Prostran: Ukupan rod pšenice u Srbiji oko 1,8 miliona tona
18.06.2011. / 14:56
BEOGRAD, Žetva pšenice u Srbiji trebalo bi da počne u prvim danima jula, a procjene su da će ovogodišnji rod hljebnog žita iznositi oko 1,8 miliona tona, izjavio je Tanjugu sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran.
“Pšenica se oporavila u toku maja, stanje usjeva je dosta dobro i očekujemo hektarski prinos između 3,8 i četiri tone”, rekao je Prostran.
Prostran je ukazao da će 2011. možda biti nešto bolja od prethodnih pet, ali još uvijek nezadovoljavajuća imajući u vidu da smo “u Srbiji prije dvadesetak godina imali prosječan prinos blizu pet tona (po hektaru).”
Prostran je napomenuo i da još uvijek nema zvaničnih procjena Republičkog zavoda za statistiku, a da su pomenute prognoze izvedene na bazi sakupljenih informacija sa terena i od naučnih instituta.
“Pšenica na poljima širom Srbije za sada dobro izgleda i ukoliko ne bude nekih vremenskih nepogoda, ima idealne uslove da da dobar kvalitet”, naveo je Prostran.
Po Prostranu, “imaćemo sigurno dovoljno pšenice za svoje potrebe i biće dio za izvoz, negdje oko 150.000 tona, možda i 200.000 tona”.
Sekretar u PKS je ukazao i da je bitno da u toku žetve i poslije njenog okončanja, odmah tržište počne da funkcioniše, kao i da je dobro što je prestalo važenje uredbi kojima je ograničavan izvoz pšenice i brašna iz Srbije.
“Naravno, sve ono što će se dešavati tokom žetve i poslije nje ostavlja svima mogućnosti da razmišljaju o funkcionisanju tržišta,” primjetio je Prostran.
Prostran je primjetio da je “sigurno za sve proizvođače sve u našoj zemlji bitno, kakva će biti cijena na tržištu”, kazao je Prostran.
Ovaj poljoprivredni stručnjak je iznio da će, prema nekim svjetskim procjenama i prognozama, ovogodišnja cijena kilograma hljebnog žita biti “u rasponu oko nekih 20 dinara plus minus dinar – dva”.
“Bitno je da država na tržištu kupuje pšenicu, da i ona bude aktivan učesnik na tržištu, formira jednu solidnu količinu na svojim zalihama i da može kasnije da utiče na smirivanje ili ublažavanje eventualnih većih cjenovnih iznenađenja i udara”, ocijenio je sekretar u PKS.
Prostran je podvukao da je legitimno pravo države, s obzirom da se radi o veoma važnom prehrambenom proizvodu – hljebu, da smiruje ili podstiče tržište, kao i da ukoliko “bude dobar kupac”, utiče da proizvođači na jesen uđu u novu sjetvu pšenice sa većim ambicijama i površinama.
Zvanični stav Odbora za poljoprivredu PKS jeste da bi bilo dobro da država otkupi 200.000 tona pšenice, ali bi već svaka količina iznad 100.000 tona, bila veoma značajna za uspostavljanje tržista i država bi “imala zbog toga dosta dobrih koristi”, naglasio je Prostran.
“Sad je šansa da ona (država) aktivno učestvuje na tržištu, kupi ozbiljnu količinu (pšenice) i da u toku sljedeće godine, može da utiče na domaće tržište, kao i da na kraju takođe ponudi svoj višak za izvoz”, ukazao je Prostran.
Prostran je kazao da se “zamjerka svima nama” odnosi na to što je jesenas tom žitaricom u Srbiji zasijano svega 480.000 hektara.
“Naša je preporuka iz Privredne komore Srbije, da bi s obzirom na još skroman nivo ulaganja i ja bih rekao, skroman prinos, ipak bilo jako dobro, ukoliko bi u jesen ove godine zasijali pšenicu na između 500.000 i 600. 000 hektara”, naveo je on.
“To bi bilo veoma bitno, prije svega, za stabilnost našeg ukupnog tržišta, i u snabdijevanju i u cjenovnom smislu, prije svega hljeba koji je ipak najvažniji naš prehrambeni proizvod”, zaključio je Prostran. Tanjug
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
