminalizovanim pojedincima. Optuženim i osuđenim za privredni kriminal u nekoliko zemalja okruženja. Nije moguće da to nisu znali vaši političari i državni službenici u RS koji su učestvovali u dodeli ove koncesije, ali i drugih ranije. Informacije o tome kružile su najmanje poslednjih deset godina u desetinama novina i internet portala. Ti ljudi (koncesionari) uopšte ne smeju da se kreću po Evropi, pošto su za njima raspisane međuinarodne poternice, i pravo je čudo kako su uopšte mogli da osnivaju firme u Srbiji i RS i potpisuju koncesione ugovore. U Srbiji im je uhapšeno nekoliko direktora, koji su činili krivična dela po nalozima vlasnika. Kad jednog dana na red dođe istraga o svim privatizacijama i konceijama u Srbiji i u RS saznaćemo kako su dobijali državne firme i koncesije na pridona bogatstva (najviše rudnike), i ko im je, i pod kojim uslovima, to omogućavao. U Srbiji su uništili Fidelinku i Navip i zbog toga se protiv njih vode krivični postupci. U Rumuniji su već pravosnažno osuđeni za mito i korupciju. Javna je tajna (objavljeno od strane međunarodnih nezavisnih novinara) da su izneli ogromne pare iz zemlje i da na ovaj način i peru unoseći ih u zemlju kroz razne projekte. I pored svega vaši političari im dodele nekoliko koncesija u RS, uključujući i ovu poslednju. Nemoguće je da ovo ne prate vaši istražni organi i da po tom pitanju i kod vas nisu preduzeli još ništa. Verovatno sprega politike i kriminala, drugog objašnjenja nema.
Ko su ovdje lopovi i kriminalci: oni čija je ponuda odbačena; oni čija je ponuda prihvaćena; ili oni koji su sve to omogućili ???? ili svi zajedno
SVI ZAJEDNO, ILI NIKO OD NJIH. ZAVISI DA LI GLEDAS KAO LOPOV I KRIMINALAC ILI KAO POSTENI GRADJANIN OVE LOPOVSKE I KRIMINALIZOVANE ZEMLJE
Ko su ovdje lopovi i kriminalci: oni čija je ponuda odbačena; oni čija je ponuda prihvaćena; ili oni koji su sve to omogućili ???? ili svi zajedno
Samo se vi prepucavajte po portalima. Ne trebaju nama strani investitori. Imamo mi Kineze. Ubrzo ce doci partizani pa vratiti sve ono sto je od naroda oduzeto. Zivi bili pa vidjeli. Dzaba se otimate oko prirodnih bogatstava jedne ojadjene drzavice. Pusto vam ostalo…
Vodje golickino ministarstvo, orao zove sokola. Soko, soko, javi se…treba mi hitno podatak da li je potpisan anex koncesionog ugovora i koncesionaru prihvacena izmjena uslova gradnje…trpimo pritiske pomocnika da izdamo lokaciske uslove a niko neda anex…ako popustimo pomjesacemo babe i zabe i otici na robiju zbog jednog pomocnika i njegovih pritisaka na ministricu i njene najblize saradnike…a imamo informacije da nas sa strane prate…ne nije fobija, stvarno nas prate…u telefonima susti i duplira se glas, u kaficima neki sumnjivi tipovi konobarisu…vodje se ne zna ko navija za muju a ko za medjeda…svi se svih boje…
Ovaj sto je danas izasao iz zatvora jeste kum ali s ovim kriminalom nema nikakve veze. Cist ko suza.
