Veber:Transparentnost lijek za krizu na finansijskom tržištu

20.03.2008. / 9:11

FRANKFURT, Predsjednik njemačke centralne banke, Bundesbanke, Aksel Veber ocjenio je u intervjuu koji je  objavio dnevnik „Handelsblat“ da banke i druge finansijske institucije treba otvoreno da kažu kolike su gubitke imale u vezi sa krahom sistema drugostepenih kredita u SAD, kako bi se prevazišla tekuća kriza na međunarodnom finansijskom tržištu.
„Neizvesnost se može izbjeći samo saopštavanjem vrijednosti  otpisa“, rekao je on.
Veber je istakao da se sada ne oseća samo opšti rast napetosti na evropskim finansijskim tržištima, već je loše raspoloženje zahvatilo i neposredne učesnike poslovanja.
U takvoj poslovnoj klimi neophodno je „obezbjediti transparentnost putem otkrivanja rizika i, što je ne manje važno, ojačati povjerenje među tržišnim igračima“, rekao je Veber.
„Mi vidimo, u ovom trenutku, na finansijskim tržištima novi period uznemirenosti, što ponovo dovodi do napregnutosti u različitim segmentima. Glavni uzrok takvog stanja je nedostatak transparentnosti“, smatra čelnik njemačke centralne banke.
Šef Bundesbanke vjeruje da je „pravovremena informacija o vlastitim (poslovnim) rizicima“ neophodna ne samo bankama koje imaju probleme u poslovanju, nego i svim igračima na finansijskim berzama, uključujući i one koji rade za hedž-fondove.
„Smirivanje tržišta je moguće samo ako se rizici objave“, tvrdi Veber.
Predsjednik Bundesbanke je u intervjuu za poznati njemački poslovni dnevnik takođe ukazao na potrebu jačanja discipline tržišta, poboljšanja upravljačke funkcije u bankama, a takođe i davanja ocjene sopstvenih poslovnih rizika.
Veber, koji je i član najužeg rukovodstva Evropske centralne banke (ECB), ističe da je jedan od glavnih srednjeročnih ciljeva te finansijske institucije, čija se nadležnost proteže na 15 članica Evropske unije koje koriste zajedničku valutu, evro, održavanje stabilnosti cijena i obuzdavanje rasta inflacije.
„Mi ćemo raditi sve što je neophodno i što je u našoj moći da  održimo nivo inflacije, u srednjeročnom periodu, ispod dva odsto“, rekao je Veber.
Godišnji nivo inflacije u zoni evra krajem februara, od 3,3 odsto, bio je, međutim, osjetno veći od dvoprocentnog maksimuma koji je za zonu evra utvrdila ECB.
Veber je ukazao, komentarišući opštu privrednu situaciju u regionu, da u zoni evra sada nema nikakvog povoda za strahovanje od hlađenja konjunkture.
On, ipak, nije isključio mogućnost da se sve izraženije usporavanje rasta američke privrede i problemi sa vraćanjem hipotekarnih zajmova u SAD loše odraze i na privredu zone evra.
Zemlje članice „velike sedmorke“ (SAD, Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Kanada) trebalo bi do ljeta da razmotre sve uočene „slabosti svjetskog finansijskog sistema“ i zatim da preduzmu konkretne mjere za riješavanje tekućih 
problema, zaključio je Veber.