Učinili Rusima, sad više nema nazad

23.02.2011. / 8:55

BEOGRAD, U Ministarstvu energetike Srbije demantuju da im je stigao dopis iz Moskve u kome se izražava nezadovoljstvo realizacijom energetskog sporazuma s Rusijom.
Oni ističu da takva depeša nije stigla, dodajući da ne vide nijedan razlog zašto bi taj strateški partner bio nezadovoljan.
To se poklapa i sa stavom Gasprom grupe da su zadovoljni dinamikom realizacije naftnog projekta. Projekti koje Gasprom realizuje u Srbiji – Južni tok, Banatski Dvor i NIS, predstavljaju centar ruske saradnje sa Srbijom.
“Obje strane zajednički rade na brzom pronalaženju i realizovanju najboljih rješenja za sve zajedničke projekte i ne očekuju se bilo kakvi problemi u tom smislu”, potvrdili su u Gaspromu. Rusku stranu, kako kažu, ne zanima cjenkanje, već postizanje napretka u investicijama u Srbiji.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da se u energetici generalno rade loše stvari, ali da nam za to nisu krivi Rusi, već mi sami sebi. Zato se ne možemo ljutiti na njih što smo im dali NIS, a ne znamo da li će biti izgrađen gasovod Južni tok.

“Kao što je NIS prodat bez tendera, tako se sada Italijanima dopušta da grade mini-hidrocentrale na Ibru, srednjoj Drini i da svu zelenu energiju izvoze, a EPS je manjinski vlasnik. Ko je tu kriv? Niko drugi nego srpska strana koja pristaje na takve poslove”, kaže Kovačević.

Srbija ne može da se ljuti na ruskog gazdu u NIS-u što je od preuzimanja ove naftne kompanije drastično povećao eksploataciju domaće nafte. To je isto mogao da radi i NIS dok je bio državni i da od toga zarađuje novac, ali nije. Danas, zbog toga niko ne odgovara, pojašnjava Kovačević.

Rusi, kaže on, vide da je u Srbiji mutna voda i ne treba da nas iznenadi zahtjev da tokom predstojeće posjete predsjednika ruske vlade Vladimira Putina bude zatraženo da se ugovore još neki poslovi u energetici. Pitanje je, međutim, zašto se o velikim poslovima razgovora samo na državnom nivou, a ne među privrednicima. Kovačević kaže da je najvjerovatniji razlog za to da se izbjegne svaka odgovornost.

Zbog problema u kojima je, Srbija mora da prihvati ruski kredit od 800 miliona dolara za infrastrukturu, iako su kamate više od evropskih. Uz to, ruska strana insistira da njihovi radnici rade na ovim projektima. Umjesto da rade naše firme i povećaju domaći BDP, ruska stana će povećavati svoj BDP.
Rusi zadovoljni saradnjom sa Srbijom
U Gaspromu navode da je toku realizacija modernizacije NIS-ove rafinerije u Pančevu koja je regulisana Akcionarskim ugovorom, a prošle godine, prvi put poslije dužeg vremena, kompanija je zabilježila dobit.
Ni u kašnjenju u realizaciji podzemnog skladišta Banatski Dvor ruska strana ne vidi ništa sporno, već kaže da je usporena realizacija ovakvih projekata uobičajena stvar i da to ne treba smatrati problemom.

Projekat Banatski Dvor, podzemna skladišta gasa koja Gasprom trenutno pravi u Austriji, Njemačkoj, Holandiji i Mađarskoj, pojačaće pouzdanost ruskog izvoza gasa, zajedno sa tradicionalnim gasovodima, kao i projektima za transport gasa, kao što su Sjeverni i Južni tok.

Upitani kakva je sudbina naftno-gasnog aranžmana Srbije i Rusije ukoliko iz bilo kog razloga ne dođe do gradnje Južnog toka, u Gasprom grupi kategorički tvrde da će Južni tok biti završen.

Projekat je odavno započet. Studije opravdanosti u Srbiji i Sloveniji, kao i za podvodne dijelove gasovoda, završene su. Očekuje se i da konsolidovana studija uskoro bude završena. Tada će moći da se pozabave svim tehničkim i regulatornim pitanjima, prije nego što budu donijeli zvaničnu i konačnu odluku krajem 2012. godine.

S obzirom na to da tražnja za gasom u Evropi raste, Evropi će biti potrebni gasovodi kako bi izmirila tu potražnju. Prema tome, ulaganje u Južni tok je ekonomski potpuno opravdano za nas, kažu u Gasprom grupi.

Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, kaže da se energetska dozvola može izdati pod uslovom da je izgradnja energetskog objekta po svojoj vrsti i namjeni u skladu sa Strategijom razvoja energetike. Svako ima pravo da podnese zahtjev za energetsku dozvolu, pa i privatnik. Od njega, međutim, EPS nema nikakvu korist, a od Italijana i te kakvu, jer je EPS vlasnik 49 odsto projekta. Politika