Evo ode i Banka Srpske a mi ovde diskutujemo da li je tamo neka koncesija data u skladu sa zakonom. Ko jos za bilo sta benda bilo koji zakon u RS. NIKO
Svaki projektant, ili drugi kreator “autorskog dela”, ima apsolutno sva autorska prava na svoje delo. Kao takva, ona su zaštićena i u najnerazvijenim državama, a ne u Bosni koja je već jednom nogom u Evropi (ako ćemo se zaj……). Onaj ko je prepisao ili kopirao nećeje autorsko delo,ali i onaj ko mu je to omogućio, krivično je odgovoran i ne može izbeći krivično delo. Da ne govorim o novčanoj kazni kao nadoknadi. Postoji milion načina da se utvrdi da li je neko autorsko delo kopirano i, u konkretnom slučaju, to se može lako utvrditi. Naravno ako je tačno kako to ovde neki tvrde. Odgovornost postoji takođe i kod onog ko je takvo delo naručio i dao osnovne (kopirane) tehnične i projektantske podatke. Ne znam da li je neko pomenuo, odgovornost postoji i od državnih službenika koji su otkrili poslovnu tajnu i nekome dali projeka koji je morao da čini deo poslovne tajne. Toliko o stručnom delu. A o etičkom neću ni da govorim jer kod nas je taj pojam davno zaboravljen. Nema milosti ni poštovanja između kolega i to je ono što treba da zabrinjava. Pre svega
Nisi sve u pravu i nisi sve rekao. Prvo, kako znas da su ovi kopirali projekat konkurencije i kako se to moze utvrditi. Moguce je da dva projketanta slucajno dodju do istih ili slicnih rjesenja. Drugo, ko se kod nas bavi zastitom autorskih prava i koja je garancija da bi to neki sud utvrdio i dosudio. To se kod nas nece nikad desiti
Iz pouzdanih izvora znam da ovi nazovi englezi a ustvari srbijansko-udbaski beogradski kadrovi ne mogu da finansiraju projekat koji su dobili na guzove i da sad idu okolo po bankama moljakati za kredite koje im niko ne da jer znaju da su na prevaru dobili koncesiju i da je ona kao takva neodrziva. Vec pla uslova iz laznog ugovora o koncesiji nisu ispunili i time stekli sve uslove za raskid ugovora. Ali ni Đokić im ništa ne može jer ih štiti “veliki brat” iz londonsko-beogradske loze kojoj pripadaju i neki nasi celni politicari. Sve ovo sam cuo i na glas se priča u restoranu Slobodana Stankovica na poslednjem spratu kriminalno napravljene zgrade za koju se ne zna ni cija je. Zna se samo da vlasnici ubiru ogromne prihode od iznajmljivanja drzavnim institucijama i pored zgrade drzavnih institucija u najblizem komsiluku. DOKLE, bre, više ???
Oni koji su miljenici sistema mogu sve. Čak i da kopiraju projekte konkurentske firme, kao da se radi o običnoj pijaci. Dokaz da je država pala na najniži mogući nivo a političari zaslijepljeni sebičlukom i pohlepom za što većom zaradom od šume ne vide drveće. Ne vide, ili neće da vide, da će jednoga dana morati položiti račune nekome ko poslije njih dođe. Ničija nije do zore gorila, pa čudi kako to neki neće da vide.
neki komentatori ovdje se, kao, čude. Pa ljudi moji, ovo su sasvim normalne stvari. To se zove prvobitna akumulacija kapitala, ili “nemoj samo da me pitaš kako sam zaradio prvi milion”. Svako od nas, da je na njihovom mjestu, uradio bi isto, ili još gore. Prema tome: “TRAŽILI STE, GLEDAJTE”. Je li, nije vam valjala bivša Jugoslavija. E pa, dragi moji, prije smo imali “jednog lopova” (niko nikad iza njega nije pronašao ništa sumnjivo i na privatnim računima), a sada imate na hiljadu. Pa vidite šta je bolje. jedna, ili hiljadu lopova.
…da normalan čovjek ne povjeruje….
KA.TA.STRO.FA
K.A.T.A.S.T.R.O.F.A
KA-TA-STRO-FA
Uposlenici ministarstava energetike i prostorng uredjenja imaju mogucnost da sve ovo demantuju ako to nije tacno. Pa izvolite gospodo da vas vise ne prozivaju ovi botovci
Ovo je orkestrirana hajka na Kovacevica i Askrabica. Ja ne vjerujem da su to uradili ova dva cestita covjeka i drzavna sluzbenika. osim ako im neko nije naredio ali i to je malo vjerovatno.
