ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

Veliki potencijal biomase u Srbiji se ne koristi dovoljno

Objavljeno u ENERGETIKA

BEOGRAD, Srbija ima godišnji potencijal biomase od 2,7 miliona tona ekvivalentne nafte, ali se ona koristi u simboličnim količinama, zbog neodgovarajuće zakonske regulative i načina finansiranja projekata iz te oblasti, rečeno je danas na okruglom stolu “Biogorivo-energija oko nas”.

Srbija od svih obnovljivih izvora energije najviše raspolaže biomasom-62 odsto, navela je profesorka Mašinskog fakulteta Dragoslava Stojiljković, na skupu u organizaciji internet časopisa “Balkanmagazin” i dodala da u Srbiji ima najviše poljoprivredne biomase – 1,7 miliona tona, a drvnih ostatka oko milion tona.

Ona je objasnila da postoji mogućnost korišćenja biomase za proizvodnju električne ali i toplotne energije, što bi omogućilo znatne energetske, ali i ekonomske uštede.

Energetski potencijal neiskorišćene biomase u Srbiji jednak je količini od 55 odsto ukupno proizvedene električne energije ili 78 odsto ukupnog godišnjeg uvoza prirodnog gasa ili 51 odsto godišnjeg uvoza nafte.

Što se tiče bigoriva, Srbija ima cilj da do 2012. godine udio biogoriva na srpskom tržištu iznosi oko 2,2 odsto u cjelokupnoj potrošnji goriva, rekla je Stojiljković i dodala da su za proizvodnju biogoriva potrebni kupci, bilo da je riječ o biodizelu ili bioetanolu.

Ona je podsjetila da je u Srbiji bila započela proizvodnja oko 100.000 tona biodizela u fabrici “Viktorija grup” u Šidu , ali ta proizvodnja nije zaživjela zbog neisplativosti i pretvorena je u proizvodnju jestivog ulja.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić naglasio je da u Srbiji, kada je riječ o drvnoj biomasi, postoji pet fabrika u kojima se proizvodi oko 50.000 tona peleta godišnje, od čega se oko 95 odsto izvozi, a zahvaljujući tome je Srbija očišćena od drvnog otpada.

On je ukazao da je kao energente od drveta moguće koristiti drvne sječke, cepanice, drvne palete i brikete, istakavši da u našoj zemlji ne postoji ni jedan veći grad u kome se drvo i proizvodi od drveta ne koristi kao energenti.

U Srbiji se kao energent za grijanje drvo koristi u 27 odsto domaćinstava, struja u 29 odsto, daljinski sistemi grijanja u 28 odsto, dok se na ugalj i gas grije oko sedam odsto domaćinstava, naveo je Glavonjić.

Predstavnik Beogradskih elektrana Pera Vasiljević napomenuo je da se u Beogradskim elektranama uz korišćenje gasa i mazuta, od 2009. godine koristi i biomasa, a planirana ovogodišnja potrošnja je 4.500 tona.

On je naveo da Beogradske elektrane imaju u planu da izgrade i kogenerativno postrojenje na biomasu na Ceraku, koje bi proizvodilo i električnu i toplotnu energiju, uz godišnju potrošnju oko 20.000 tona drvne sječke.

Država bi, kako je naglasio, trebalo da podstakne veće korišćenje biomase u postrojenjima koja proizvode toplotnu energiju, a taj podsticajni sistem trebao bi da se odnosi na nabavku odgovarajućih uređaja u tim postrojenjima.

Direktor u kompaniji “Viktorija bioenerdži” Dragan Urošević kazao je da ta kompanija za proizvodnju koristi kotlovska postrojenja na biomasu-slamu i ljuske suncokreta, istakavši da uštede zbog korišćenja biomase u postrojenjima te fabrike iznose oko 100.000 evra mjesečno. Tanjug

Komentari |


Komentari (0)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

(obavezno)

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

A- A A+