ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

Softić: Uskoro fond za restrukturiranje banaka BiH

Objavljeno u EKSKLUZIVNO, FINANSIJE, INTERVJU

 – MMF nije tražio potpis na memorandum o zajedničkoj kontroli sistemski važnih banaka
– Bankama bi možda drugačije mogle da ne drže višak iznad obavezne rezerve, već da to probaju plasirati u privredu
– U BiH su trenutno negativne kamatne stope manje nego u Evropi
– Novo štampanje novca bi bilo potpuno van aktuelnih kretanja I izazvalo bi nekontrolisanu inflaciju

SARAJEVO – Formiranja fonda za restrukturiranje banaka na nivou Bosne i Hercegovine će vrlo brzo doći na red, jer će to zahtijevati finansijski sektor, kako bi se očuvala finansijska stabilnost BiH, rekao je u intervjuu za poslovni portal CAPITAL.ba guverner Centralne banke BiH Senad Softić.

Softić kaže da Centralnu banku BiH ništa ne ometa da radi kao i ostale centralne banke u regionu i pored toga što, za razliku od njih, nema ustavnu nadležnost za superviziju nad bankarskim sektorom.

“Supervizija je kod nas na nivou dvije entitetske agencije za bankarstvo. Mi smo koordinator bankarskih supervizora. To nas svakako ne sprečava da radimo kako treba”, naglasio je.

CAPITAL: Da li je MMF tražio od BiH da se potpiše memorandum o finansijskoj stabilnosti koji predviđa zajedničku kontrolu sistemski važnih banaka, gdje bi i Centralna banka BiH to radila?

SOFTIĆ: Nije. Došlo je do nesporazuma. Nema prenosa nikakvih nadležnosti. Namjera memoranduma o razumijevanju stalnog odbora za finansijsku stabilnost, u kome participiraju, pored Centralne banke koja je predsjedavajuća, i Ministarstvo finansija i trezora BiH, ministarstva finansija, agencije za bankarstvo i agencije za osiguranja depozita  oba entiteta, je da ojača saradnju i razmjenu informacija, kako bismo mogli preventivno biti u funkciji očuvanja finansijske stabilnosti u BiH. U pitanju je samo jačanje saradnje. Predviđeno je da agencije između sebe razmjenjuju podatke i jedna od preporuka je bila da direktor Agencije za bankarstvo RS sjedi u Upravnom odboru iste agencije u FBiH i obrnuto i to samo kada su u pitanju sistemski važne banke.

CAPITAL: Hoće li biti formiran fond za restrukturiranje na nivou BiH?    

SOTIĆ: Bilo je priče, ali smo ocijenili da nije vrijeme  za to. Tu tematiku nismo stavili u fokus, nego smo je ostavili za neka bolja vremena.

CAPITAL: Je li to zbog velikog otpora velikih, zdravih banaka, koje smatraju da ne bi bilo fer da one odvajaju sredstva za spašavanje banaka kojima se loše upravlja?

SOFTIĆ: Nismo ni vodili raspravu o tome. Pitanja za koja smo mislili da nećemo moći da usaglasimo nismo ni otvarali. Ali, vjerovatno će finansijski sektor to zahtijevati i vrlo brzo će doći na red. To je u funkciji očuvanja finansijske stabilnosti u BiH.

CAPITAL: Zašto je Centralna banka iznenada odlučila da značajno poveća naknade od banaka? To je naišlo na protivljenje u bankarskom sektoru.

SOFTIĆ: Nismo to uradili iznenada, radili smo određene analize. Pošli smo od razmišljanja da imamo velike troškove, kada je u pitanju platni sistem, a pogotovo jer smo krenuli u modernizaciju platnog sistema, posebno žiro kliringa jer smo uveli nove SEPA formate (isti uslovi plaćanja u evrima bez obzira na lokaciju prim.aut.) koji su u Evropskoj centralnoj banci. To su jako velike investicije. Koštaju nekoliko miliona, a na taj sistem ćemo preći svi, pa i komercijalne banke. Povećanje naknade iznosi samo deset pfeniga. Bila su tri poravnanja u toku dana, a mi smo uveli četiri. Tako imamo u realnom vremenu sve što se dešava i opet u funkciji privrede, finansija…

CAPITAL: To „zanemarljivo povećanje od deset pfeniga“, pojedine banke košta i do 200.000 KM godišnje.