Potpuno je tačno da je Mineco odustao od svog privobitnog tehničkog rješenja i prepisalo tehničko riješenje konkurentske firme, iako se zma da ni po kom osnovu nije moglo raspolagati njihovom dokumentacijom i nije smjelo kopirati tuđe tehničko rješenje. U Ministarstvu energetike sad se prepucavaju ko je mogao Minecu dati dokumentaciju konkurentske firme ako se zna da je to kažnjivo, i najviše se sumnja na članove komisije za konceije odnosno njenog predsjednika Aškrabića koji je bio glavni ralizator ideje da se Minecu da koncesija iako nije ispunjavao nekoliko uslova iz tendera. U Golićkinom Ministarstvu prostornog uređenja i građenja je panika jer su dali saglasnost na lokaciske uslove koji nisu u skladu sa ponudom i koncesionim ugovorom, a da ih o tome niko iz Ministarstva energetike nije obavijestio. Čak se ne zna i da li je Đokić potpisao aneks koncesionog ugovora jer se to krije ko zmija noge. Elem, panika je u nekoliko ministarstava jer se po gradu priča da će zbog ove koncesije neko sigurno završiti u zatvoru. Navodno se vodi neka vrsta međunarodne istrage po ovom slučaju jer ni strani investirori koji su odbijeni na tenderu nisu mačiji kašalj.
A, sad mi je jasno sto je Askraba pobjegao u Trebinje i krije se od novinara. Znaci, on je taj koji bi prije svih mogao da zaglavi u prdekani…
… a dokle se doslo sa sudskim postupkom. Da li je okoncan, i kako se to zavrsilo. Ako se zavrsilo.
Pročitao sam više puta tekst i na kraju nisam shvatio da li je ovo urađeno slučajno ili namjerno. Izgleda malo vjerovatno jer je namještanje tendera tako očigledno da se ne može oprati ni sa dvije cisterne vode. neka nam je dragi Bog na pomoći
Ako je tačno da je ponuda konkurentske firme odbačena (kako kaže Aškrabić) i ako je tačno da je Mineko umjesto svog ponuđenog projekta sada kopirao projekat konkurentske firme, znači da je neko iz Ministarstva energetike ili Komisije za koncesije Mineku dao projektnu studiju konkurentske firme. Postavlja se pitanje ko je mogao da raspolaže dokumentacijom ponuđača čija je ponuda odbačena (Mineko sigurno nije), jer samo oni koji su mogli da raspolažu tom dokumentacijom mogli su Mineku da daju projektnu dokumentaciju konkurentske firme. Organima gonjenja to sigurno neće biti teško da utvrde, pošto je tih ljudi malo, naravno ako ih to bude interesovalo. Drugim riječima: ko je imao dokumentaciju ponuđača čija je ponuda odbačena ???
Ovde je samo pitanje ko ce prvi da zavrsi u zatvoru. Neko sigurno HOCE
Ova iz “Novog Beograda” samo lupa. Niko joj nije mogao dati te podatke jer to naprosto nije tačno. Uostalom Ministarstvo gradjevinarstva daje na to saglasnosti, a Golićka se ne bi petljala u taj kriminal. Žena je skroz OK
Sve je moguće pa i to da neko odustane od svog projekta na koji je dobio bonus i preuzme projekat konkurentske firme. Naravno, samo u zemlji koja se zove Republika Srpska ali nigdje više.
Bila sam u društvu gde jedna moja koleginica i dobra prijateljica iz RS, a koja radi u nekom od ministarstava, kaže da ovi iz Mineka ne prezaju ni od čega i da su sada u poptunosti kopirali projekat koji je na tender ponudila konkurentska firma, a čija je ponuda odačena. Kaže da oni u ministarstvu više ne znaju šta da rade zbog toga jer ne vrede ni upozorenja koja su tim povodom davali pomoćnicima ministra i samom ministru. Mineko sad traži da promeni tehničke uslove koje su sami dali u ponudi i da ministarstvo i Komisija prihvate njihovo novo teničko rešenje hidrocentrale koje je, kako rekoh, u potpunosti prepisano iz dokumentacije i projekta konkurentske firme. Znači, plagijat i krađa autorskih prava koja je kažnjiva po kirvičnom zakoniku, kaže moja prijateljica. Moja prijateljica isto tako kaže da ovim iz Mineka nije bilo dovoljno što su dobili koncesiju a da nisu ispunjavali uslove, nego sada traže da im se izmeni koncesioni ugovor i promeni tehničko rešenje na koje su dobili bonus od 10 bodova u tenderu. Nečuveno, kaže moja prijateljica i razmišlja da zbog svih pritisaka koje ministarstvo trpi promeni ili napusti posao. Ona misli da se i sam ministar pobunio zbog toga i joše neke koncesije koju forsira neko iz vrha vlasti.
