Ni država ne plaća porez
04.04.2012. / 8:25
BEOGRAD, Najveći poreski dužnici u Srbiji, njih ukupno 1.500, državi duguje 359,3 milijarde dinara.
Poreska uprava objavila je u utorak produžen spisak neredovnih platiša. Dug 500 preduzeća iznosi 345,9 milijardi. Toliko preduzetnika na ime poreza i doprinosa duguje 8,5 milijardi dinara, dok je dug 500 građana u “crvenom” 4,9 milijardi dinara.
– Trećina obveznika koji su se nalazili na evidenciji dužnika izmirilo je dug ili su ušli u reprogram – kaže Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave. – Nama je cilj bio da pospješimo njihovu želju da izmire obavezu. Nikome nije interes da mu se ime nađe na ovom spisku. Efekat vidimo i kroz bolju naplatu prihoda. U januaru, kada je prvi put objavljen spisak 300 dužnika, naplata je bila veća za 9,2 odsto od projektovane. Za prva tri mjeseca smo za 4,6 milijardi dinara premašili projekciju naplate javnih prihoda Ministarstva finansija.
Lični rekordi
Listu dužnika među građanima najviše su “skrojili” Beograđani, koji čine gotovo 90 odsto imena. Prvo mjesto zauzeo je nekadašnji prodavac bijele tehnike Marijo Vujaklija iz Inđije, koji je u odnosu na kraj prošle godine “napredovao” sa drugog mjesta, iako se njegov dug smanjio za četiri miliona dinara. Sa dugom od 129,5 miliona dinara slijedi ga inženjer geodezije Blažo Đurović iz Zemuna, gazda preduzeća “Monting” koje je skeniralo Adu ciganliju u potrazi za grobom Draže Mihailovića.
Na ljestvici se popeo i osnivač tabloida “Kurir” Radisav Rodić, koji je sada na četvrtom mjestu sa 65,3 miliona dinara, a njegov dug povećao se za oko tri miliona dinara u odnosu na prošli put. Nekadašnji ministar prosvjete Zoran Lončar našao se na 17. mjestu, sa neplaćenim porezom od 37,2 miliona dinara, a dug mu je, u međuvremenu, porastao za nešto manje od dva miliona dinara.
Supruga biznismena Milana Narandžića Limuna – Branka Narandžić – treba da plati 24,8 miliona dinara poreza, pa je svrstana na 25. mjesto dužnika. I dug Gorana Trivana, gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, narastao je za više od milion dinara, pa sada Poreska uprava od njega potražuje 19,8 miliona dinara. Sa liste se nije sklonila ni bivša ministarka za socijalna pitanja Margit Savović, kojoj je dug narastao za oko pola miliona dinara, pa je sa 92. prešla na 73. mesto liste.
Od novih imena na listi, tu je i beogradski advokat Branimir Gugl, čiji neplaćen porez iznosi 10,1 milion dinara. Među četiri stranca, našao se i Peter Lange, predstavnik njemačke medijske grupacije VAC za Srbiju, sa dugom od 6,6 miliona dinara. Na 86. mjestu nalazi se Vančo Nikolovski, bivši fudbaler Partizana i Galenike, od koga Poreska uprava očekuje 9,1 milion dinara. Na 100. mjesto je dospio i biznismen Milorad Majkić, vlasnik beogradskog hotela “Union”, sa dugom od 8,82 miliona dinara. Violeta Josipova, koja je preko svoje firme “Vektra M” gazdovala “Vinom župa”, duguje 5,3 miliona dinara. Sekula Pijevčević, bivši direktor Kreditno-eksportne banke, dužan je 5,5 miliona dinara, a sa ovim dugom našao se na 430. mjestu.
Stečaj ne plaća
Prvih deset najvećih dužnika među preduzećima duguje 111,8 milijardi dinara i redosljed je skoro identičan onom objavljenom u januaru. Dužnike i dalje predvode četiri banke u stečaju: Beobanka, Invest, Astra i Beogradska.
Ipak, teško da će država moći da se naplati u potpunosti od bilo koje firme sa liste 500 najvećih dužnika: preduzeća su uglavnom u restrukturiranju, automatskom i redovnom stečaju, likvidaciji, neka su u privatizaciji, a veliki dio je obrisan. Poreznici, međutim, objašnjavaju da iako ih stečaj i restrukturiranje štiti od prinudne naplate, ta potraživanja postoje i uvećavaju se. Ne mogu ih brisati sa evidencije i jedino Vlada može da im oprosti obaveze. Od onih koji aktivno posluju, tu je “Simpo”, koji je, prinudne naplate spasen zaključkom Vlade. Republika Srbija mu je zamrznula dug od, sad već 5,25 milijardi dinara, sve do prodaje državnog udjela u ovom preduzeću.
PKB Beograd u restrukturiranju 12. je na listi najvećih dužnika sa neplaćene 3,74 milijarde duga. Na spisku su i tri pivare: “Jagodinska”, “Valjevska” i “Vršačka”, koje zajedno duguju više od četiri milijarde dinara. NIP “Borba” je na 43. mjestu sa dugom većim od 1,37 miliona dinara. Na 339. mjestu je i Republički fond za zdravstveno osiguranje, sa dugom od 232,7 miliona dinara, uz napomenu da stanje duga nije usaglašeno.
Ni javna preduzeća nisu imuna na dugove. Tu su u dalje “Srbijašume”, koje sada duguju 725,6 miliona dinara, ali i “Standard”, sa 459 miliona “minusa”. “Borprevoz” nije isplatio 301,4 miliona dinara, a JP “Lazarevac” 211,9 miliona. Ako se gleda po djelatnostima, prevoznicima očigledno ne ide najbolje. Među dužnicima su i dalje “Lasta” (704 miliona), “Niš ekspres” (879 miliona), a pridružio im se i “Jugekspres putnički saobraćaj” u stečaju.
Preduzetnici
Među prvih deset preduzetnika, poredak je gotovo isti kao prije tri mjeseca, ali su dugovi porasli i za osam miliona dinara. Tako je na vrhu liste i dalje “Metalijum” Miodraga Jerinića, koji sada duguje 175,5 miliona dinara, a slijede ga “Jelena gradnja” Jelene Ivanović sa 175 miliona, i “Beni” Slavice Ilić koja duguje 172 miliona dinara. Brojke govore da je od prvih 100 dužnika među preduzetnicima, samo 14 aktivnih, dok su ostali brisani ili im je oduzet poreski broj.
PDV elektronski
Od prvog dana aprila svi obveznici poreza na dodatu vrijednost, a u Srbiji ih je oko 107.000, prijavu mogu da podnesu elektronski. Preduzeća i preduzetnici više ne moraju da posjećuju filijale, što će, procjena je Privredne komore Srbije, privredi uštedjeti 600 miliona evra na godišnjem nivou. Poreznici najavljuju da će uskoro svi poreski obveznici moći svoje prijave da podnesu preko portala “e porezi” Poreske uprave, ali i da će obaveze moći da izmiruju elektronskim putem. Novosti
Tagovi: dugpdvporezipreduzetnicistecaj
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