SOFTIĆ: Istina, ali to su banke koje imaju milionske prihode po osnovu naknada. Potpuno smo uvjereni da, ako neko ima dva, tri ili pet miliona prihoda po osnovu naknada, može da odvoji i 10 ili 20 hiljada za ovo. Najveći dio svih troškova snosi Centralna banka BiH. To je isto kao naknada na višak obavezne rezerve. Prošle godine smo uveli 50 odsto negativne stope Evropske entralne banke, koja je sada minus 0,40, a kod nas je minus 0,20. Imali smo oko osam miliona KM negativnih kamata na sredstva koja banke drže iznad obavezne rezerve na računu Centralne banke. Banke su platile možda nešto iznad dva miliona KM.

CAPITAL: Da li je Centralna banka uvođenjem negativne kamatne stope zapravo ciljano natjerala banke da se okrenu kreditiranju države, opština kroz kupovinu trezorskih zapisa i obveznica?

SOFTIĆ: Nismo vođeni time. Željeli smo da stvorimo likvidnosni bafer, da, u slučaju potrebe, možemo osloboditi taj višak da banke imaju za plasmane privredi kada dođe do njenog pokretanja. Svjedoci smo velikih razgraničavanja banaka, koje vraćaju sredstva bankama majkama i onda smo željeli da imamo taj likvidnosni bafer za slučaj potrebe. Drugo, željeli smo da signaliziramo bankama da možda drugačije restrukturiraju svoje aktive i da ne drže taj višak iznad obavezne rezerve, već da to probaju plasirati u privredu. Ali, to je opet njihova individualna stvar i nažalost naš sistem je takav da problem nije u bankama, nego u projektima. Značajan rast kreditiranja je bio kada je u pitanju stanovništvo, u  privredi je to bilo negdje oko dva odsto, što je nedovoljno da bi se reflektovalo značajno na ekonomiju.

Odliv kapitala posljedica regulatornih pravila

CAPITAL: U posljednje četiri godine iz BiH se, prema zvaničnim podacima Uprave za indirektno oporezivanje, koje je nedavno objavilo CAPITAL odlilo više od dvije milijarde maraka. Riječ je uglavnom o novcu koji povlače banke majke. Može li se to spriječiti i koliko je opasno za nas?

SOFTIĆ: Oko 90 odsto banka u BiH je u stranom vlasništvu i to je to razdruživanje koje se svake godine dešava prema odlukama banaka majki. To su sve posljedice regulatornih pravila koja važe i kod nas i kod njih. Tako su oni, u stvari, dio sistema.

CAPITAL: Možemo li ih stimulisati da taj novac ostane ovde?

SOFTIĆ: Sada ne možemo puno da učinimo, ali razmišljamo šta bismo eventualno mogli. Situacija je takva i na evropskom finansijskom tržištu kada su u pitanju negativne kamate. Trenutno su kod nas manje negativne nego u Evropi i ne primijetimo da novac odlazi  tako. To jeste u dugom periodu, ali je samo razgraničavanje na kraju godine. Da naša privreda ima načina kako da privuče ta sredstva, vjerovatno bi proces bio obrnut. Nadam se tome. Ne razmišljamo o nekim radikalnim mjerama, više smo u razgovorima šta bismo partnerski mogli da učinimo.

„Doštampavanje“ bi izazvalo nekontrolisanu inflaciju

CAPITAL: Čuli ste za priče političara iz RS kako je potrebno „doštampati milijardu maraka“. Kako Vi gledate na to?

SOFTIĆ: BiH nema prostor za to, osim da to bude bez pokrića. Sigurno se nećemo upustiti u to, jer nemamo ni prostor ni nadležnosti, a pogotovo ne vidimo razlog za takvo nešto. To bi, kako je istakao, bilo potpuno mimo zakona i narušilo bi valutni odbor, a ne bi bilo nikakvog pozitivnog efekta na finansijsku stabilnost zemlje. Negativni efekat bi bio puno veći. To bi značilo nekontrolisanu inflaciju, kao što je bilo u skorijoj istoriji. Osnovna karakteristika valutnog odbora je čvrsto vezivanje za valutu-sidro, u našem slučaju KM za evro. Valutni odbor  podrazumijeva da svaka izdata kovanica i novčanica ima pokriće u valuti sidro. Kod nas je to takav slučaj i imamo stopostotno pokriće, čak imamo i nešto iznad toga. Novo štampanje novca bi bilo potpuno van aktuelnih kretanja. Ulazak u EU podrazumijeva da domaća valuta bude 1,5 odsto stabilna u tri godine u odnosu na evro. Sada smo potpuno stabilni. Ako ugrozimo domaću valutu, mnogo bismo se udaljili.