Auuuuuuuuuuuuu, ako je ovo tačno. Prepisivanje ili, još gore, kopiranje projektnog rješenja je gore krivično djelo nego da ubiješ čovjeka. Ko im je dao taj projekat od konkurencije, taj će još više odgovarati… Otkrivanje poslovne tajne, neobvlašteno korištenje tuđeg autorskog djela, itd… ukala im majka……
Ja ne vjerumej da su prekopirali projekat konkurencije i na takvo rjesenje potpisali aneks koncesionog ugovora. Bilo bi to za Ministra Djokica ravno harakiriju ili samoubistvo sa predumisljajem. Toliko sigurno nije lud
Iskreno, ovo izgleda nemoguće. Kad se pročita tekst ostajete bez daha, ali istovremeno i svjesni da je mrak davno zavladao našim prostorima. Nigdje svjetlosti u tunelu koji je dugačak da ne može biti duži. Dugo ćemo se mi koprcati u tom ćivom blatu po principu “tražili ste – gledajte”
Nemaju njih dvojica veze s tim osim što su bili obični izvršioci nečijih želja. A zna se i čijih. Međutim, nisu ni oni ostali kratkih rukava. Svakom prema zaslugama, ali ja u te priče iskreno ne vjerujem. Biće da je to ipak rekla – kazala, a narod ko narod. Pošto kupi poto i proda.
Sad je Trebinje postalo glavni grad lopova i brace po materi. Sastala se druzina na istim zadacima
Da bog mili sacuva. Kojeg li skandala. Zna li sipa za ovo
Aškrabić je opasna lopovčina, sve je radio u dogovoru sa doktorom Željkom Kovačevićem…
Džaba sto je lopov, kako kažeš, oni njega nagradiše novom fonkcijom. Još boljom i plaćenojom. Moguće je baš da mu je to naštelio haver Kovačević s kim se nagledao svega i svačega, jedan radeći kao ministar, a drugi kao predsjednik Komisije za konceije. Međutim, tu postoji mali problem (za njih), a to je da ih je neko na vrijeme prokužio i “snimio” i sada čeka pogodnu priliku na im ga sukne iz prikrajka. Ne na vruće, nego, kako im kaže zajednički Mentor, na hladno. Ko će ga znati, možda mi to i ne dočekamo…
Gdje je to zavrsio stara drtina….
Pa valda je postao savjetnik svom mentoru Kovacevicu u EPRS
Ovo je kap vode u moru. Koliko je samo ovakvih primjera u RS. Narodno se krcmi kao da je privatno, a privatno (veoma cesto oteto od drzave) iznosi iz zemlje i investira u inostranstvu. Pa odkud djeci politicara najskuplja auta, najbolja garderoba, diplome kupljene u Becu , Londonu i Parizu. Pogledajte samo gdje ljetuju nasi politicari skorojevici. Dosta toga je zaradjeno kroz mito i korupciju krcmeci drzavnu imovinu kroz razne privatizacije, koncesije, javne nabavke, reketiranje, itd. U RS uspjesan preduzetnik moze da bude samo onaj ko je “legao na rudu” i placa harac politicarima ili politickim partijama. Nije slucajno izmisljena izreka da nasi politicari vise vole u svoj dzep 100 maraka nego u drzavni 10 miliona maraka. A ovaj primjer iz teksta samo govori o tome kojiko je aktuelnoj vlasti stalo do pravih stranih investicija. Ne prezajuci ni od cega drzavne prirodne resurse daje sumnjivim, ali i optuzenim, preduzetnicima iako ne ispunjavaju uslove, dok na drugoj strani tjeraju prave strane investitore. Kao da misle da ce vjecno vladati i da ce taj kriminal vjecno skrivati od javnosti. Bice dovoljno samo da jedan iz kola progovori i srusice se kula od karata. A onda ce nam ponovo biti krivi stranci koji nas mrze i mrze sve sto je srpsko. Ali, tad ce biti kasno…
Ko upravlja tim preduzecima ako su ima svi vlasnici i direktori uhapseni, ili su na poternicama i kriju se. Meni to lici na neku zaveruprotiv tih ljudi. Imam utisak da su nevini i da ih se neosnovano tereti za malverzacije u privredi. Ne bi se nasi politicari tako nisko sustali.
