BANJALUKA – Vlada Republike Srpske našla je novi način za obezbjeđivanje većeg priliva novca u budžet, te je propisala nove naknade za privredne subjekte koji žele da se bave poslovima u oblasti rudarstva.
Tako će ovi privrednici morati ubuduće da imaju licence za obavljanje određenih poslova u oblasti rudarstva, a koje će ih koštati po 1.000 KM za pravna lica i po 150 KM za fizička.
Prijedlog zakona o rudarstvu, koji to propisuje, Vada je po hitnom postupku uputila u proceduru usvajanja u Narodnu skupštinu RS i na dnevnom redu je sjednice zakazane za 19. jun.
„Privredni subjekti koja se bave poslovima u oblasti rudarstva imaće godinu dana za pribavljanje licence za obavljanje određenih poslova u oblasti rudarstva. Za pribavljanje licenci privredni subjekti će morati da plate naknadu, i to za licencu za fizička lica 150 KM, a za licencu za pravna lica 1.000 KM“, navedeno je u Prijedlogu zakona.
U Vladi za uvođenje licenci za pravna i fizička lica kažu da će pozitivno uticati na poslovanje u smislu lakšeg dokazivanja ispunjenosti uslova propisanih za obavljanje poslova u oblasti rudarstva.
Pored ovog troška, privredni subjekti imaće i trošak zbog pribavljanje tehničkog rudarskog projekta.
„Taksa za izdavanje rješenja kojim se odobrava ova vrsta projekata biće propisana dopunama Zakona o administrativnim taksama čija će se visina kretati u okviru visine takse za odobravanje glavnog ili dopunskog rudarskog projekta“, istakli su u Vladi.
Tu nije kraj troškovima onih koji žele da obavljaju poslove u oblasti rudarstva, jer i kandidati koji polažu stručni ispit u oblasti rudarstva imaju trošak u iznosu od 400 KM.
„Pravna lica koja imaju koncesiju za eksploataciju imaće trošak od 500 KM za odobravanje eksploatacionog polja i trošak od 1.000 KM na ime naknade za izdavanje upotrebne dozvole. Iznosi naknada za odobravanje eksploatacinog polja i naknade za izdavanje upotrebne dozvole, određeni su na osnovu troškova izlaska stručnih komisija na lice mjesta“, istakli su u Vladi.
Kada je u pitanju naknada za reviziju rudarskih projekata, zakonom je određen minimum i maksimum naknade, od 2.000 KM od 20.000 KM, a Pravilnikom će biti jasno utvrđeni kriterijumi za određivanje visine naknade, obzirom da će visina naknade zavisiti od složenosti projekta.
„Zakonom je predviđena promjena u dijelu da će reviziju rudarskih projekata obavljati stručna komisija koju imenuje ministar, a koju će činiti stručna lica koja posjeduju licencu za reviziju pojedine faze rudarskog projekta. Troškove naknade revizije snosi podnosilac zahtjeva, a uplaćuje se u korist budžeta”, navedeno je u Prijedlogu.
Do sada se naknada za troškove revizije glavnog, dopunskog i tehničkog rudarskog projekta plaćala privrednim društvima.
„Donošenjem ovog zakona očekuje se veći priliv sredstava u budžet Republike Srpske na osnovu gore navedenih naknada. Zbog specifičnosti poslova očekuje se i trošak sredstava Budžeta u smislu angažovanja stručnog kadra za obavljanje poslova tehničkog pregleda i reviziju rudarskih projekata“, naveli su u Vladi.
Licence koje će privredni subjekti morati da pribave:
Licence za pravna lica:
‒ Licenca za obavljanje poslova eksploatacije mineralne sirovine
‒ Licenca za izradu projektne dokumentacije
‒ Licenca za rudarska geodetska mjerenja i izradu rudarskih planova
‒ Licenca za obavljanje poslova zaštite na radu u oblasti rudarstva
‒ Licenca za miniranje u rudarstvu
‒ Licenca za seizmička mjerenja u rudarstvu
‒ Licenca za poslove izrade akta o procjeni rizika, periodične preglede i ispitivanje sredstava za rad, uređaja i opreme, sredstava lične zaštite, kao i preventivne preglede ispitivanja uslova radne sredine, odnosno fizičkih, hemijskih i bioloških štetnosti mikroklime u rudarskim objektima
‒ Licenca za periodične preglede i ispitivanja sredstava za rad, uređaja i opreme, sredstava lične zaštite na elektroenergetskim objektima
Licenca za fizička lica:
‒ Licenca za izadu i reviziju pojedinih faza rudarskog objekta
‒ Rješenje kojim se odobrava polaganje stručnih ispita u oblasti rudarstva
U poslovnoj zajednici su oprezni i neće da komentarišu uvođenje nove naknade dok ne vide ostale odredbe zakona koji je, kako kažu, bitan.
„Kroz različite zakone se uvode različita opterećenja. Osnovno je pitanje kako se do sada moglo bez licenci raditi, a sada su potrebne. U redu je da se određena oblast uređuje, ali naplaćivanje svakog papira je neprihvatljivo“, ističu privrednici.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Ovde je veci trosak ispunjavanje tih uslova nego same takse. Koncesione naknade treba dici.
A vlada Republike Srpske bi trebala da oformi fond blagostanja kao sto ima Norveska. U taj fond treba da se uplacuje sav novac koji dolazi po osnovu koriscenja prirodnih bogastava, kao dokapitalizacija fonda. Novac koji bi taj fond dalje zaradjivao bi se trebao koristiti za potrebe naroda. Tako rade u Norveskoj.
Mi nismo Norveska koja ima naftu ali prirodna bogastva nisu neiscrpna. Kada se ona iscrpe ostaje pustos a vlada potrosila pare.
Prirodna bogastva pripadaju narodu a ne vladi, bilo da je rijec o poljoprivrednim povrsinama, sumi, rudama ili rijekama.