CAPITAL: Postoji li dugoročna strategija napuštanja valutnog odbora kako idemo prema EU?

SOFTIĆ: Ne. Valutni odbor je bio jedini ispravni model monetarne politike u BiH imajući u vidu period kada je nastao. Sam po sebi ima dobrih i loših stana. Dobre su pokrivenost i stabilnost domaće valute, a loše je što nemate autonomnu monetarne politiku.

CAPITAL: Cijenu plaćaju izvoznici.

SOFTIĆ: Cijena koju plaćaju domaći izvoznici je tema da li je domaća valuta depresirana ili je apresirana, odnosno da li je realna ili potpuno nerealna. Mislimo da je potpuno realna i kao takva ne utiče na podsticaj izvoza ili na smanjenje. Čak smo imali simulacije – ako bi došlo do slabljenja domaće valute, to ne bi doprinijelo promjeni, jer je naš vanjski dug većinom u evrima. Ako smanjimo domaću, a vraćamo u evru, sigurno bismo poskupjeli servisiranje vanjskog duga. S druge strane, plaće i penzije su u domaćoj valuti i to bi ugrozilo životni standard. Ne vjerujem da je problem u domaćoj valuti, već u niskoj produktivnosti, nažalost. Kada bi me piti kako i šta da učinimo, rekao bih – reforme. Naš prostor za reforme je onaj koji je predvidjela Reformska agenda. Ona je detektovala sve slabe tačke u našem sistemu, samo treba odrediti prioritete.

CAPITAL: Ali mi ne možemo u EU sa valutnim odborom.

SOFTIĆ: Možemo, zašto da ne. Na primjer, Bugarska ima valutni odbor potpuno isti kao BiH.

CAPITAL: Ali za razliku od Bugarske mi nemamo dugoročnu izlaznu strategiju napuštanja valutnog odbora.

SOFTIĆ: EU je bitno da imate stabilan sistem. Prošle godine je rađen izvještaj za BiH Evropskoj komisiji i tamo jedna rečenica glasi “valutni odbor je kamen temeljac svih evropskih stabilnosti I potencijala”. Sve rejting kuće polaze od stabilnosti domaće valute. To je naša prednost.

Rejting BiH godinama isti

CAPITAL: Pomenuli ste rejting BiH. Možemo li biti zadovoljni njime?

SOFTIĆ: Ne možemo biti zadovoljni, jer je on u takozvanoj špekulativnoj zoni.

CAPITAL: Ko snosi odgovornost za to?

SOFTIĆ: Rejting agencije se pojave kod nas svakih šest mjeseci i intervjuišu mnoge aktere u BiH – Centralnu banku, ministarstva finansija i na osnovu toga procjenjuju političku i finansijsku stabilnost. Naš rejting se već dugo ne mijenja i trebaće nam više političkih napora da to bude bolje.

CAPITAL: Siniša Vukelić

Ključne riječi:  , , , , , ,

Komentari |


Komentari (3)

  • vk

    konvertibilna marka vezana za evro. evro se štampa a konvertibilna marka se ne štampa. kurs je uvijek isti 1.95 km za 1 evro. čudno. izgleda da se politika uvukla i tamo gdje joj nije mjesto a to je u finansije zahvaljujući centralnoj banci bih

    • Bogoljub Maric

      BiH mora napustiti valutni odbor. Ne treba cuditi sto je Softic njegova pristalica. Zasto bi se bavio slozenim problemima monetarne politike kada moze ovako da, prakticno, ne radi nista.

  • Snaga naroda

    Centralna banka mora da uspostavi realan paritet od 1:7 za domaću valutu i time pomogne izvozno orjentisanim privrednicima. Ovako je to samo ispostava stranih centara moći. Postoje i analize koje to potvrđuju.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

(obavezno)

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje, ali sve u granicma pristojnosti, svi bezobrazni i uvredljivi komentari se brišu. Molim da ne dodajete svoje web stranice u sam komentar. Koristite svoje lično ime ili inicijale kako bismo vas bolje upoznali. Vaš prvi komentar biće ručno odobren kako bi spriječili spam, a nakon toga slobodno možete učestvovati. Hvala vam na komentarisanju!

A- A A+