Dragi “usa54”, nisu oni uhapseni niti su na poternicama. To je samo “zvaka” za narod. Oni koji treba da ih hapse su na njihovom platnom spisku. Naravno ne svi ali je dovoljno da ih ima. A ima ih. I onda oni narodu kazu hapsimo ih a na drugoj strani ih stote i puste da slobodno rade i kradu. Vjerovatno ce to ptrajati jos neko vrijeme a onda ce narodu da pukne film pa ce da to u nekoj revoluciji da pokupe metl
Nemaju Srbi više snage za revoluciju, ono što je valjalo je izginulo u ratovima, a ovo što je ostalo nije ni za što kadro…
Ja sam u ovom slucaju apsolutno na strani VLADE RS. Zasto bismo mi uopste davali koncesije stranim strancima kad imamo bolje domace strance. Nasi, a stvetski, stranci imaju moralnu obavezu da u drzavu vrate pare koje su nelegalno izneli. U inostransvu ne mogu da ih investiraju, bolje receno operu, pa je brate red da im omogucimo da to operu kod nas. U svojoj nekadasnjoj zemlji. Dobro njima, dobro nasim politicarima, a narodu kako bude. Ionako se narod nista ne pita. Do daljnjeg…
Sta kukaju ovi iz Mineka. dobili su rudnik SASE na guz… pa misle da mogu cijelu RS tako da poklope. E, nece moci ove noci
Sta radi novi ministra Djokic, zasto se ne ogradi od ovakvih nedjela i ne zatrazi raskid ugovora kao u slucaju COMSAR. ili je ovo mozda nesto drugo
danas je objavljen itervju Cubrilovic o mitu i korupciji u skolama, zdravstvu, zaposljavanju itd. Zaboravio na mito i korupciju kod dodjele koncesija. A da, to su sitni oblici kradje i samim tim sitni oblici korupcije
Jedno je pisati i pricati a drugo uzimati pare pod formom mita i korupcije o kojoj dana prica Predsjednik skupstine Cubrilovic
STO SE BOLAN CUDITE. TAKO FUNKCIONISE OVA TRULA DRZAVA OD RS
Ovdje se radi o klasicnom donosenju odluka na stetu Republike Srpske i sklapanju stetnih ugovora koji te odluke potvrdjuju. Reklo bi se klasicno krivino djelo sa izuzetno stetnim posledicama kroz rasprodaju prirodnih resursa. Sto se prije ta greska ispravi posledice ce biti manje a samim tim i zatvorske kazne blaze. Ocigledno je da se neki nasi politicari ponasaju kao da im je drzavna priroda bogatstva ostavio babo u nasledje ili zena donijela u miraz. Drugim rijecima; politicka kratkovidnost ili, jos gore, politicko slijepilo. Jos ako je tacno da je koncesija data “firmi u sedistu korupciskih afera” ciji su vlasnici osudjivani za teska krivicna djela u privredi, odgovornost nasih politicara je jos veca
Ti što gledaš sa strane, nogao bi da vidiš da je Vlada istoj kompaniji na isti ili gori način dala nekoliko koncesija za rudnike pa se niko zbog toga ne buni. Valda su m nešto dali na pošten način i neće biti da su tako loši kao što se piše
Kako je dala tako moze i da oduzme, Vlada ovu koncesiju. Ako je suditi po ovom sto pise Vlada ce se sigurno naknadno sjetiti i ispraviti svoju gresku. Ali pitanje je da li je ovo tacno. Jer novinari svasta pisu. Kad bi bilo tacno sve sto novinari pisu onda nam sudovi ne bi ni trebali
Po meni ovde se radi o cistom propustu administracije a ne o necijoj nameri. Jer je jednostavno nemoguce da neko namerno napravi ovakvo sr…e a da za to jos ne odgovara. Puno je kupljenih diploma i jadni sluzbenici nisu u stanju da dobro obradjuju predmete. Vidite samo tog cobana predsednika komisije. Iz recnika se vidi da je ostao kod ovaca i da se odatle nikad nije makao. Cast cobanima, ali drugog boljeg poredjenja nema. Jer da covek imalo pameti ima bar bi se bolje izrazio na novinasko pitanje. Ovako, samo je potvrdio ono sto je novinar napisao.
