Ni Japan se neće spasiti propasti?
29.10.2011. / 16:47
TOKIO, Državni dug Japana u ovoj finansijskoj godini, koja se završava u martu 2012, mogao bi da naraste na 1.000 biliona jena (9.280 milijardi evra).
To je više od bruto domaće proizvodnje (BDP) čitave evrozone, koja je 2010. bila na nivou od 9.178 milijardi evra.
Ukupan dug Japana je drugi po veličini i tek je neznatno niži od državnog duga Sjedinjenih Američkih Država, koji je na dan 22. oktobra bio 14.940 milijardi dolara.
Dužničko opterećenje zemlje izlazećeg sunca, dvostruko veće od njenog BDP, nastavlja i dalje da raste, što se obrazlaže činjenicom da je japanska vlada primorana na prodaju obveznica, kako bi privukla sredstva neophodna za obnovu infrastrukture poslije martovskog zemljotresa.
Japanska vlada je sem toga bila prinuđena da pomogne kompaniji TEPCO u nadoknadi štete nastale zbog havarije atomske centrale Fukušima-1. Svoje dužničke obaveze Japan izmiruje uglavnom u nacionalnoj valuti, što zbog skupog jena povećava pritisak na budžet.
Situacija u Japanu se kardinalno razlikuje od dužničkih problema ostalih zemalja, time što više od 90 odsto duga drže domaći invesititori, uveliko privikli da refinansiraju svoju vladu čak i uz nulte kamate.
Japanski investitori sem toga nisu orjentisani na rejtinge međunarodnih agencija Mudis, S&P ili Fič već koriste rejtinge Japanske agencije za kreditni rejting po kojima je suvereni rejting Japana na najvišem nivou.
Zbog toga u Japanu ne postoji rizik od neočekivanog i naglog pogoršanja situacije, ali je svima jasno da će se u dugoročnom periodu dužnička piramida prije ili kasnije srušiti. Pokretač tog kraha mogla bi da bude inflacija koja je Japan zaobilazila od kraja 1980-ih.
U slučaju da svijet zapljusne inflacija zbog ogromne količine naštampanih dolara, evra, funti i franaka i Japan bi mogao da se suoči sa inflacijom od dva do tri odsto godišnje, pa bi vlada morala da izmiruje i kamatu na obveznice od tri do četiri odsto, što budžet ne bi podnio.
Rejting agencije Mudis i S&P su snizili rejtinge Japana ove godine, upozoravajući da vlada te zemlje nema realne planove za smanjenje dužničkog opterećenja, koje je najveće među razvijenim zemaljama.
Japanski premijer Josihiko Noda kaže da su državne finansije u “ozbiljnom stanju” i da je neophodno povećanje poreza kako bi se namirili troškovi obnove zemlje poslije zemljotresa bez povećanja dužničkog opterećenja.
Vladin projekat predviđa povećanje korporativnog poreza od aprila 2012. u naredne tri godine i povećanje poreza na dobit od janura 2013. u narednih 10 godina. Eksperti ukazuju da Japan može samostalno da se izbori sa dužničkim problemima i da neće morati da traži pomoć drugih zemalja.
Niski porezi stimulisaće biznis u uslovima obnove zemlje, što će rezultirati rastom proizvodnje i prihoda, smanjenjem nezaposlenosti i omogućiti vladi da smanji budžetski deficit.
Analitičari prognoziraju da će 2012. ekonomija Japana teško ostvariti veći rast zbog visokog državnog duga i jake nacionalne valute.
Štete od martovskog zemljotresa su prema posljednjim podacima procijenjene na oko 211 milijardi dolara, s tim što tom sumom nisu obuhvaćeni gubici od cunamija i havarije atomske centrale. Ovi troškovi su produbili negativan uticaj svjetske finansijske krize, od koje se japanska ekonomija nije u potpunosti oporavila.
Kurs japanskog jena je na maksimalnom nivou u odnosu na američki dolar od Drugog svjetskog rata. Jedan od prioritetnih pravaca centralne banke Japana morao bi da bude usmjeren na slabljenje nacionalne valute kako bi se stimulisao izvoz. Slab jen mogao bi pozitivno da utiče na profit japanskih korporacija. Tanjug
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
