Sve više kasni otplata kredita
22.04.2010. / 7:40
BANJALUKA, Korisnici bankarskih kredita u RS lani su u značajno većem obimu kasnili s njihovom otplatom, što je bankama stvorilo problem povećanog izdvajanja novca za potencijalne kreditne gubitke.
Agencija za bankarstvo RS u izvještaju za prošlu godinu navodi da su dospjela kreditna potraživanja banaka u RS porasla za skoro dvije trećine (63 odsto) u odnosu na kraj 2008, odnosno za 58,1 milion KM. Stoga je učešće dospjelih kredita u ukupno plasiranim kreditima u 2009. godini povećano sa 2,6 odsto na 4,1 odsto. Regulator bankarskog sistema RS taj rast dovodi u direktnu vezu s nepovoljnim uslovima poslovanja izazvanih globalnom ekonomskom i finansijskom krizom. Napominju, međutim, da je u periodu od oktobra do decembra 2009. došlo do zaustavljanja negativnog trenda, odnosno veće otplata kredita u odnosu na prvih devet mjeseci.
Najveće učešće u strukturi dospjelih kredita, nešto više od četiri petine, odnosi se na kredite privatnim preduzećima i društvima, koji čine 6,4 odsto ukupnih kredita tom sektoru. Ukoliko bismo vrijednost svakog plasiranog zajma računali prosječno, to bi značilo da je u 2008. kasnila otplata svakog 24, a lani svakog 16. bankarskog kredita plasiranog preduzećima.
“Rast dospjelih potraživanja, posebno u realnom sektoru, upozorava na neophodnost kvalitetnije analize kreditne sposobnosti zajmoprimaca pri odobravanju kredita i potrebu sistematičnijeg praćenja redovnog servisiranja kredita”, ističu u Agenciji za bankarstvo RS.
Na kredite građanima odnosi se nešto manje od četvrtine ukupnih dospjelih kreditnih potraživanja, te, po proporcionalnoj računici, kasni otplata svakog 43. podignutog kredita. To je prilično češće u poređenju sa 2008. godinom kada je kasnila otplata svakog 71. kredita. Regulator ukazuje da su krediti građanima i dalje u kategoriji najsigurnijih plasmana za banke, ali upozorava da nivo i rast dospjelih potraživanja treba pratiti s povećanom pažnjom s obzirom na to da se uglavnom radi o dugoročnim zajmovima.
U privrednoj zajednici kažu da je kašnjenje u otplati kredita samo još jedan od pokazatelja negativnog uticaja globalne recesije na sposobnost domaćih kompanija da redovno izmiruju svoje obaveze.
“Problem nelikvidnosti s kojima su se preduzeća u RS suočila prije svega zbog svjetske ekonomske krize, ali i pojedinih nepromišljenih investicionih odluka, bili su vidljivi još krajem 2008, dok se tokom prošle godine situacija dodatno usložila. To je uticalo i na masovnije kašnjenje preduzeća u otplati kredita bankama”, kazala je Dragica Ristić, direktor Privredne komore RS.
Ocjenjuje da bi likvidnost privrede bila povoljnija da je Agencija za bankarstvo ranije, a ne tek u zadnjem lanjskom kvartalu, podstakla banke na reprogramiranje kredita firmama koje su pogođene krizom.
“Reprogrami preduzećima kasnili su i nisu dali efekte koje su mogli da su primijenjeni ranije. Njihove pune efekte stoga očekujem tek ove godine”, ističe ona.
Prema zvaničnim podacima, banke u RS su lani odobrile 232 zahtjeva za reprogram kreditnih obaveza u ukupnom iznosu od 137,5 miliona KM. Od toga je odgoda otplate kredita odobrena za 82 pravna lica u ukupnom iznosu od 136 miliona, dok su za 150 građana reprogramirani krediti u zbirnom iznosu od 1,5 miliona KM.
Brojke
• 58,1 milion KM – godišnji rast dospjelih kredita
• 137,5 miliona KM – iznos reprogramiranih kredita
• 136 miliona KM – iznos reprogramiranih kredita privredi
• 1,5 miliona KM – iznos reprogramiranih kredita građanima
Nekvalitetni krediti
Učešće nekvalitetnih kredita (zajmovi klasifikovani u više kategorije rizika) u ukupnom kreditnom portfelju banaka u RS prošle godine je poraslo sa 3,5 odsto na 7,8 odsto, navodi se u izvještaju Agencije za bankarstvo RS.
To je posljedica rasta te kategorije kredita u privredi sa četiri na 9,6 odsto i u sektoru stanovništva sa 2,9 odsto na 5,1 odsto. Ukupne rezerve za pokriće potencijalnih kreditnih i drugih gubitaka veće su na godišnjem nivou za 36 odsto, a stopa pokrivenosti ukupne rizične aktive rezervama je porasla sa 3,7 na pet procenata.
“Nominalni iznosi nekvalitetnih kredita još nisu zabrinjavajući, ali ono što zahtijeva dodatnu pažnju i oprez je trend rasta u 2009. i očekivanje da on bude nastavljen i u ovoj godini”, upozorava regulator. Nezavisne novine
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
U SFRJ DPO je bio 15 dana. Za stanovništvo treba uvesti 30 dana, pa onda primijeniti mjere. Mislim da bi ombdusmen za zaštitu potrošača mogao nešto učiniti, kada bi htio.
Ne, znam o čemu ovdje pričate?
interesuje me monopol bankarskog sistema?
Izišljena stvar ”monopola”????????
Za ”pišljivu” (izv. na izrazu), opterećuju vam /nam/ dodatnih 20 KM, na kreditno zaduženje.
Primjer Hypo Banke:
Penzioner ima kredite, a ranije bio u radnom odnosu, prima penziju, za sada oko 10 u mjesecu, a Hypo banka uveli, ako ne platite zaostalu ratun do 08. u mjesecu računaju vam 20 KM ”opomene”.
Monopol,nezakonitost,jad i bijeda u ovoj anarhijskoj državi.