Ovo je tipičan primer privlačenja stranih investicija. Po principu: prvo ćemo da privučemo strane investicije naših investitora koji su nelegalno izneli pare iz zemlje pa sada imaju potrebu da ih brže bolje legalizuju, a posle toga, (možda nakon 50 godina) da počnemo privlačiti prave strane investitore. U međuvremenu naši strani investitori će da operu pare i da ih tako oprane ponovo iznesu iz zemlje (u našim bankama su nesigurne), ali da ne plate državi porez na dobit. To je ta formula koja je osiromašila našu ekonomiju do te mere da moramo da posežemo za nepovoljnim i dužničkoropskim stranim kreditima (umesto da posežemo za pravim stranim investicijama), i da sve više i više tonemo u bedu i siromaštvo. Naravno, osiromašiće najširi sloj u društvu, dok će oni koji su “blizu vatre” itekako dobro da se ogriju. Za par godina sve će se zaboraviti, i pljačka narodnih resursa će da se nastavi samo u nekom drugom obliku i od nekih drugih ljudi.
Zasto ova koncesija dobija toliki publicitet ako se zna da postoje druge mnogo vaznije koncesije koje je bivsi ministar Kovacevic dao a da ni trepnuo nije.
…pametan zacuti, budala progovori a fukara se obogati..
Kakve veze ima čuvena Andrićeva rečenica sa ovim što piše u članku….Ne spuštajte čoveka na tako nizak nivo……Ovo je delo naših nedovršenih političara potpomognuti novopečenim tajkunima odnosno bogatašima….Verovatno kao i svaki krčag, i ovaj će na vodu da ide dok se ne razbije….
Dokle cemo vise gledati ili slusati ovakve slucajeve flagrantnog krsenja zakona. Ovdje se nezakonitosti vide iz aviona, samo ko hoce da to vidi
MINEKO = KOMSAR, braca po materi
Ima li ikakve veze ovaj Comsar sa firmom Mineco. Mozda da, a mozda ne. Uglavnom, i jedni i drugi su miljenici aktuelne vlasti. Bog dragi zna zasto im se cine toliki ustupci i koncesije nude “na tacni”
Proizilazi da se Vlada olako odrekla 60 miliona KM. Skoro ukupne jednomjesecne penzije za cijelu RS. Da ne govorimo da se odrekla kvalitetnih stranih investitora kojima vjerovatno vise nece ni pasti na pamet da ulazu u RS. Drugim rijecima, neodgovorna politila Vlade koja ce ih prije ili poslije kostati potpunog povlacenja stranaca iz investicija. Ali koga je to briga
Najbolji nacin da oteras strane investitore je da profitabilne poslove u zemlji ustupas prijateljima, rodbini, partiskim poslusnicima, za pare, itd. Ovo je klasican primer gde se favorizuje grupa koja je na sasvim sumnjiv nacin dosla do bogatstva, ili upravlja parama kojima niko ne zna preklo. Da li su nadlezni pre ove ujdurme znali o kome se radi pa i pored toga im dali koncesiju a da nisu ni uspunjavali uslove koje su zajedno nastimavali. Drugim recima nisuni znali da nameste tender
Ovo nije nista za koncesije na rijeci Bistrici koju su dali Kalderi
Lopovi, kriminalci i vanzemaljci vladaju nasim zivotima
Zar je moguce da se kod nas ovako nesto desava
Ovi komentatori su zlobni. Bolje da se posvete vlastitim zivotima i gledaju svoja posla. Inace, progutace ih mrak
Ti to kao prijetis. Da nisi jedan od njih….
