ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

Srpska ograničava rokove plaćanja na maksimalno 60 dana

Objavljeno u EKSKLUZIVNO

   – Za probijanje rokove plaća se naknada od tri odsto obaveze i kazna do 3.000 KM
   – Ako nije ugovoren, rok za plaćanje je 30 dana
   – Izuzetak javne institucije i preduzeća koji imaju rok 90 dana
   – U Srbiji javni sektor ima kraći rok od privrede

BANJALUKA, Republika Srpska planira zakonski ograničiti rok plaćanje novčanih obaveza između privrednih subjekata na maksimalno 60 dana. Nakon ovog roka dužnik je obavezan da povjeriocu, bez njegovog poziva, plati posebnu naknadu od 3% obaveze, detalji su radne verzije Zakona o rokovima ispunjenja novčanih obaveza koja je u posjedu poslovnog portala CAPITAL.ba.Zakon o rokovima placanja krupno

 

Dugoočekivani zakon o ograničavanju rokova plaćanja, koje su usvojile sve zemlje u okruženu, predviđa da firme između sebe ne mogu ugovoriti duži rok plaćanja od 60 dana.

Ako ugovorom rok plaćanja nije odrećen, dužnik je dužan da plati svoje obaveze u roku od 30 dana.

Zakon važi i za državne institucije, vandbudžetske fondove, javne ustanove, organe i javna preduzeća, koji se zajednički nazivaju subjekti javnog prava.

Međutim, primjetno je da je država svojim institucijama dala znatno „više prostora“ za plaćanje obaveze, nego privrednim subjektima. Dok privredni subjekti svoje obaveze moraju platiti u maksimalnom roku od 60 dana, rok plaćanja između poslovnih subjekata i subjekata javnog prava je 90 dana.

Dužnik u slučaju kašnjenja mora da plati naknade od tri odsto od obaveze i to bez obzira da li je povjerilac pretrpio štetu zbog dužnikovog kašnjenja ili ne. Prvobitnom verzijom je, saznaje CAPITAL, bilo predviđeno da naknada za probijanje rokova iznosi čak pet odsto, ali se odustalo procjenjujući da bi ona ipak bilo previsoka.

Dodatno, za dužnike su predviđene novčane kazne od 1.000 do 3.000 KM za probijanje propisanih rokova, te od 200 do 1.000 KM za odgovorno lice u pravnom licu.

Kad rok može biti duži

Ugovorom se može produžiti maksimalni dok od 60 dana, samo u slučaju da je dužnik povjeriocu izdao sredstvo obezbjeđenja koje ima snagu izvršne isprave, kao što su bankarska garancija koja sadrži klauzule „neopoziva“, „bezuslovna“, „naplativa na prvi poziv bez prigovora“ kao i avalirane mjenice od strane banke.

Nadzor nad primjenom zakona vršiće Ministarstvo finansija. Detalje načina nadzora bi razradio i propisao ministar finansija posebnim pravilnikom u roku od 90 dana od stupanja na snagu zakona.

Potrebno je naglasiti da se ovde radi o prvoj radnoj verziji Zakona o rokovima ispunjenja novčanih obaveza, što znači da do upućivanja u parlamentarnu proceduru tekst može pretrpjeti izmjene.

Vlada Zakon o rokovima ispunjenja novčanih obaveza priprema u paketu 11 zakona iz finansijske oblasti, sa ciljem najavljene reforme privrednog sistema Republike Srpske.

Rezultat ovog Zakona bi trebao biti poboljšanje opšte likvidnosti u Republici Srpskoj, ali će istovremeno staviti na ozbiljan test državne institucije, organe i vanbudžetske fondove koji su poznati po višegodišnjim neizmirenim dugovanjima.

Javni sektor u Srbiji ima kraće rokove od firmi

Srbija je takođe ograničila rok plaćanja između privrednih subjekata na 60 dana. Napravila je izuzetak za javni sektor, ali za razliku od Republike Srpske, taj rok nije duži, već naprotiv, kraći za 15 dana, osim kada su u pitanju obaveze Fonda zdravstvenog osiguranja Srbije.

“Ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik. Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem. U ugovornom odnosu iz stava 1. ovog člana, rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt. Ako ugovorom iz stava 3. ovog člana nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza, dužnik je dužan, bez prethodne opomene, da izmiri novčanu obavezu u roku do 60 dana”, član 4. Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama Republike Srbije.

 

 

CAPITAL: Siniša Vukelić

Zakon o rokovima placanja 1str Zakon o rokovima placanja 2str

Ključne riječi:  , , ,

Komentari |


Komentari (3)

  • povjerilac

    Odlično!

  • ANTENA

    A ako firma ima kupaca u Federaciji – na njih se to ne odnosi ili?

  • dr

    Da. Drzava nam je bas jaka da to mozemo izdrzati. Imamo vjestacki odrzivu valutu, drzavni aparat koji opsluzuju sluzbenici kojih ima dva puta vise (ili ko zna koliko vise),pa sve to treba neko da placa. Ko nego privrednici. Bravo

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

(obavezno)

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

A- A A+