Ovdje je neko GARANT mazno lovu. Samo ko?
Ovaj tekst je objavljen u julu prosle godine. Sta je bilo sa tuzbom i kako je taj spor rijesen na sudu
..osim toga mogu oni da detaljno opisu kako se iz zemlje iznose pokradene pare, pa u zemlju, npr. RS unose kako bi se oprale.
Da li ce ovi iz MINEKA biti na ekonomskom forumu na Jahorini. Mogli bi perfektno da objasne kako se u Republici koncesije dobijaju nezakonito i kako se potkupljuju politicari
Ovi nasi englezi iz Mineca pokupovali su svd glavne funkcionere u Srebrenickoj opstini zbog rudnika olova i cinka a u Zvornickoj opstini zbog ove koncesije na rijeci Drinjaci. Ovi njihovi protivkandidati na tenderu mogu da tuze drzavu koliko hoce nista im necd pomoci. Kupice oni i sudije ako treba. Na zalost dok nam je drzava taka nema nikakvih sansi da bilo ko ozbiljan investira u RS. Nasi strani investitodi su samo oni sto peru pare
Ne smeju kupiti sudije u RS. Kad su lupovali one u Rumuniji malo su se preracunali pa zaradili zatvor u koji nisu otisli jer ne mogu da ih uhvate. Beze i kriju se
Ovi Minecovi UDBASI mogu da kupe sve pa i nase politicare. Samo sto nasi politicari nisu potkupljivi pa im to u ovom slucaju nise poslo za rukom. Ostaje ipak zagonetka kako su na guzove, sto rece jedan, dobili ovu koncesiju
Odkud ti bre Pevac da i ovi nasi nisu potkupljivi. Danas je sve roba i sve se bre kupuje, a najbolje se prodaju politicari
A pare od provizija za ovu koncesiju zavrsile u Panamskim offsore kompanijama
Ali ti ljudi te prljave pare ulazu u nasu zemlju, a ne kao neki da ih peru i investiraju u Becu, Kipru, Rusiji, Sloveniji…..
To ti je sve Hamoviceva ekipa. Bivsi DBovci, UDBAsi, masoni, iluminati, trilateralci. JEDNOM RIJECJU : LOPOVI I KRIMINALCI. Sad kad im pocnu objavljivati ukradene milione jos iz vremena kad su radili za Genex, Progres, Jugoexport, itd. Prljave pare iznijeli u offshore kompanije pa ih sad unose u zemlju i peru. Ako nasi politicari takvim daju na tacni prirodna bogatstva koja su vlasnistvo svih nas, znaci da nisu nista bolji od njih. Isti su, a mozda i gori.
Ako je samo mali deo ove price tacan, ovim britancima treba oduzeti i koncesije koje su im ranije date, a ne davati im jos i nove iako ne ispunjavaju uslove. Hoce li neko zbog ovog podneti racune i odgovarati pred sudom
Sta ako je dio tacan, tacno je sve. Pa vidis sta pise…..
Slucaj ove koncesije je gori od slucaja Boske
Cvijanovicka kaze da nema kredita MMF dok ne riješi Banku Srpske, a ne zna da je Banka Srpske “mala maca” naspram ove koncesije koju je “pod pritiskom” dala. Nije uspjela da prepozna i shvati da su joj tu koncesiju prodali kao cavce pod golupce…
Šta ste navalili na Premijerku. Oma se ne može sjetiti ni šta je juče bilo a kamoli prije dvije godine. Uostalom, pitanje je da li ona sa ovim kriminalom ima ikakve veze. A možda ima i alibi, nije bila tu kad se glasalo. Bilo kako bilo neko je napravio kriminal, ali je važno da se ne čini više
Nismo mi navalili na nju nego ona na nas. Ne određujemo mi njoj porez i cijenu struje, nego ona nama. Prema tome, podložna je kritici kao i sve javne ličnosti. Naravno, brez vređanja, BRE
Šta napadate Aškrabića kad znate da je on u svemu tome obični izvršilac. Zna se ko po tim pitanjima donosi odluke čak se ni ovačević nije pitao
Sta da ocekujes od obicnog hercegovackog seljaka sa zavrsenom vecernjom osnovnom skolom i kupljenim diplomama srednje skole i fakulteta. Al zato je redovno zavrsio srednju lopovsku skolu i fakultet
Ovom bivšem predsjedniku komisije za koncesije dovoljno je vidjeti glavu i frizuru pa da ti bude jasno da je “jako šljego s brda”, al’ eto čovjek nekoliko godina dijelio koncesije i kapom i šakom, naravno unaprijed izabranim kumovima, prijateljima, rodbini, masonima, jevrejima, partiskim poslusnicima, a prije svega takozvanim strancima koji su preko koncesija samo oprali ogromne sume pokradenog i u inostranstvi iznesenog novca. Za to su ga vjerovatno nagradili novom funkcijom da bi ga sklonili jer se previse osilio i poceo da radi stvari na svoju ruku.
Ja papka ovog predsednika komisije za koncesije, kakve izjave daje. Vidi se da je on izasao iz sela ali selo nije iz njega. Koja nadobudnost, a rjecnik nula. I taki nama vode komisije.
Gore od ovog u RS je samo dodjela koncesije za rudnik Sase kod Srebrenice. Istoj grupaciji. Postupak detaljno opisan u članku “Put u središte rudnika Sase” nezavisnog novinara Stefana Mačkića.
Šta se čudite. Ovako su dodijeljene sve koncesije, samo što je u ovom slučaju “UDARILA VILA NA HALILA”. Biće interesantno pratiti kako će se ovo sijelo završiti.
Za ovo sve kriv je neko ko svim političkim i ekonomskim tokovima u RS diriguje iz vana. Naši političari nisu bili u stanju da se tome suprostave mada su i sami videli koju glupost čine. Sad se možda i kaju ali je kasno.
Hocu li pogrijesiti ako kazem da je taj “Neko” iz Moskve. Samo pitam ?
Nisi daleko od istine, ali si zaboravio Vojvodinu. Neki končići se i odatle povlače.
Koje li drskosti i otvorenog kriminala. Bravo, tako se privlace strane investicije. Samo tako nastavite, pa cete zavrsiti kao i oni od juce. Zivi bili pa videli…..
Nije vredelo upozoravati nadležne u RS da se ovde radi o sumnjivim srpskim tajkunima koji su u Srbiji upropastili nekoliko velikih giganata kao što su NAVIP i FIDELINKA. Ne, oni su hteli po svaku cenu da puste ove i u RS, a vidimo kako. Kad pokupe kajmak u RS preseliće se u neku drugu državu a državi ostaviti dugove. Kao litvanci sa fabrikom Birač. Ćivi bili pa videli
Pa to su ovi isti što vode rudnik Sase. Ovdje se ne razumije ko koga i čiji je u čijoj…..
Naletjeh na ovaj clanak pa sam se zapitao da li je ovo moguce. Pa gdje mi to zivimo
Kad sam pre dve godine pisala o aferama Mineca u fidelinki noko me nije ozbiljno shvatio. Sad vidim da je protiv direktora Andrejevica iz londona pokrenut krivični postupak. oliko je trebalo državi da se pomeri s mesta
Evo i americki nezavisni novinarski istrazivacki tim je pisao o ovim sreckovicima (http://mondo.rs/a623585/Info/Ekonomija/Velika-pljacka-Srbije-Mineco-Mi-nismo.html). To znaci da nema kraja aferama ovih bjelosvjetskih lopuza koji su ojadili i Navip i Fidelinku, a prave se nevini (francuske sobarice). Hoce li ikad iko od njih dolijati i ugledati svjetlo zatvora. naravno da nece, jer “vrana vrani oci ne vadi”
Odkud to da se ovi Minecovci bave hljebom i kolačima (Fidelinka), vinima i drugim alkoholnim picima (NAVIP), obojenim metalima (Rudnik Sase,Rudnik antimona istočno Goražde i Zajača), hidroenergijom (mala hidrocentrala Medoš), itd. Da oni to umjesto rude ne prepiraju malo pare koje su odnijeli nako 5 oktobra??????
Lijepo sam rekao da će kao u Srbiji i u Bosni napraviti neko sr…. I bio sam u pravu. Šta je sledeće